< 3 Мојсијева 17 >
1 Још рече Господ Мојсију говорећи:
Adonai spoke to Moses [Drawn out], saying,
2 Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим, и реци им: Ово је заповедио Господ говорећи:
“Speak to Aaron [Light-bringer], and to his sons, and to all the children of Israel [God prevails], and say to them: ‘This is the thing which Adonai has enjoined,
3 Ко год од дома Израиљевог закоље вола или јагње или козу у логору, или ко год закоље изван логора,
Whatever man there is of the house of Israel [God prevails], who kills a bull, or lamb, or goat, in the camp, or who kills it outside the camp,
4 А не доведе на врата шатора од састанка, да принесе принос Господу пред шатором Господњим, крив је за крв; зато да се истреби онај човек из народа свог.
and has not brought it to the door of the Tent of Meeting, to offer it as an offering to Adonai before Adonai’s tabernacle: blood shall be imputed to that man. He has shed blood; and that man shall be cut off from among his people.
5 Зато синови Израиљеви нека доведу жртве своје, које би клали у пољу, нека их доведу Господу на врата шатора од састанка к свештенику, и нека принесу жртве захвалне Господу.
This is to the end that the children of Israel [God prevails] may bring their sacrifices, which they sacrifice in the open field, that they may bring them to Adonai, to the door of the Tent of Meeting, to the priest, and sacrifice them for sacrifices of peace offerings to Adonai.
6 И свештеник нека покропи крвљу по олтару Господњем на вратима шатора од састанка, и сало нека запали на угодни мирис Господу.
The priest shall sprinkle the blood on Adonai’s altar at the door of the Tent of Meeting, and burn the fat for a pleasant aroma to Adonai.
7 И нека више не приносе жртве своје ђаволима, за којима они чине прељубу. Ово нека им буде закон вечан од колена на колено.
They shall no more sacrifice their sacrifices to the goat idols, after which they play the prostitute. This shall be a regulation forever to them throughout their generations.’
8 Зато им реци: Ко би год од дома Израиљевог или између странаца који се баве међу њима принео жртву паљеницу или другу жртву,
“You shall say to them, ‘Any man there is of the house of Israel [God prevails], or of the strangers who live as foreigners among them, who offers a burnt offering or sacrifice,
9 А не би је довео на врата шатора од састанка да је принесе Господу, тај човек да се истреби из народа свог.
and does not bring it to the door of the Tent of Meeting, to sacrifice it to Adonai; that man shall be cut off from his people.
10 А ко би год од дома Израиљевог или између странаца који се баве међу њима јео какву год крв, окренућу лице своје насупрот оном човеку који буде јео крв, и истребићу га из народа његовог.
“‘Any man of the house of Israel [God prevails], or of the strangers who live as foreigners among them, who eats any kind of blood, I will set my face against that soul who eats blood, and will cut him off from among his people.
11 Јер је душа телу у крви; а ја сам вам је одредио за олтар да се чисте душе ваше; јер је крв што душу очишћа.
For the life of the flesh is in the blood; and I have given it to you on the altar to make atonement for your souls: for it is the blood that makes atonement by reason of the life.
12 Зато рекох синовима Израиљевим: Нико између вас да не једе крв; ни дошљак који се бави међу вама да не једе крв.
Therefore I have said to the children of Israel [God prevails], “No person among you may eat blood, nor may any stranger who lives as a foreigner among you eat blood.”
13 И ко би год између синова Израиљевих или између дошљака који се баве код њих уловио зверку или птицу, која се једе, нека исцеди крв из ње, и заспе је земљом.
“‘Whatever man there is of the children of Israel [God prevails], or of the strangers who live as foreigners among them, who takes in hunting any animal or bird that may be eaten; he shall pour out its blood, and cover it with dust.
14 Јер је душа сваког тела крв његова, то му је душа. Зато рекох синовима Израиљевим: Крв ни једног тела не једите, јер је душа сваког тела крв његова. Ко би је год јео, да се истреби.
For as to the life of all flesh, its blood is with its life: therefore I said to the children of Israel [God prevails], “You shall not eat the blood of any kind of flesh; for the life of all flesh is its blood. Whoever eats it shall be cut off.”
15 А ко би јео месо од животиње која цркне или коју раскине зверка, био домородац или дошљак, нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера, а после ће бити чист.
“‘Every person that eats what dies of itself, or that which is torn by animals, whether he is native-born or a foreigner, he shall wash his clothes, and bathe himself in water, and be unclean until the evening: then he shall be clean.
16 Ако ли их не опере, и тела свог не окупа, носиће безакоње своје.
But if he does not wash them, or bathe his flesh, then he shall bear his iniquity.’”