Лука 12
1 Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
Mezitím se shromáždily tisíce lidí. Bylo jich tolik, že se málem ušlapali. Ježíš však nejprve promluvil ke svým učedníkům: „Varujte se pokrytectví farizejů. Je jako kvas, který snadno pronikne těsto.
2 Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
Nic se nedá navždy zatajit.
3 Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
Všechno, co jste si řekli za tmy, bude jednou řečeno na denním světle. A co jste si šeptali za zavřenými dveřmi, bude voláno ze střech.
4 Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
Jako přátelům vám radím: nebojte se těch, kteří mohou zabít jen tělo, ale víc vám udělat nemohou.
5 Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте. (Geenna g1067)
Jen toho se bojte, kdo má moc ukončit nejen časný život, ale rozhodnout i o vaší věčnosti: Boha mějte v úctě! (Geenna g1067)
6 Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
Jakou cenu má vrabec na vašem trhu? Pár haléřů. Vidíte, a ani na jednoho z nich Bůh nezapomene. Jak by tedy mohl zapomenout na vás?
7 А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
On ví i to, kolik máte vlasů na hlavě. Proto se nebojte, vás si Bůh váží daleko víc než mnoha vrabců dohromady.
8 Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
Říkám vám, kdo se ke mně hlásí před lidmi, toho jako Syn člověka zastoupím na posledním soudu.
9 А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
Kdo mě však před lidmi zapře, k tomu se hlásit nebudu.
10 И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
Kdo urazí Syna člověka, tomu může být odpuštěno. Ale kdo uráží Ducha svatého, který působí skrze mne, tomu odpuštěno nebude.
11 А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
Až vás budou vyslýchat před úřady a soudy, nestarejte se, co a jak byste měli mluvit,
12 Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
protože Duch svatý vám to v té chvíli vnukne.“
13 Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
Jeden ze zástupu ho požádal: „Pane, řekni mému bratrovi, ať se se mnou spravedlivě rozdělí o dědictví.“
14 А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
Ježíš mu odpověděl: „Nejsem tu na to, abych rozsuzoval vaše spory.“
15 А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
Všem potom řekl: „Varujte se chamtivosti. Vždyť smysl života není v tom, aby člověk hromadil.“
16 Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
A pověděl jim k tomu příběh: „Když jeden člověk sklidil z polí velkou úrodu,
17 И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
přemýšlel, kam ji uložit.
18 И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
Rozhodl se, že dá zbořit staré stodoly a postaví prostornější, kam si všechno uskladní.
19 И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
Těšil se, že bude mít na léta po starosti a v klidu a pohodě si bude všeho užívat.
20 А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
Ale promluvil k němu Bůh: ‚Blázne, dnes v noci zemřeš, a komu připadne, co sis nahromadil?‘“
21 Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
Ježíš uzavřel: „Tak se stane každému, kdo hromadí majetek a nestará se o to, co má věčnou hodnotu v Božích očích.“
22 А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
Pak ještě řekl svým učedníkům: „Týká se to i Vás: Nedělejte si starosti, co budete jíst, pít a jaké šaty si pořídíte.
23 Душа је претежнија од јела и тело од одела.
Život je víc než pokrm a nápoj a tělo je důležitější než šaty.
24 Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
Podívejte se na havrany! Nesejí, nežnou, nemají spíže ani stodoly a Bůh je živí. Pro něho máte větší cenu než ptáci!
25 А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
Kdyby se někdo z vás sebevíc snažil, může povyrůst třeba jen o jediný centimetr?
26 А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
Když ani taková maličkost není ve vaší moci, proč se trápíte starostmi o to ostatní?
27 Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
Podívejte se, jak rostou květiny na louce. Nepředou, netkají, a přece ani Šalomoun v celé své nádheře nebyl tak skvostně oblečen jako kterákoliv z nich.
28 А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
Když tedy Bůh tak pěkně odívá rostlinu, která jeden den kvete a druhý den uvadá, jak by se tím spíše nepostaral o vás, vy malověrní.
29 И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
A tak se tolik nepachtěte po tom, co byste jedli nebo pili, a netrapte se tím.
