< Лука 1 >
1 Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
2 Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
3 Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
4 Да познаш темељ оних речи којима си се научио.
5 У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
6 А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
7 И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
8 И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
9 Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
10 И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
11 А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
12 И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
13 А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
14 И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
15 Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
16 И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
17 И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
18 И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
19 И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
20 И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
21 И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
22 А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
23 И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
24 А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
25 Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
26 А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
27 К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
28 И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
29 А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
30 И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
31 И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
32 Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
33 И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја. (aiōn )
34 А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
35 И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
36 И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
37 Јер у Бога све је могуће што каже.
38 А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
39 А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
40 И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
41 И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
42 И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
43 И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
44 Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
45 И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
46 И рече Марија: Велича душа моја Господа;
47 И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
48 Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
49 Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
50 И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.
51 Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
52 Збаци силне с престола, и подиже понижене.
53 Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
54 Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.
55 Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека. (aiōn )
56 Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
57 А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
58 И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
59 И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
60 И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
61 И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
62 И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
63 И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
64 И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
65 И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
66 И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
67 И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
68 Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
69 И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,
70 Као што говори устима светих пророка својих од века (aiōn )
71 Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;
72 Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,
73 Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
74 Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,
75 И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
76 И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;
77 Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,
78 По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;
79 Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.
80 А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.
