< Плач Јеремијин 5 >
1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
Remember, LORD, what has come on us. Look, and see our reproach.
2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
Our inheritance has been turned over to strangers, our houses to aliens.
3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
We are orphans and fatherless. Our mothers are as widows.
4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
We must pay for water to drink. Our wood is sold to us.
5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
Our pursuers are on our necks. We are weary, and have no rest.
6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
We have given our hands to the Egyptians, and to the Assyrians, to be satisfied with bread.
7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
Our fathers sinned, and are no more. We have borne their iniquities.
8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
Servants rule over us. There is no one to deliver us out of their hand.
9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
We get our bread at the peril of our lives, because of the sword in the wilderness.
10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
Our skin is black like an oven, because of the burning heat of famine.
11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
They ravished the women in Zion, the virgins in the cities of Judah.
12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
Princes were hanged up by their hands. The faces of elders were not honored.
13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
The young men carry millstones. The children stumbled under loads of wood.
14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
The elders have ceased from the gate, and the young men from their music.
15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
The joy of our heart has ceased. Our dance is turned into mourning.
16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
The crown has fallen from our head. Woe to us, for we have sinned!
17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
For this our heart is faint. For these things our eyes are dim:
18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
for the mountain of Zion, which is desolate. The foxes walk on it.
19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
You, LORD, remain forever. Your throne is from generation to generation.
20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
Why do you forget us forever, and forsake us for so long a time?
21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
Turn us to yourself, LORD, and we will be turned. Renew our days as of old.
22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
But you have utterly rejected us. You are very angry against us.