30 Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
To bývá hlavní zájem lidí, kteří Boha neznají. Váš Otec ví, že i ty věci potřebujete.
31 Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
Hledejte především Boží království a on vás opatří vším, co k životu potřebujete.
32 Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
Nebojte se, ač je vás jen malá hrstka; jste občany Božího království.
33 Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
Nelpěte na tom, co máte, ale dávejte to do služby a rozdávejte potřebným. To je to nejlepší, co můžete s pomíjivým majetkem udělat. Promění se v nevyčerpatelný poklad u Boha, kde ho žádný zloděj nemůže ukrást a mol rozežrat.
34 Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
Člověk totiž přilne k tomu, na čem mu opravdu záleží.
35 Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
Buďte připraveni a udržujte své lampy rozsvícené.
36 И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
Buďte jako sluhové, kteří čekají na svého pána, až se vrátí ze svatby, aby mu otevřeli na první zaklepání.
37 Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
Pochválí ty, kteří budou při jeho příchodu vzhůru. Dokonce je posadí za stůl, sám si vezme zástěru a bude je obsluhovat.
38 И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
Dobře bude těm, které jejich pán najde bdělé, i kdyby přišel o půlnoci nebo až k ránu.
39 Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
Je přece jasné: Kdyby hospodář věděl, v kterou dobu přijde zloděj, jistě by se na něj přichystal.
40 И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
Proto buďte připravení vždycky, protože Syn člověka přijde ve chvíli, kdy se toho nenadějete.“
41 А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
Petr se zeptal: „Pane, to, co říkáš, platí jenom nám, anebo všem lidem?“
42 А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
Ježíš odpověděl: „Vy máte být jako dobrý správce, kterému pán dal na starost ostatní pracovníky, aby jim pravidelně rozděloval pokrm.
43 Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
Pán bude spokojen s takovým správcem, kterého zastihne, že to tak poctivě dělá.
44 Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
Takovému pak svěří do správy celý svůj majetek.
45 Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
Ale běda tomu správci, který by si říkal: ‚Můj pán se hned tak nevrátí‘a začal by špatně nakládat s těmi, kdo by mu byli svěřeni, a sám by hodoval a opíjel se.
46 Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
Když jeho pán nenadále přijde, potrestá ho a vyhodí.
47 А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
Kdo zná vůli svého pána, ale neřídí se podle ní, bude tvrdě potrestán;
48 А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
kdo ji nezná a udělá něco, co zasluhuje trestu, nedopadne tak zle. Od toho, komu bylo mnoho svěřeno, bude mnoho očekáváno, a kdo dostal jasné pokyny, od toho bude mnoho vyžadováno.
49 Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
Zvěst o spáse, kterou jsem přinesl na zem, se bude šířit jako oheň; a jak si přeji, aby už vzplál!
50 Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
Předtím ovšem musím projít křtem utrpení. Jak je mi úzko, než se dokoná.
51 Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
Myslíte si, že jsem přišel, aby zůstalo všechno při starém? S tím nepočítejte! Zvěst o mně každého zneklidní a dokonce postaví i lidi proti sobě navzájem.
52 Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
I leckterá rodina se rozdělí do dvou táborů:
53 Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
otec se postaví proti synovi a syn proti otci, matka proti dceři, dcera proti matce, tchyně proti snaše a snacha proti tchyni.“
54 А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
Pak Ježíš řekl zástupům: „Když vidíte, že se od západu zatahuje, čekáte déšť a míváte pravdu.
55 И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
Když vane jižní vítr, očekáváte horko a bývá horko.
56 Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
Chytráci! Úkazy na nebi i na zemi posuzujete a umíte z nich vyvodit závěry. Jak to, že nedovedete posoudit znamení této doby?
57 Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
Jestliže je tu chvíle rozhodnutí, proč otálíte dát věci do pořádku?
58 Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
Je to tak, jako když tě věřitel už vede k soudu. Snažíš se s ním ještě cestou vyrovnat. Jinak tě předá soudu a skončíš ve vězení.
59 Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
Odtamtud se nedostaneš dříve, dokud svůj dluh do posledního haléře nezaplatíš.“
