< Плач Јеремијин 5 >

1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
Gedenke, Jehovah, wie es mit uns war, blicke und siehe unsere Schmach.
2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
Unser Erbe ist Fremden zugewendet, unsere Häuser den Ausländern.
3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
Waisen sind wir und ohne Vater, unsere Mütter sind wie Witwen.
4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
Für Silber trinken wir unser Wasser. Um einen Kaufpreis kommt uns unser Holz.
5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
Auf unseren Nacken wird uns nachgesetzt, wir werden ermüdet, man läßt uns keine Ruhe.
6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
Ägypten gaben wir die Hand, Aschur, um Brotes satt zu werden.
7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
Gesündigt haben unsere Väter und sind nicht mehr, ihre Missetaten sind uns aufgebürdet.
8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
Über uns herrschen Knechte. Niemand reißt uns los aus ihrer Hand.
9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
Mit unserer Seele holen wir unser Brot herein vor dem Schwert der Wüste.
10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
Unsere Haut wird erhitzt wie der Ofen von des Hungers Gluten.
11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
Sie haben Weiber in Zijon geschwächt, Jungfrauen in Jehudahs Städten.
12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
Oberste wurden von ihrer Hand gehenkt, der Alten Angesichte wurden nicht geehrt.
13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
Jünglinge nahmen sie zur Mühle fort und Junge strauchelten unter dem Holze.
14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
Die Ältesten haben vom Tore aufgehört, die Jünglinge vom Saitenspiel.
15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
Unseres Herzens Freude feiert, in Trauer ist der Reigentanz verwandelt.
16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
Gefallen ist die Krone unseres Hauptes. Wehe uns nun, daß wir gesündigt haben!
17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
Darum siecht unser Herz. Darum sind unsere Augen finster geworden
18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
Ob dem Berg Zijon, der so wüste liegt, daß Füchse darüber gehen.
19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
Du, Jehovah, bleibst ewiglich, Dein Thron zu Geschlecht und Geschlecht.
20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
Warum hast Du für immerdar uns vergessen, für der Tage Länge uns verlassen?
21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
Bringe uns zu Dir zurück, Jehovah, und wir kehren zurück. Erneuere unsere Tage, wie vor Zeiten.
22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
Denn solltest Du uns gänzlich verschmäht haben, so gar sehr über uns entrüstet sein?

< Плач Јеремијин 5 >