Плач Јеремијин 5
1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
Ra Anumzamoka menima tagrite'ma fore'ma nehia knazamo'ma tazeri havizama nehigetama tusi'a tagazema e'nerunana neragenka antahiramio.
2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
Onke'nona vahe'mo'za e'za tagri mopa eme enerizage'za, ru moparegati vahe'mo'za e'za tagri nontamina emeri nafa'a hu'za mani'naze.
3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
Tafahe'za omani megusa mofavregna huta tagra nemanunke'za, trerahe'za kento a'nanegna hu'za mani'naze.
4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
Tima nenompi, tevema enerunana zagoretike'za mizaseta eri'none.
5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
Ha' vahetimo'za rama'a zampi tazeri haviza huvava nehazageta mani fru huta omani'none.
6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
Tagri'ma ne'zama tamisnageta nesunku huta Isipi vahe'ene, Asiria vahe'mokizmi zmagorga mani'none.
7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
Tagri tagehe'za kumi hute'za ko fri'za menina omani'naze. Ana hu'nazageta menina zamagri kumi'mofo knazama'a e'nerune.
8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
Tagrira kazokzo eri'za vahe'mo'za kegava hurantazageta mani'nonkeno, mago vahe'mo'e huno ana vahe'mokizmi hankavefintira tagura vazino taza osu'ne.
9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
Hagi nezanku'ma vuta eta huta hakeku'ma hunana, ka'ma kokampina ha' vahe'mo'za bainati kazinteti tahe frinaku kafonte'za mani'naze.
10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
Tusi taga'matea zamo higeno, tavufgamo'a sikonima negraza avenimo'ma teve ha'ma hiaza huno tusi amuho hu'ne.
11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
Saioni kumapi a'nanea zamagra zamazeri haviza nehu'za, Juda mopafima me'nea ranra kumatamimpima nemaniza vene omase mofa'nea ha' vahe'mo'za eme zamazeri haviza hu'naze.
12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
Kva vahetia zamazeri'za zamazante nofi anakite'za, zafare hanti'naze. Ana nehu'za ranra vahetia so'e avu'ava zana hunozmante'za, zamazeri zamagaze hu'naze.
13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
Hagi nehazave nagara huzmantazage'za witima refuzafunepaza have rezahe nehazage'za, mofavre nagatia tusinasi teverami hare'za kofizmantazage'za, knazamigu nehu'za eri'naze.
14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
Ranra vahetamimo'za kuma kafante'ma nemaniza zana atre'za nevazage'za, nahezave naga'mo'za zavena ahe'za zagamera osu'naze.
15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
Muse zagame'ma nehuta avoma nehagona zana atreta, zavi zagame nehuta tasuzampi mani'none.
16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
Rantagima e'neruna zamo'ma, tasenire'ma kini fetorikna'ma hu'nea zamo'a mopafi evuramigeta, tasuzampi mani'none. Anama hu'neana tagrama hu'nona kumi'mo higeno anara hu'ne!
17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
Anazama fore'ma nehigeno'a, tarimpamo'a havizantfa nehigeno, zavi'ma atonazamo higeno tavumipamo'a evuno hanintiri higeta, tavua keso'e osu'none.
18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
Saioni ran kumapina vahera omanino atreno vuno eno higeno, ka'ma koka fore higeno anampina afi kraramimozage mani'neza vano hu'naze.
19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
Hianagi Ra Anumzamoka kagrake kinia mani'nenka, henkama fore hu anante nante'ma hu'za vanaza vahetera manivava hunka vugahane.
20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
Ra Anumzamoka na'a hu'negenka za'zatera kamefira huneraminka antahi noramine?
21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
Ra Anumzamoka menina ete tazeri knare hananketa knare huta nemanisunkenka, knatia eri kasefa hananketa, ko'ma knare hutama mani'nonaza huta manisnune.
22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
Hifi tagrira tusi karimpa herantenka kamefi huneraminka, kavesra hurante vaganerampi?
