Плач Јеремијин 5
1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
Acuérdate, o! Jehová, de lo que nos ha venido: vé, y mira nuestra vergüenza.
2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
Nuestra heredad se ha vuelto a extraños, nuestras casas a forasteros.
3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
Huérfanos somos sin padre: nuestras madres como viudas.
4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
Nuestra agua bebemos por dinero, nuestra leña compramos por precio.
5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
Sobre nuestra cerviz padecemos persecución; cansámosnos, y no hay para nosotros descanso.
6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
A Egipto dimos la mano, y al Asirio, para hartarnos de pan.
7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
Nuestros padres pecaron, y son muertos; y nosotros llevamos sus castigos.
8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
Siervos se enseñorearon de nosotros: no hubo quien nos librase de su mano.
9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
Con el peligro de nuestras vidas traíamos nuestro pan delante de la espada del desierto.
10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
Nuestros cueros se ennegrecieron como un horno a causa del ardor de la hambre.
11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
Afligieron a las mujeres en Sión, a las vírgenes en las ciudades de Judá.
12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
A los príncipes colgaron con su mano: no reverenciaron los rostros de los viejos.
13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
Llevaron los mozos a moler, y los muchachos desfallecieron en la leña.
14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
Los ancianos cesaron de la puerta, los mancebos de sus canciones.
15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
Cesó el gozo de nuestro corazón, nuestro corro se tornó en luto.
16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
Cayó la corona de nuestra cabeza: ¡ay ahora de nosotros! porque pecamos.
17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
Por esto fue entristecido nuestro corazón, por esto se entenebrecieron nuestros ojos.
18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
Por el monte de Sión que es asolado, zorras andan en él.
19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
Mas tú, Jehová, para siempre permanecerás: tu trono de generación en generación.
20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
¿Por qué te olvidarás para siempre de nosotros? ¿dejarnos has por luengos días?
21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
Vuélvenos, o! Jehová, a ti, y volvernos hemos: renueva nuestros días como al principio.
22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
Porque desechando nos has desechado: háste airado contra nosotros en gran manera.
