Лука 11
1 И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.
Chiengʼ moro Yesu ne lamo kamoro. Kane otieko, achiel kuom jopuonjrene nowachone niya, “Ruoth, puonjwa lamo, kaka Johana bende nopuonjo jopuonjrene.”
2 А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
Nowachonegi niya, “Ka ulamo to wachuru kama: “‘Wuonwa, nyingi mondo omi duongʼ, pinyruoth mari obi.
3 Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;
Miwa odiechiengʼ kodiechiengʼ chiembwa mapile pile.
4 И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.
Wenwa richowa, nimar wan bende waweyone ji duto matimonwa marach. Kendo kik iwe wadonj e tem.’”
5 И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;
Eka nowachonegi niya, “Ka dipo ngʼato kuomu nigi osiepne to odhi dier otieno mi owachone ni, ‘Osiepna holae makati adek,
6 Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;
nikech osiepna moro mane ni e wuoth osebiro lima to aonge gimoro ma anyalo keto e nyime mondo ocham.’
7 А он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.
Eka ngʼat mane ni e ot nodwoke ni, ‘We chanda. Dhoot oselor, kendo nyithinda ni koda e kitanda. Ok anyal chungo kendo miyi gimoro amora.’
8 И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.
Awachonu ni kata obedo ni ok onyal aa malo mondo omiye makati kaka osiepne, to nikech kinda mar ngʼatno, obiro aa malo mi omiye moromo kaka odwaro.
9 И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
“Omiyo awachonu kama: Kwauru to nomiu; dwaruru to unuyudi kendo dwongʼuru to noyawnu dhoot.
10 Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
Nimar ngʼato ka ngʼato mokwayo imiyo, ngʼato madwaro nwangʼo kendo ngʼama dwongʼo, noyawne dhoot.
11 Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?
“En ngʼa kuomu, wuone, ma ka wuodi okwayi rech, to imiye mana thuol?
12 Или ако заиште јаје да му да скорпију?
Kata kokwayi tongʼ gweno, imiye mana thomoni?
13 Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?
Ka un, ma un joricho kamano, ungʼeyo miyo mich mabeyo ne nyithindu, koro Wuonu manie polo donge nyalo chiwo Roho Maler ne joma okwaye.”
14 И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.
Chiengʼ moro Yesu ne riembo jachien mamomo. Kane jachien osewuok, ngʼat ma momono nowuoyo, kendo oganda nohum nono.
15 А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.
To moko kuomgi nowacho niya, “Belzebub ruodh jochiende, ema ogologo jochiende.”
16 А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
Jomoko to noteme kakwaye ranyisi moa e polo.
17 А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.
Yesu nongʼeyo parogi mi nowachonegi niya, “Pinyruoth moro amora mopogore owuon nyaka kethre, kendo ot mantiere gi pogruok biro gore piny.
18 Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.
Ka Satan opogore kende owuon, ere kaka pinyruodhe nyalo chungo? Awacho kamano nikech uwacho ni ariembo jochiende gi teko Belzebub.
19 Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
Koro ka ariembo jochiende gi teko mar Belzebub, to joma luwou to kara gologi gi teko mar ngʼa? Emomiyo, ginibed jongʼadnu bura.
20 А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.
To ka ariembo jochiende gi lith lwet Nyasaye to kare pinyruoth Nyasaye osebironu.
21 Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;
“Ka ngʼat maratego, momanore gi gige lweny orito ode owuon to gige duto ritore maber.
22 А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.
To ka ngʼat maratego moloye omonje mi oloye to omayo ngʼatno gige lweny mane okete e genone, kendo oyako gige odhigo.
23 Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.
“Ngʼat ma ok ni koda kedo koda, kendo ngʼat ma ok konya choko ji keyo ji.
24 Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;
“Ka jachien marach owuok kuom ngʼato, owuotho kuonde motwo koni gi koni komanyo kama doyudie yweyo, to ok oyudi. Eka owacho ni, ‘Abiro dok e ot mane aaye.’
25 И дошавши нађе пометен и украшен.
Ka ochopo, to oyudo ka odno oywe maler kendo ochan maber.
26 Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.
Eka odok kendo oomo jochiende abiriyo mamoko maricho moloye, kendo gibiro gidonj mi gidag kanyo. Bangʼe achien ngima ngʼatno bedo marach moloyo kaka nochal mokwongo.”
27 А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
Kane oyudo Yesu wacho wechegi dhako moro maneni ei ogandano nowacho matek niya, “Ogwedh miyo mane onywoli kendo odhodhi.”
28 А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.
Nodwoko niya, “Jogo mogwedhi gin mana joma winjo wach Nyasaye kendo rito.”
