3 Мојсијева 22
1 И рече Господ Мојсију говорећи:
И рече Господь к Моисеовы, глаголя:
2 Кажи Арону и синовима његовим да се чувају од светих ствари синова Израиљевих, да не би оскврнили свето име моје у оном што ми они посвећују; ја сам Господ.
рцы Аарону и сыном его, да внимают от святынь сынов Израилевых, и да не осквернят имене святаго Моего, елика они освящают Ми: Аз Господь.
3 Реци им: Ко би год из семена вашег од колена на колено приступио к светим стварима, које би посветили синови Израиљеви Господу, кад је нечистота његова на њему, тај нека се истреби испред лица мог; ја сам Господ.
Рцы им: в роды вашя всяк человек, иже аще приступит от всякаго семене вашего ко святым, елика аще освятят сынове Израилевы Господу, и нечистота его на нем будет, потребится душа оная от Мене: Аз Господь Бог ваш.
4 Ко би год из семена Ароновог био губав или би ишло семе од њега, нека не једе свете ствари докле не буде чист; тако и који би се дотакао кога нечистог од мртвог тела или оног од кога је изашло семе,
И человек от семене Аарона жерца, и сей прокажен, или семя изливает, от святых да не снест, дондеже очистится: и прикасаяйся всякой нечистоте души, или человек, емуже аще изыдет от его ложа семя,
5 Или ко би се дотакао чега што гамиже по земљи, од чега би се оскврнио, или човека од ког би се оскврнио какве му драго нечистоте његове,
или иже аще прикоснется всякому гаду нечисту, иже осквернит его, или человеку, иже осквернит его, по всякой нечистоте его:
6 Ко би се дотакао таквог чега, биће нечист до вечера; зато нека не једе свете ствари ако не окупа тело своје у води.
душа, яже аще прикоснется их, нечиста будет до вечера: да не снест от святых, аще не омыет тела своего водою,
7 А кад зађе сунце, биће чист, и онда може јести од светих ствари; јер му је храна.
и зайдет солнце, и чист будет: и тогда да снест от святых, яко хлеб его есть.
8 Мрцино или шта раскине зверка нека не једе, да се њим не скврни; ја сам Господ.
Мертвечины и звероядины да не снест, еже осквернитися ему в них: Аз Господь.
9 Тако нека држе шта сам уредио да се држи, да не навуку на се греха и не умру од њега оскврнивши се. Ја сам Господ који их посвећујем.
И да сохранят повеления Моя, да не приимут сих ради греха, и измрут за них, аще осквернят их: Аз Господь Бог освящаяй их.
10 Нико други да не једе свете ствари, ни укућанин свештеников ни надничар да не једе свете ствари.
И всяк иноплеменник да не снест святынь: приселник иереев или наемник да не снест святынь.
11 А кад свештеник купи кога за новце, тај нека их једе, и који се роди у кући његовој; они нека једу јело његово.
Аще же жрец пристяжет душу пристяжаную сребром, сия да снест хлебы его: и домочадцы его, и сии да снедят хлебы его.
12 Али кћи свештеничка кад се уда за човека другог племена, она да не једе од жртава подигнутих светих ствари.
И дщерь человека жерца, аще посягнет за мужа иноплеменника, сия от начатков святых да не снест.
13 А кћи свештеничка ако обудови, или је пусти муж, ако нема порода, нека се врати кући оца свог као што је била у детињству свом, хлеб оца свог нека једе; али нико другог племена да га не једе.
И дщерь жерца аще будет вдова или отпущена, плода же не будет ей, возвратится в дом отца своего, по юности своей, от хлебов отца своего да снест: всяк же иноплеменник да не снест от них.
14 А ко би нехотице јео свету ствар, нека дометне пети део и накнади свештенику свету ствар.
И человек, иже аще яст святая по неведению, и да приложит пятую свою часть ко истому, и да даст сие жерцу святое.
15 Да не би оскврнили свете ствари синова Израиљевих, које приносе Господу,
И да не осквернят святынь сынов Израилевых, ихже они отделяют Господу:
16 И да не би навлачили на њих кар за преступ једући свете ствари њихове, јер сам ја Господ, који их посвећујем.
