Лука 1
1 Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
Poštovani Teofile, kašă kum šti, mulc lumje adat tot dăla jej s skrije izvješće d stvarurj karje Dimizov afukut ăn vrijamja anuastră, baš kašă kum skrije ăn Svăntă pismă. Askris aja če nuavă azăs ălja karje avizut stvarurlja d ănčipjală š karje rubja Bună vorbă. Š jo pažljivo amproučit aštja tuatje događajurlje. Jo agăndit k arfi binje tot s skriuv p rănd,
2 Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
3 Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
4 Да познаш темељ оних речи којима си се научио.
aša osă fi siguran k aja če jej ta ănvăcat istina.
5 У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
Kănd caru Herod avladit p Judeja, afost njeki pop karje s kjamă Zaharija. Jel pripadnja alu skupinej d popje karje s kima skupina alu Abije. Mujarja alu Zaharije afost isto dăn familija alu popilor. Ja s kima Elizabeta.
6 А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
Amiždoj irja pravedni la Dimizov š uvjek askulta tot aja če Domnu azapovidit ăn zakonu alu Mojsije.
7 И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
Ali na vut kupil daja če Elizabeta afost štjarpă, a amiždoj irja mult bătrnj.
8 И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
Udată, Zaharija š popilje ăn skupina aluj služaštje ăn Hram.
9 Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
Običaju alu popilor afost s arunče kocka tuată zuva kum akuljiđja činje osă utrje ăn Svetište alu Domnuluj ăn Hram š činje osă apringă tămăja. Una zuvă akuljes p Zaharija s apringă tămăja.
10 И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
D vrijamjaja mult lumje s ruga ăn dvorištja alu Hramuluj.
11 А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
Atunča alu Zaharija sa ukazăt anđelu alu Domnuluj. Astat p partja alu dăraptej la žrtveniku d tămăja.
12 И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
Kănd Zaharija avizut p anđelu, jel mult sa spirjat.
13 А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
A anđelu ja zăs: “Na vja frikă, Zaharija! Dimizov auzăt rugala ata: Elizabeta, mujarja ata, osă c fakă bijat. Š osă l kjem Ivan.
14 И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
Osă c fije drag š t veselješt š mulcă osă s radujaskă kănd s fičja jel.
15 Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
Kupilu alu vostru osă fije marje la intja alu Domnuluj. Jel nusă bja nič vin nič altje bjarje ljutje. Osă fije pljin d Sufljetu alu Svăntuluj još kănd fi ăn burtă.
16 И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
Jel osă okrinjaskă p multje Izraelcurj la Domnu, Dimizov alor.
17 И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
Isti sufljet karje ja dat snagă alu Ilije osă fije ăn bijatu alu tov s pripimaskă p narodu d vinjala alu Domnuluj. Osă okrinjaskă inimilje alu tatilje kătri kupi š nagovorjaskă p ălja karje nu skultă p Dimizov s primjaskă mudrost alu ălja karje askultă.”
18 И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
Zaharija azăs alu anđeluj: “Kum s štiuv k s dogodjaštje aja? Š jo š mujarja amja ištjem već bătărnj.”
19 И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
P aja anđelu ja zăs: “Jo sănt Gabrijel. Amvinjit dăla prijestolje alu Dimizov. P minje atrimjes la tinje s c aduk asta bună vorbă.
20 И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
Jakă, da akuma osă rămăj mut š nusă poc s rubještj tot pănla zuvaja pănd s nu dogodja aja, daja če naj krizut ăn vorbilje alji mjalje, karje osă ispunjaskă d vrijamje alor.”
21 И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
Ăn vrijamjaja narodu aštiptat p Zaharija š na razumit dăče atăta sa zabuvit ăn Svetište.
22 А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
Kănd jel napokon aišăt, na putut nimik s lji zăkă š s lja udă. Kănd lumja avizut aja, š znakurlje karje lja dat ku mănilje, ashvatit k jel avut vizije ăn Svetište.
23 И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
Kănd azavršăt zuvilje alu Zaharija s lukrjază kašă popa ăn Hram, sa tors akas.