29 А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;
Kane oyudo oganda medore, Yesu nowacho niya, “Ma en tiengʼ marach. Gikwayo ranyisi mar hono, to ok bi miye moro amora makmana ranyisi mar Jona.
30 Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.
To mana kaka Jona ne en ranyisi ne jo-Nineve e kaka Wuod Dhano biro bedo ne tiengʼni.
31 Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
Ruoth ma dhako mar piny ma milambo nochungʼ chiengʼ bura kaachiel gi tiengʼni kendo enongʼadnegi bura kaka joketho, nimar nobiro koa e tungʼ piny kuma bor mondo owinj rieko Solomon, to sani koro nitie ngʼato ka maduongʼ moloyo Solomon.
32 Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.
Jo-Nineve biro chungʼ e bura kaachiel gi tiengʼni kendo nongʼadnegi bura kaka joketho; nimar gin ne giweyo richo kane giwinjo yalo mar Jona, to sani koro nitie ngʼato maduongʼ moloyo Jona.
33 Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.
“Onge ngʼato mamoko taya to okete kama opondo, kata oume gi bakul. Kar timo kamano to okete ewi rachungi taya mondo jogo madonjo one ler.
34 Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.
Wangʼi e taya mar ringri, ka wengegi neno maber, to ringri duto opongʼ gi ler. To ka giricho, ringri bende mudho opongʼo.
35 Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.
Omiyo, neuru, ni ler manie iu ok en mudho.
36 Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.
Emomiyo, ka ringri duto bende opongʼ gi ler, kendo kaonge mudho kuome kamoro amora to obedo maler chutho, mana ka gima ler mar taya rieny kuomi.”
37 А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.
Kane Yesu osetieko wuoyo, ja-Farisai moro norwake mondo gichiem kode, omiyo nodonjo ei ot kendo nobedo kodgi e mesa.
38 А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.
To ja-Farisai kane oneno ni Yesu ne ok okwongo ologo motelone chiemo, nowuoro.
39 А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.
Eka Ruoth nowachone niya, “Koro un jo-Farisai ulwoko ngʼe kikombe gi bakul to, gie chunyu to upongʼ gi wuoro kod timbe maricho.
40 Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?
Un joma ofuwo gi! Donge Jal mane ochweyo ngʼe gik moko, ema nochweyo koda igi bende?
41 Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
To chiwuru gima ni e bakul ne joma odhier, eka gik moko duto biro bedonu maler.
42 Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.
“Unune malit un jo-Farisai, nikech uchiwo ne Nyasaye mich mar achiel kuom apar mar gik ma milimili kaka apoth gi odielo, kod alode mamoko mag puodho, to ujwangʼo ngʼado bura kare kod hero Nyasaye. Owinjore ne utim gik ma achien-go, ka ok uweyo mak utimo mokwongogo.
43 Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
“Chandruok ochomou un jo-Farisai, nikech uhero kombe moyiedhi manie sinagoke kod mos e chirni.
44 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.
“Unune malit nikech uchalo gi liete moumore ma ji wuotho kuomgi ka ok gingʼeyo.”
45 А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.
Achiel kuom jal molony e chik nodwoke niya, “Japuonj, ka iwuoyo kamano wan bende iyanyowa.”
46 А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.
Yesu nodwoko niya, “Un joma olony e chik, bende chandruok ochomou nikech umiyo ji tingʼ mapek ma ok tingʼo yot ngangʼ, to un uwegi ok unyal konyogi tingʼogi kata mana gi lith lwetu.
47 Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.
“Unune malit nikech ugero, kendo umwono liete jonabi, to kwereu ema nonegogi.
48 Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.
Kuom mano unyiso ni uyie gi gima kwereu notimo, neginego jonabi, to un to koro umwono lietegi.
49 Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;
Kuom mano Nyasaye e riekone nowacho niya, ‘Abiro oronegi jonabi gi joote, kendo moko kuomgi ne ginegi to moko ginisandi!’
50 Да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,
Emomiyo ibiro keto remb jonabi mosechwer duto ewi tiengʼni nyaka aa remb jonabi mosechwer aa chakruok piny.
51 Од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.
Chakre remb Abel nyaka remb Zekaria, mane onegi e kind kendo mar misango kod kama ler mar lemo. Ee awachonu ni tiengʼni ibiro kumo nikech mago duto.
52 Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.
“Unune malit un joma olony e chik, nikech usemayo ji rayaw mar dhood rieko. Un uwegi pok udonjo kendo joma donjo bende usegengʼonegi.”
53 А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,
Kane Yesu oa kanyo, jo-Farisai gi Jopuonj Chik nochako kwede gi gero kendo ne gichande gi penjo mangʼeny.
54 Вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.
Ka girito mondo gimake gi gimoro amora mane onyalo wacho.
