Плач Јеремијин 5
1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
Remember, O Jehovah, what is come upon us; consider, and see our reproach.
2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
Our inheritance is turned to strangers, our houses to aliens.
3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
We are orphans and fatherless, our mothers are as widows.
4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
Our water have we to drink for money, our wood cometh unto us for a price.
5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
Our pursuers are on our necks: we are weary, we have no rest.
6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
We have given the hand to Egypt, [and] to Asshur, to be satisfied with bread.
7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
Our fathers have sinned, [and] they are not; and we bear their iniquities.
8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
Bondmen rule over us: there is no deliverer out of their hand.
9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
We have to get our bread at the risk of our lives, because of the sword of the wilderness.
10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
Our skin gloweth like an oven, because of the burning heat of the famine.
11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
They have ravished the women in Zion, the maids in the cities of Judah.
12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
Princes were hanged up by their hand; the faces of elders were not honoured.
13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
The young men have borne the mill, and the youths have stumbled under the wood.
14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
The elders have ceased from the gate, the young men from their music.
15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
The joy of our heart hath ceased; our dance is turned into mourning.
16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
The crown is fallen from our head: woe unto us, for we have sinned!
17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
For this our heart is faint; for these things our eyes have grown dim,
18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
Because of the mountain of Zion, which is desolate: foxes walk over it.
19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
Thou, Jehovah, dwellest for ever; thy throne is from generation to generation.
20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
Wherefore dost thou forget us for ever, dost thou forsake us so long time?
21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
Turn thou us unto thee, Jehovah, and we shall be turned; renew our days as of old.
22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
Or is it that thou hast utterly rejected us? Wouldest thou be exceeding wroth against us?