24 А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
Dăpă duavă trje zălje, mujarja aluj Elizabeta arămas grja, š činč lunj na išăt dăn kasă. Ja azăs:
25 Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
“Aša Domnu sa pobrinit d minje š askinit rušunja dăpă minje la intja alu lumje daja če na putut s am kupi.”
26 А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
Kănd Elizabeta irja grja šasă lunj, Dimizov atrimjes p anđelu Gabrijel ăn sat Nazaret ăn regija Galileja,
27 К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
la djevică karje zaručită dăpă om karje s kjamă Josip. Jel irja d sămăncă alu caru David, a djevica s kima Marija.
28 И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
Gabrijel avinjit š azăs alu je: “Zdravo! Domnu ku tinje. Dimizov ta kuljes!”
29 А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
P aja Marija sa uznemirit š na razumit če anđelu avrut s zăkă ku pozdravula.
30 И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
Anđelu azăs: “Na vja frikă, Marija. Tu ješt aja p karje Dimizov akuljes!
31 И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
Jakă osă fi grja š osă fač fičor p karje osă l kjem Isusu.
32 Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
Jel osă fije marje š osă s kjamje Bijatu alu Maj marje Dimizov. Domnu Dimizov osă idja autoritet s fije car kum Dimizov aobečit alu David, sămănca aluj.
Osă vladjaskă p sămănca alu Jakov zauvjek š cara aluj nikad nusă prestanjaskă.” (aiōn g165)
34 А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
Marija ăntrijabă p anđelu: “Ali kum? Jo još nam fost ku omu.”
35 И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
Anđelu Gabrijel ja zăs: “Sufljetu alu Svăntuluj osă s slubuadje p tinje š săla alu Maj marje Dimizov osă t ănviljaskă. Š daja kupilu karje l fiča osă fije svănt š osă s kjamje Bijatu alu Dimizov.
36 И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
Jakă, Elizabeta, rođakinja ata, aša bătărnă isto duče fičor. Aja ista mujarje, d karje arubit k nu puatje s ajbje kupi, a grja je d šasă lunj.
37 Јер у Бога све је могуће што каже.
K alu Dimizov nimika nuje nemoguće!”
38 А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
Marija azăs alu Gabrijel: “Jakă, argata sănt alu Domnuluj. S fije kum tu zăč!” Š Gabrijel apljikat dăla ja.
39 А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
Duavă trje zălje dăpă aja, Marija majdată apljikat ăn sat ăn djalurj alu Judeje.
40 И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
Kănd ja ažuns, auntrat ăn kasa alu Zaharija š apozdravit p Elizabeta.
41 И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
Kănd Elizabeta auzăt pozdravu alu Marije, kupilu ăn burtă alu Elizabetăj dăturdată mult sa miškat š Elizabeta sa napunit ku Sufljetu alu Svăntuluj.
42 И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
Elizabeta d radost marje ăntarje astrigat: “Maj mult ješt blagoslovită d tuatje mujerj š blagoslovit je kupilu ăn burta ata!
43 И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
Ku čaja amzaslužăt častula s m positjaskă mama alu Domnuluj alu mjov!
44 Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
Jakă kănd auzăt pozdravu alu tov, kupilu ăn burtă dăturdată mult sa miškat d radost!
45 И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
Blagoslovită ješt daja čaj krizut k osă s ispunjskă poruka karje ca trimjes Domnu!”
46 И рече Марија: Велича душа моја Господа;
Atunča Marija azăs: “Inima amja adrikă p Domnu,
47 И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
sufljetu alu mjov s radujaštje la Dimizov, Spasitelju alu mjov,
48 Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
k p minje ma kuljes, p ponizna argata aluj! Audjec, pănd akuma tuată generacija osă zăkă k Dimizov ma blagoslovit,
49 Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
daja če Dimizov karje arje tuată săla afukut marje čudă d minje! Svănt je lumilje aluj.
50 И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.
Iskazaštje milostu p toc ălja ăn tuată vrijamja karje arje frikă d jel.
51 Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
Ku măna capănă afukut marje čudă š aputirit p lumja karje ponosni š umišljeni.
52 Збаци силне с престола, и подиже понижене.
Jel aizbacăt p vladari s nu vladjaskă više, a adrikat p lumje karje je ponizni.
