3 Мојсијева 17

1 Још рече Господ Мојсију говорећи:

And the Lord spoke to Moses, saying,

2 Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим, и реци им: Ово је заповедио Господ говорећи:

Speak to Aaron and to his sons, and to all the children of Israel, and you shall say to them, This is the word which the Lord has commanded, saying,

3 Ко год од дома Израиљевог закоље вола или јагње или козу у логору, или ко год закоље изван логора,

Every man of the children of Israel, or of the strangers dwelling among you, who shall kill a calf, or a sheep, or a goat in the camp, or who shall kill it out of the camp,

4 А не доведе на врата шатора од састанка, да принесе принос Господу пред шатором Господњим, крив је за крв; зато да се истреби онај човек из народа свог.

and shall not bring it to the door of the tabernacle of witness, so as to sacrifice it for a whole burnt offering or peace-offering to the Lord to be acceptable for a sweet smelling savor: and whoever shall kill it without, and shall not bring it to the door of the tabernacle of witness, so as to offer it as a gift to the Lord before the tabernacle of the Lord; blood shall be imputed to that man, he has shed blood; that soul shall be cut off from his people.

5 Зато синови Израиљеви нека доведу жртве своје, које би клали у пољу, нека их доведу Господу на врата шатора од састанка к свештенику, и нека принесу жртве захвалне Господу.

That the children of Israel may offer their sacrifices, all that they shall kill in the fields, and bring them to the Lord to the doors of the tabernacle of witness to the priest, and they shall sacrifice them as a peace-offering to the Lord.

6 И свештеник нека покропи крвљу по олтару Господњем на вратима шатора од састанка, и сало нека запали на угодни мирис Господу.

And the priest shall pour the blood on the altar round about before the Lord by the doors of the tabernacle of witness, and shall offer the fat for a sweet smelling savor to the Lord.

7 И нека више не приносе жртве своје ђаволима, за којима они чине прељубу. Ово нека им буде закон вечан од колена на колено.

And they shall no longer offer their sacrifices to vain [gods] after which they go a whoring; it shall be a perpetual statute to you for your generations.

8 Зато им реци: Ко би год од дома Израиљевог или између странаца који се баве међу њима принео жртву паљеницу или другу жртву,

And you shall say to them, Whatever man of the children of Israel, or of the sons of the proselytes dwelling among you, shall offer a whole burnt offering or a sacrifice,

9 А не би је довео на врата шатора од састанка да је принесе Господу, тај човек да се истреби из народа свог.

and shall not bring it to the door of the tabernacle of witness to sacrifice it to the Lord, that man shall be destroyed from among his people.

10 А ко би год од дома Израиљевог или између странаца који се баве међу њима јео какву год крв, окренућу лице своје насупрот оном човеку који буде јео крв, и истребићу га из народа његовог.

And whatever man of the children of Israel, or of the strangers dwelling among you, shall eat any blood, I will even set my face against that soul that eats blood, and will destroy it from its people.

11 Јер је душа телу у крви; а ја сам вам је одредио за олтар да се чисте душе ваше; јер је крв што душу очишћа.

For the life of flesh is its blood, and I have given it to you on the altar to make atonement for your souls; for its blood shall make atonement for the soul.

12 Зато рекох синовима Израиљевим: Нико између вас да не једе крв; ни дошљак који се бави међу вама да не једе крв.

Therefore I said to the children of Israel, No soul of you shall eat blood, and the stranger that abides among you shall not eat blood.

13 И ко би год између синова Израиљевих или између дошљака који се баве код њих уловио зверку или птицу, која се једе, нека исцеди крв из ње, и заспе је земљом.

And whatever man of the children of Israel, or of the strangers dwelling among you shall take any animal in hunting, beast, or bird, which is eaten, then shall he pour out the blood, and cover it in the dust.

14 Јер је душа сваког тела крв његова, то му је душа. Зато рекох синовима Израиљевим: Крв ни једног тела не једите, јер је душа сваког тела крв његова. Ко би је год јео, да се истреби.

For the blood of all flesh is its life; and I said to the children of Israel, You shall not eat the blood of any flesh, for the life of all flesh is its blood: every one that eats it shall be destroyed.

15 А ко би јео месо од животиње која цркне или коју раскине зверка, био домородац или дошљак, нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера, а после ће бити чист.

And every soul which eats that which has died of itself, or is taken of beasts, either among the natives or among the strangers, shall wash his garments, and bathe himself in water, and shall be unclean until evening: then shall he be clean.

16 Ако ли их не опере, и тела свог не окупа, носиће безакоње своје.

But if he do not wash his garments, and do not bathe his body in water, then shall he bear his iniquity.