Плач Јеремијин 5
1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
Rabbiyow, bal xusuuso wixii nagu soo degay. Ka fiirso oo bal eeg caydii nalagu caayay.
2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
Dhaxalkayagii waxaa helay shisheeyayaal. Guryahayagiina waxaa iska qaatay ajnabiyo.
3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
Waxaannu nahay agoommo, aabbayaal ma lihin, Oo hooyooyinkayana carmallay noqdeen
4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
Biyahayagii lacag baannu ku cabnay, Oo qoryahayagiina waa nalaga iibiyey.
5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
Kuwii na eryanayayna way na gaadheen, Waannu daalan nahay oo nasasho ma lihin.
6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
Waxaannu gacanta u dhiibannay Masriyiinta Iyo reer Ashuur si aannu kibis uga dheregno.
7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
Aabbayaashayo waa dembaabeen, mana joogaan, Oo annagaa xumaatooyinkoodii xambaarannay.
8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
Addoommaa noo taliya, Oo mid gacantooda naga samatabbixiyaana ma jiro,
9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
Waxaannu kibistayada ku helnaa naftayadoo aan biimayno, Waana seefta cidlada aawadeed.
10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
Haraggayagii wuxuu u madoobaaday sidii foorno oo kale, Waana kulaylkii abaarta daraaddiis.
11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
Naagihii Siyoon dhexdeedaa lagu kufsaday, Hablihii bikradaha ahaana magaalooyinka dalka Yahuudah waa lagu kufsaday.
12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
Amiirradii gacmahoodaa lagu deldelay, Oo odayaashiina lama sharfin.
13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
Barbaarradii dhagaxshiidkay qaadeen, Oo carruurtiina rarkii qoryaha bay la kufeen.
14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
Odayaashii iridday ka joogsadeen, Oo barbaarradiina muusikadoodii farahay ka qaadeen.
15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
Farxaddii qalbigayagay ka dhammaatay, Oo cayaartayadiina baroorashay u rogmatay.
16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
Taajkii madaxayaguu ka dhacay. Annagaa iska hoognay, waayo, waannu dembaabnay!
17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
Taas darteed qalbigayagu wuu itaal darnaaday. Oo waxyaalahaas aawadoodna indhahayagii way arag darnaayeen.
18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
Maxaa yeelay, Buur Siyoon waa cidlowday, Oo dawacooyin baa ku dul socda.
19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
Rabbiyow, weligaaba sida boqor baad u fadhidaa, Oo carshigaaguna ab ka ab buu waaraa.
20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
Haddaba bal maxaad weligaaba noo illowdaa, Oo maxaad wakhti dheer noo dayrisaa?
21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
Rabbiyow, xaggaaga noo soo celi, oo waannu soo noqon doonnaa. Maalmahayagana sida kuwii hore oo kale nooga dhig.
22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
Laakiinse dhammaantayoba waad na diidday. Oo aad baad noogu cadhootay.
