< 3 Мојсијева 25 >
1 Још рече Господ Мојсију на гори Синајској говорећи:
Locutusque est Dominus ad Moysen in monte Sinai, dicens:
2 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу.
Loquere filiis Israel, et dices ad eos: Quando ingressi fueritis terram quam ego dabo vobis, sabbatizes sabbatum Domino.
3 Шест година засевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род.
Sex annis seres agrum tuum, et sex annis putabis vineam tuam, colligesque fructus eius:
4 А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сејати у пољу свом ни резати виноград свој.
septimo autem anno sabbatum erit terræ, requietionis Domini: agrum non seres, et vineam non putabis.
5 Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи.
Quæ sponte gignet humus, non metes: et uvas primitiarum tuarum non colliges quasi vindemiam: annus enim requietionis terræ est:
6 Али шта роди земља за почивања свог, оно нека вам буде храна, теби и слузи твом и слушкињи твојој и најамнику твом и укућанину твом који је код тебе.
sed erunt vobis in cibum, tibi et servo tuo, ancillæ et mercenario tuo, et advenæ qui peregrinantur apud te:
7 И стоци твојој и свим животињама што су у твојој земљи, сав род њен нека буде храна.
iumentis tuis et pecoribus omnia quæ nascuntur, præbebunt cibum.
8 И наброј седам седмина година, седам пута по седам година, тако да ти седам седмина година буде четрдесет и девет година.
Numerabis quoque tibi septem hebdomadas annorum, id est, septies septem, quæ simul faciunt annos quadraginta novem:
9 Тада заповеди нека затруби труба десети дан седмог месеца, на дан очишћења нека труби труба по свој земљи вашој.
et clanges buccina mense septimo, decima die mensis, propitiationis tempore, in universa terra vestra.
10 И посветите годину педесету, и прогласите слободу у земљи свима који живе у њој; то нека вам је опросна година, и тада се вратите сваки на своју баштину, и сваки у род свој вратите се.
Sanctificabisque annum quinquagesimum, et vocabis remissionem cunctis habitatoribus terræ tuæ: ipse est enim Iubilæus. Revertetur homo ad possessionem suam, et unusquisque rediet ad familiam pristinam:
11 Опросна година да вам је та педесета година; немојте сејати, нити жањите шта само роди те године, нити берите грожђа у виноградима нерезаним.
quia Iubilæus est et quinquagesimus annus. Non seretis, neque metetis sponte in agro nascentia, et primitias vindemiæ non colligetis,
12 Јер је опросна година; нека вам је света; са сваког поља једите род његов.
ob sanctificationem Iubilæi, sed statim oblata comedetis.
13 Те године опросне вратите се сваки на своју баштину.
Anno Iubilæi redient omnes ad possessiones suas.
14 И ако продаш шта ближњему свом или купиш шта од ближњег свог, не варајте један другог.
Quando vendes quippiam civi tuo, vel emes ab eo, ne contristes fratrem tuum, sed iuxta numerum annorum Iubilei emes ab eo,
15 Према броју година по опросној години купуј од ближњег свог, и према броју година у које ћеш брати род нека ти продаје.
et iuxta supputationem frugum vendet tibi.
16 Што више буде година то ће цена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде година то ће мања бити цена, јер ти се продаје број летина.
Quanto plures anni remanserint post Iubilæum, tanto crescet et pretium: et quanto minus temporis numeraveris, tanto minoris et emptio constabit. Tempus enim frugum vendet tibi.
17 Зато не варајте један другог, него се бојте Бога свог; јер сам ја Господ Бог ваш.
Nolite affligere contribules vestros, sed timeat unusquisque Deum suum, quia Ego Dominus Deus vester.
18 Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живети у земљи без страха.
Facite præcepta mea, et iudicia custodite, et implete ea, ut habitare possitis in terra absque ullo pavore,
19 И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живећете у њој без страха.
et gignat vobis humus fructus suos, quibus vescamini usque ad saturitatem, nullius impetum formidantes.
20 И ако бисте рекли: Шта ћемо јести седме године, ето нећемо сејати нити ћемо брати летину?
Quod si dixeritis: Quid comedemus anno septimo, si non severimus, neque collegerimus fruges nostras?
21 Пустићу благослов свој на вас шесте године, те ће родити за три године.
Dabo benedictionem meam vobis anno sexto, et faciet fructus trium annorum:
22 И сејаћете осме године, а јешћете летину стару до девете године, докле не приспе род њен, јешћете стари.
seretisque anno octavo, et comedetis veteres fruges usque ad nonum annum: donec nova nascantur, edetis vetera.
23 Али да се земља не продаје за свагда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене.
Terra quoque non vendetur in perpetuum: quia mea est, et vos advenæ et coloni mei estis.
24 Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље.
Unde cuncta regio possessionis vestræ sub redemptionis conditione vendetur.
25 Ако осиромаши брат твој и прода нешто од баштине своје, а после дође ко од рода његовог најближи њему да откупи, нека откупи шта брат његов продаде.
Si attenuatus frater tuus vendiderit possessiunculam suam, et voluerit propinquus eius, potest redimere quod ille vendiderat.
26 Ако ли не би имао никога да откупи, него би се помогао и зглавио колико треба за откуп,
Sin autem non habuerit proximum, et ipse pretium ad redimendum potuerit invenire:
27 Онда нека одбије године откако је продао, па шта остане нека исплати оном коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине.
computabuntur fructus ex eo tempore quo vendidit: et quod reliquum est, reddet emptori, sicque recipiet possessionem suam.
28 Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у оног који је купио до године опросне, а опросне године оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину.
Quod si non invenerit manus eius ut reddat pretium, habebit emptor quod emerat, usque ad annum Iubileum. In ipso enim omnis venditio redibit ad dominum, et ad possessorem pristinum.
