Плач Јеремијин 5
1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
recordare Domine quid acciderit nobis intuere et respice obprobrium nostrum
2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
hereditas nostra versa est ad alienos domus nostrae ad extraneos
3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
pupilli facti sumus absque patre matres nostrae quasi viduae
4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
aquam nostram pecunia bibimus ligna nostra pretio conparavimus
5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
cervicibus minabamur lassis non dabatur requies
6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
Aegypto dedimus manum et Assyriis ut saturaremur pane
7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
patres nostri peccaverunt et non sunt et nos iniquitates eorum portavimus
8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
servi dominati sunt nostri non fuit qui redimeret de manu eorum
9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
in animabus nostris adferebamus panem nobis a facie gladii in deserto
10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
pellis nostra quasi clibanus exusta est a facie tempestatum famis
11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
mulieres in Sion humiliaverunt virgines in civitatibus Iuda
12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
principes manu suspensi sunt facies senum non erubuerunt
13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
adulescentibus inpudice abusi sunt et pueri in ligno corruerunt
14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
senes de portis defecerunt iuvenes de choro psallentium
15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
defecit gaudium cordis nostri versus est in luctu chorus noster
16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
cecidit corona capitis nostri vae nobis quia peccavimus
17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
propterea maestum factum est cor nostrum ideo contenebrati sunt oculi nostri
18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
propter montem Sion quia disperiit vulpes ambulaverunt in eo
19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
tu autem Domine in aeternum permanebis solium tuum in generatione et generatione
20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
quare in perpetuum oblivisceris nostri derelinques nos in longitudinem dierum
21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
converte nos Domine ad te et convertemur innova dies nostros sicut a principio
22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
sed proiciens reppulisti nos iratus es contra nos vehementer
