Плач Јеремијин 5
1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
Remember, O Jehovah, what is come upon us! Look down and behold our reproach!
2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
Our inheritance is fallen to strangers, Our houses to aliens.
3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
We are orphans; we are without a father; Our mothers are as widows.
4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
Our water we drink for money; Our wood is sold to us.
5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
With the yoke upon our necks, we are driven; We are wearied, and have no rest.
6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
We have given the hand to the Egyptians, And to the Assyrians, to be satisfied with bread.
7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
Our fathers sinned; they are no more, And we bear their iniquities.
8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
Servants rule over us; There is none that delivereth out of their hand.
9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
With the peril of our lives we get our bread, Because of the sword of the wilderness.
10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
Our skin is parched like an oven Because of the burnings of hunger.
11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
Matrons in Zion have they ravished, And maidens in the cities of Judah.
12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
Princes were hanged up by their hand; The faces of the elders were not honored.
13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
Young men carried millstones, And boys fell under burdens of wood.
14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
The elders sit no more at the gate; The young men have ceased from their music.
15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
The joy of our heart is at an end; Our dancing is turned into mourning.
16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
The crown is fallen from our head; Woe unto us, that we have sinned!
17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
For this is our heart faint, For these things our eyes are dim;
18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
On account of mount Zion, which is desolate; Foxes roam over it.
19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
But thou, O Jehovah, sittest as king forever; Thy throne endureth from generation to generation.
20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
Wherefore dost thou wholly forget us, And abandon us, for so long a time?
21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
Turn us again to thee, O Jehovah, that we may be restored! Renew our days as of old!
22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
For shouldst thou utterly reject us? Shouldst thou be so exceedingly wroth against us?
