3 Мојсијева 27
1 Још рече Господ Мојсију говорећи:
Locutusque est Dominus ad Moysen, dicens:
2 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад ко заветује душу своју Господу, ти га уцени:
Loquere filiis Israël, et dices ad eos: Homo qui votum fecerit, et spoponderit Deo animam suam, sub æstimatione dabit pretium.
3 А овако ћеш ценити: мушко од двадесет година до шездесет ценићеш педесет сикала сребра, по сиклу светом.
Si fuerit masculus a vigesimo anno usque ad sexagesimum annum, dabit quinquaginta siclos argenti ad mensuram sanctuarii:
4 Ако буде женско, ценићеш тридесет сикала.
si mulier, triginta.
5 Ако је од пет до двадесет година, ценићеш мушко двадесет сикала а женско десет сикала.
A quinto autem anno usque ad vigesimum, masculus dabit viginti siclos: femina, decem.
6 Ако је од једног месеца до пет година, ценићеш мушко пет сикала сребра, а женско ћеш ценити три сикла сребра.
Ab uno mense usque ad annum quintum, pro masculo dabuntur quinque sicli: pro femina, tres.
7 Ако ли буде од шездесет година и више, ако је мушко, ценићеш петнаест сикала, а женско десет сикала.
Sexagenarius et ultra masculus dabit quindecim siclos: femina, decem.
8 Ако је сиромах да не може платити цену, онда нека дође к свештенику да га уцени свештеник, и према ономе што може дати који се заветовао, нека га свештеник уцени.
Si pauper fuerit, et æstimationem reddere non valebit, stabit coram sacerdote: et quantum ille æstimaverit, et viderit eum posse reddere, tantum dabit.
9 Ако би заветовао живинче од оних што се приносе Господу, шта год да Господу, свето је.
Animal autem, quod immolari potest Domino, si quis voverit, sanctum erit,
10 Да га не промени ни даде друго за оно, ни добро за рђаво, ни рђаво за добро; ако ли би како променио живинче, онда ће бити свето и оно и друго које је дао за оно.
et mutari non poterit, id est, nec melius malo, nec pejus bono: quod si mutaverit, et ipsum quod mutatum est, et illud pro quo mutatum est, consecratum erit Domino.
11 Ако ли би заветовао живинче нечисто од оних што се не приносе Господу, нека се доведе живинче пред свештеника;
Animal immundum, quod immolari Domino non potest, si quis voverit, adducetur ante sacerdotem:
12 И нека га процени свештеник, било добро или рђаво; и како га процени свештеник, тако да буде.
qui judicans utrum bonum an malum sit, statuet pretium.
13 Ако би га хтео откупити, нека на цену твоју дометне још пети део.
Quod si dare voluerit is qui offert, addet supra æstimationem quintam partem.
14 Кад би ко заветовао кућу своју, да је света Господу, нека је процени свештеник, била добра или рђава; како је процени свештеник, тако да буде.
Homo si voverit domum suam, et sanctificaverit Domino, considerabit eam sacerdos utrum bona an mala sit, et juxta pretium, quod ab eo fuerit constitutum, venundabitur:
15 Ако би онај који заветује хтео откупити кућу своју, нека на цену твоју дометне још пети део, па нека је његова.
sin autem ille qui voverat, voluerit redimere eam, dabit quintam partem æstimationis supra, et habebit domum.
16 Ако би ко заветовао Господу део њиве своје, ценићеш је према усеву: гомер јечма где се посеје, ценићеш педесет сикала сребра.
Quod si agrum possessionis suæ voverit, et consecraverit Domino, juxta mensuram sementis æstimabitur pretium: si triginta modiis hordei seritur terra, quinquaginta siclis venundetur argenti.
17 Ако би од опросне године заветовао њиву своју, нека остане по твојој цени.
Si statim ab anno incipientis jubilæi voverit agrum, quanto valere potest, tanto æstimabitur.
18 Ако ли после опросне године заветује њиву своју, тада нека му свештеник прорачуна новце према броју година које остају до опросне године, и нека се одбије до твоје цене.