53 Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
A p lumja karje irja flămănž lja nasitit ku binje, a p lumja karje bogată lja trimjes dăla jel ku mănilje gualje.
54 Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.
Jel ažutat alu Izrael, alu argatu aluj baš kum adat obečală alu sămănca anuastră, alu Abraham š alu kupi aluj, k osă lji fije uvjek d milă.” (aiōn g165)
56 Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
Atunča Marija ku Elizabeta arămas njeđe trje lunj š sa tors akas.
57 А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
Alu Elizabeta avinjit vrijamja s fakă š ja afukut bijat.
58 И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
Kănd tuată familija alu je š komšiji auzăt d asta, kum Domnu afost aša d bun kătri ja, toc sa bukurat zajedno ku ja.
59 И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
Kănd kupilu anapunit opt zălje, atribut s fije obrezăt, aša k komšiji š familija avinjit s proslavjaskă aja. Avrut p kupilu s l kjamje Zaharija kum tatusov s kjamă,
60 И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
ali Elizabeta azăs: “Nu, njego mora s s kjamje Ivan!”
61 И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
Komšiji š familija azăs: “Nimilja dăla familija ata nu s kjamă Ivan!”
62 И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
Atunča, daja če Zaharija na putut s audă, lumja ku mănilje la tribat kum jel vrja kupilu s s kjamă.
63 И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
Zaharija akătat s ji dja ploče s skrije š askris: “S kjamă Ivan”, š toc sa mirat.
64 И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
Dimizov alu Zaharije adiškis gura š ja dizljigat ljimba š jel dăturdată ančiput s rubjaskă š s slavjaskă p Dimizov.
65 И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
Kănd toc karje trija upruapje d jej avizut če Dimizov afukut alu Zaharije, lja fost frikă d Dimizov. Ăn tuatje saturlje ăn djalurlje alu Judeje, lumja rubja d aja če sa dogodit.
66 И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
Činje god auzăt d jej găndja d aja š sa tribat: “Atunča če osă fije d bijatusta kănd ufi marje?”, k Domnu sigurno osă fakă nješto marje pisti jel.
67 И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
Sufljetu alu Svăntuluj aispunit p Zaharija, tata alu Ivan, š jel arubit asta porukă dăla Dimizov:
68 Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
“Slava alu Domnuluj, Dimizov alu Izraelcilor, k avinjit s ažută alu narodu aluj š s lji izbavjaskă!
69 И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,
Š atrimjes nauvă marje Spasitelj dăn sămănca alu argatu aluj David,
kum jel d mult aobečit pisti vorba alu prorokurlje karje jel atrimjes: (aiōn g165)
71 Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;
s nji spasaskă dăla dušmani alji noštri š dăla mănă alu tuată lumja karje nji mrzaštje.
72 Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,
Jel asta afukut s pokazaskă milă alu sămănca anuastră aša ča ispunit savezu alu svănt karje afukut ku jej,
73 Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
aša ča ispunit obečala karje adat alu Abraham, alu anuastră sămănca.
74 Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,
Kašă kum aobečit, nja skos dăla dušmanj s putjem s ji služăm frzdă frikă,
75 И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
s trijim kum Dimizov azăs š s fičem čije bun ăn tuatje zuvilje anuaštrje.
76 И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;
A tu, bijatu alu mjov, osă t kjem proroku alu Maj marje Dimizov. Osă plječ la intja alu Domnuluj s ji pripremještj drumu.
77 Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,
Osă ănvăc p narodu aluj s štije kum s s spasaskă kum s lji fije oprostit grešala alor.
78 По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;
Daja če je Dimizov pljin d milă š arje osjećaj d noj, jel trimjatje lumina dăn čerj. Kašă suarilje karje sa drikă ăn diminjacă,
79 Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.
Dimizov osă adukă lumina alu ălja karje trijaštje ăn nuaptje š arje frikă d muartje. Jel osă nji pokazaskă drumu karje aduče ăn mir.”
80 А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.
Ivan akriskut š apostanit capăn ăn sufljet. Trija ăn lok undje nuje nimika. Kănd akriskut, jel ančiput la intja alu toc s rubjaskă alu naroduluj alu Izrael.
