Плач Јеремијин 5
1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
Remember, LORD, what has come on us. Look, and see our disgrace.
2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
Our inheritance is turned over to strangers, our houses to foreigners.
3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
We are orphans and fatherless. Our mothers are like widows.
4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
We have to pay for a drink of water; our wood is sold to us.
5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
Our pursuers are on our necks; we are weary, and have no rest.
6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
We have submitted to the Egyptians and to the Assyrians, to get enough bread.
7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
Our fathers sinned, and are no more; but we have borne their iniquities.
8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
Servants rule over us: There is none to deliver us out of their hand.
9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
We get our bread at the peril of our lives, because of the sword in the wilderness.
10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
Our skin is hot like an oven, because of the burning heat of famine.
11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
They raped the women in Zion, the virgins in the cities of Judah.
12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
Princes were hung by their hands; elders were shown no respect.
13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
The young men grind at the mill; the boys stagger under loads of wood.
14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
The elders have gone from the gate, the young men from their music.
15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
The joy of our heart has ceased; our dancing is turned into mourning.
16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
The crown is fallen from our head; woe to us, for we have sinned.
17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
For this our heart is faint; for these things our eyes grow dim.
18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
For the mountain of Zion, which is desolate; the foxes walk on it.
19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
But you, LORD, abide forever; your throne is from generation to generation.
20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
Why do you keep on forgetting us? Why do you forsake us so long?
21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
Restore us to you, LORD, and we shall be restored; renew our days as in former times,
22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
unless you have completely rejected us and are angry with us beyond measure.
