Плач Јеремијин 5

1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.

2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.

3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.

4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.

5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.

6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.

7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.

8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.

9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.

10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.

11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.

12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.

13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.

14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.

15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.

16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!

17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,

18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.

19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.

20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?

21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.

22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?