и да не наведут на себе беззаконие преступления, внегда ясти им святыню их, яко Аз Господь освящаяй их.
17 Још рече Господ Мојсију говорећи:
И рече Господь к Моисею, глаголя:
18 Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим и реци им: Ко год од дома Израиљевог или од странаца који су у Израиљу хоће да принесе жртву своју по каквом год завету свом, или од добре воље своје дар, што се приноси Господу на жртву паљеницу,
глаголи Аарону и сыном его и всему сонму Израилеву и речеши к ним: человек человек от сынов Израилевых, или от пришлец прилежащих к ним во Израили, иже аще принесет дары своя по всякому исповеданию своему, или по всякому изволению своему, елика аще принесут Господу на всесожжение,
19 Нека принесе драге воље мушко здраво од говеда или од оваца или од коза.
приятны вам непорочны мужеск пол от стад волов, или от овен и от коз:
20 На чем би била мана, оно не приносите, јер вам се не би примило.
всех, елика аще имут порок на себе, да не принесут Господу, понеже неприятно будет вам.
21 И кад ко хоће да принесе жртву захвалну Господу, извршавајући завет или од своје воље дајући дар, од говеда или од ситне стоке, нека буде здраво, да би било примљено; никакве мане да нема на њему.
И человек иже аще принесет жертву спасения Господу, отлучив обет или по изволению, или в праздники вашя, от стад волов или от овец, непорочно да будет в приятие, всяк порок да не будет на нем:
22 Слепо, или коме је шта сломљено или одбијено, ни гутаво, ни краставо ни лишајиво, шта је такво не приносите Господу, и не мећите их на олтар Господњи на жртву огњену.
слепо, или сокрушено, или язык урезан имущо, или червиво, или крастово, или лишаво, да не принесут тех Господу, и в жертву не дадите от них на олтарь Господви:
23 А вола или овцу или козу са удом којим превеликим или премалим можеш принети за добровољни дар; али за завет неће се примити.
и телца или овцу ухорезну, или безхвостну, в заколение сотвориши я себе (по изволению), в обет же твой да не приимется:
24 Ујаловљено увртањем, тучењем, кидањем или резањем, не приносите Господу; и не чините то у земљи својој.
емуже суть ятра сокрушена, и емуже раздавлена, и изрезана, и исторжена, да не принесете сих Господу, и в земли вашей да не сотворите.
25 И из руке туђинске немојте узимати ни једне ствари да принесете хлеб Богу свом; јер је квар њихов у њима; имају ману, неће вам се примити.
И от руки иноплеменника да не принесете даров Богу вашему от всех сих, яко вреждения суть на них, порок на них, не приимутся сия от вас.
26 Још рече Господ Мојсију говорећи:
И рече Господь к Моисею, глаголя:
27 Теле и јагње и јаре кад се омлади, нека буде седам дана код мајке своје, па од осмог дана и после биће угодно за жртву огњену Господу.
телец, или овча, или козля, егда родится, да будет седмь дний под материю своею, в день же осмый и далее принесется в дар, принос Господу:
28 А краву ни овцу ни козу не кољите у један дан с младетом њеним.
и телца и овчате вкупе с материю да не заколете в един день,
29 И кад приносите Господу жртву ради хвале, принесите је драговољно.
аше же пожреши жертву обет радования Господви, приятно вам пожрите е:
30 Нека се једе истог дана, и не остављајте ништа до јутра; ја сам Господ.
сия в тойже день да снестся, да не оставите от мяс на утрие: Аз есмь Господь.
31 Зато држите заповести моје, и вршите их; ја сам Господ.
И сохраните заповеди Моя и сотворите я: Аз Господь:
32 И немојте скврнити свето име моје, и ја ћу се светити међу синовима Израиљевим; ја сам Господ, који вас посвећујем.
и не оскверните имене Святаго, и освящуся посреде сынов Израилевых: Аз Господь освящаяй вас,
33 Који сам вас извео из земље мисирске да вам будем Бог; ја сам Господ.
изведый вы из земли Египетския, яко быти вам в Бога: Аз Господь.