29 Ко прода кућу у којој се седи у месту ограђеном зидом, властан је откупити је докле се не наврши година дана од како је прода; целу годину дана има власт откупити је.
Qui vendiderit domum intra urbis muros, habebit licentiam redimendi, donec unus impleatur annus.
30 А ако не откупи за годину дана, онда остаје кућа у месту ограђеном зидом оном који је купио сасвим од колена на колено, и неће је оставити опросне године.
Si non redemerit, et anni circulus fuerit evolutus, emptor possidebit eam, et posteri eius in perpetuum, et redimi non poterit, etiam in Iubileo.
31 А куће по селима, које нису ограђене зидом, нека се узимају као њиве, могу се откупити, и године опросне враћају се.
Sin autem in villa domus, quæ muros non habet, agrorum iure vendetur. Si ante redempta non fuerit, in iubileo revertetur ad dominum.
32 А места левитска и куће у местима њиховим, свагда могу откупити Левити.
Ædes Levitarum, quæ in urbibus sunt, semper possunt redimi:
33 Али ко купи од Левита, нека опросне године остави купљену кућу и шта је имао у месту; јер куће по местима левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим.
si redemptæ non fuerint, in iubileo revertentur ad dominos, quia domus urbium Levitarum pro possessionibus sunt inter filios Israel.
34 Али поље под местима њиховим да се не продаје; јер је њихово достојање довека.
Suburbana autem eorum non veneant, quia possessio sempiterna est.
35 Ако осиромаши брат твој и изнемогне рука његова поред тебе, прихвати га, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе.
Si attenuatus fuerit frater tuus, et infirmus manu, et susceperis eum quasi advenam, et peregrinum, et vixerit tecum,
36 Немој узимати од њега камате ни добити; него се бој Бога, да би поживео брат твој уз тебе.
ne accipias usuras ab eo, nec amplius quam dedisti. Time Deum tuum, ut vivere possit frater tuus apud te.
37 Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити.
Pecuniam tuam non dabis ei ad usuram, et frugum superabundantiam non exiges.
38 Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске да вам дам земљу хананску и да вам будем Бог.
Ego Dominus Deus vester, qui eduxi vos de Terra Ægypti, ut darem vobis Terram Chanaan, et essem vester Deus.
39 И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој га држати као роба;
Si paupertate compulsus vendiderit se tibi frater tuus, non eum opprimes servitute famulorum,
40 Као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне године нека служи код тебе.
sed quasi mercenarius et colonus erit: usque ad annum Iubileum operabitur apud te,
41 А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати.
et postea egredietur cum liberis suis, et revertetur ad cognationem ad possessionem patrum suorum.
42 Јер су моје слуге, које сам извео из земље мисирске, нека се не продају као робови.
Mei enim servi sunt, et ego eduxi eos de Terra Ægypti, non veneant conditione servorum:
43 Немој господарити над њим жестоко, него се бој Бога свог.
ne affligas eum per potentiam, sed metuito Deum tuum.
44 А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од оних народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.
Servus et ancilla sint vobis de nationibus quæ in circuitu vestro sunt,
45 И између странаца који буду код вас, између њих купујте и из породица оних који буду код вас, који се роде у земљи вашој, и ти нека вам буду имање.
et de advenis qui peregrinantur apud vos, vel qui ex his nati fuerint in terra vestra: hos habebitis famulos:
46 Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до века; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не господари жестоко.
et hereditario iure transmittetis ad posteros, ac possidebitis in æternum. Fratres autem vestros filios Israel ne opprimatis per potentiam.
47 Ако ли се обогати дошљак или гост који живи с тобом, а брат твој осиромаши код њега тако да се прода дошљаку, који живи с тобом, или коме год од туђег рода,
Si invaluerit apud vos manus advenæ atque peregrini, et attenuatus frater tuus vendiderit se ei, aut cuiquam de stirpe eius:
48 Кад се прода, може се откупити; ко год од браће његове нека га откупи;
post venditionem potest redimi. Qui voluerit ex fratribus suis, redimet eum,
49 Или стриц његов, или син стрица његовог нека га откупи, или ко други од крви његове у роду његовом нека га откупи; или ако се помогне, нека се сам откупи.
et patruus, et patruelis, et consanguineus, et affinis. Sin autem et ipse potuerit, redimet se,
50 Нека се прорачуна с купцем својим од године кад се продао године опросне, да цена за коју се продао дође према броју година; као надничару нека му се рачуна време које је одслужио.
supputatis dumtaxat annis a tempore venditionis suæ usque ad annum Iubileum: et pecunia, qua venditus fuerat, iuxta annorum numerum et rationem mercenarii supputata.
51 Ако остаје још много година, према њима нека плати откуп од цене за коју је купљен.
Si plures fuerint anni qui remanent usque ad Iubileum, secundum hos reddet et pretium.
52 Ако ли остаје мало година до опросне године, нека се прорачуна с њим, и нека плати откуп према тим годинама.
Si pauci, ponet rationem cum eo iuxta annorum numerum, et reddet emptori quod reliquum est annorum,
53 Као најамник годишњи нека буде у њега, и нека не господари над њим жестоко на твоје очи.
quibus ante servivit mercedibus imputatis: non affliget eum violenter in conspectu tuo.
54 Ако ли се овако не откупи, нека отиде године опросне и он и синови његови с њим.
Quod si per hæc redimi non potuerit, anno Iubileo egredietur cum liberis suis.
55 Јер су синови Израиљеви моје слуге, моје су слуге, које сам извео из земље мисирске; ја сам Господ Бог ваш.
Mei enim sunt servi, filii Israel, quos eduxi de Terra Ægypti.