Плач Јеремијин 5
1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
Kia mahara, e Ihowa, ki te mea kua pa nei ki a matou: tirohia mai, kia kite ai koe i to matou ingoa kino.
2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
Kua riro to matou wahi tupu i nga tangata ke, o matou whare i nga tautangata.
3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
He pani matou, kahore he matua, ko o matou whaea ano he pouaru.
4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
Na te moni i inu wai ai matou; ko a matou wahie he mea hoko.
5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
Kei runga kei o matou kaki o matou kaiwhai: e mauiui ana matou, kahore he tanga manawa mo matou.
6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
Kua hoatu e matou te ringa ki nga Ihipiana, ki nga Ahiriana, kia makona ai matou i te taro.
7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
I hara o matou matua, a kua kore; a kua whakawaha e matou o ratou he.
8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
Ko nga pononga o matou rangatira: kahore he kaiwhakaora mo matou i o ratou ringa.
9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
E tata mate matou ka whiwhi ai i te taro, i te hoari hoki o te koraha.
10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
Mangu ana o matou kiri ano he oumu, i te wera ngau kino o te hemokai.
11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
Taea ana e ratou nga wahine o Hiona, nga wahine i nga pa o Hura.
12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
Ko nga rangatira, taronatia ake e to ratou ringa; kihai nga kanohi o nga kaumatua i whakahonoretia.
13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
Ko nga taitama kei te waha i te huri, hinga ana nga tamariki i te pikaunga wahie.
14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
Ko nga kaumatua i nga kuwaha kua kore, me te waiata hoki a nga taitama.
15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
Kua mutu te koa o o matou ngakau, kua puta ke ta matou kanikani hei uhunga.
16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
Kua taka te karauna o to matou mahunga; aue, te mate mo matou! kua hara hoki matou.
17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
Na reira whakaruhi noa iho o matou ngakau; na enei mea pouriuri ana o matou kanohi.
18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
Na te maunga hoki o Hiona kua ururuatia nei, e haereerea nei e nga pokiha.
19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
Pumau tonu koe, ake ake, e Ihowa; ko tou torona kei tera whakatupuranga, kei tera whakatupuranga.
20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
He aha koe i wareware tonu ai ki a matou? he aha koe i whakarere ai i a matou, a roa noa iho nga ra?
21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
Whakatahuritia atu matou ki a koe, e Ihowa, a ka tahuri matou: whakahoutia o matou ra, kia rite ki o mua.
22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
Otiia kua tino whakakahore rawa koe ki a matou, e tino nui ana tou riri ki a matou.