Sin autem post aliquantum temporis, supputabit sacerdos pecuniam juxta annorum, qui reliqui sunt, numerum usque ad jubilæum, et detrahetur ex pretio.
19 И ако би хтео откупити њиву своју онај који је заветује, нека дометне на цену твоју још пети део, и нека буде његова.
Quod si voluerit redimere agrum ille qui voverat, addet quintam partem æstimatæ pecuniæ, et possidebit eum.
20 Али ако не откупи њиве, и њива се прода другом, не може се више откупити;
Sin autem noluerit redimere, sed alteri cuilibet fuerit venundatus, ultra eum qui voverat redimere non poterit.
21 Него ће она њива, кад се опрости опросне године, бити света Господу, као њива заветована, свештеникова нека буде.
Quia cum jubilæi venerit dies, sanctificatus erit Domino, et possessio consecrata ad jus pertinet sacerdotum.
22 Ако ли би ко заветовао Господу њиву купљену, која није достојање његово,
Si ager emptus est, et non de possessione majorum sanctificatus fuerit Domino,
23 Свештеник нека му прорачуна цену до године опросне, и нека у онај дан да ту цену да буде ствар света Господу.
supputabit sacerdos juxta annorum numerum usque ad jubilæum, pretium: et dabit ille qui voverat eum, Domino.
24 А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива.
In jubilæo autem revertetur ad priorem dominum, qui vendiderat eum, et habuerat in sorte possessionis suæ.
25 А свака цена твоја нека буде на сикле свете, а у сиклу има двадесет новаца.
Omnis æstimatio siclo sanctuarii ponderabitur. Siclus viginti obolos habet.
26 Али првина од стоке, које су Господње, нико да не заветује, било говече или ситна стока, јер је Господње.
Primogenita, quæ ad Dominum pertinent, nemo sanctificare poterit et vovere: sive bos, sive ovis fuerit, Domini sunt.
27 Ако ли би било од животиња нечистих, онда нека откупи по твојој цени дометнув пети део одозго; ако ли се не откупи, нека се прода по твојој цени.
Quod si immundum est animal, redimet qui obtulit, juxta æstimationem tuam, et addet quintam partem pretii: si redimere noluerit, vendetur alteri quantocumque a te fuerit æstimatum.
28 Али ни једна ствар заветована, шта ко заветује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар заветована светиња је над светињама Господу.
Omne quod Domino consecratur, sive homo fuerit, sive animal, sive ager, non vendetur, nec redimi poterit. Quidquid semel fuerit consecratum, Sanctum sanctorum erit Domino:
29 Живинче заветовано, које човек заветује, да се не откупљује, него да се убије.
et omnis consecratio, quæ offertur ab homine, non redimetur, sed morte morietur.
30 И сваки десетак земаљски од усева земаљског и од воћа, Господњи је, светиња је Господу.
Omnes decimæ terræ, sive de frugibus, sive de pomis arborum, Domini sunt, et illi sanctificantur.
31 Али, ко би хтео откупити шта десетка свог, нека на цену дометне још пети део.
Si quis autem voluerit redimere decimas suas, addet quintam partem earum.
32 И десетак од говеда и од ситне стоке, које дође под штап пастирски десето, да је свето Господу.
Omnium decimarum bovis et ovis et capræ, quæ sub pastoris virga transeunt, quidquid decimum venerit, sanctificabitur Domino.
33 Да се не бира добро ни рђаво, да се не мења; ако ли би се како год променило, онда нека буде и оно и друго промењено света ствар, и да се не откупи.
Non eligetur nec bonum nec malum, nec altero commutabitur, si quis mutaverit: et quod mutatum est, et pro quo mutatum est, sanctificabitur Domino, et non redimetur.
34 Ово су заповести које заповеди Господ Мојсију за синове Израиљеве на гори Синајској.
Hæc sunt præcepta, quæ mandavit Dominus Moysi ad filios Israël in monte Sinai.
