Плач Јеремијин 5
1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
Remember, O Jehovah, what has come upon us. Behold, and see our reproach.
2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
Our inheritance is turned to strangers, our houses to aliens.
3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
We are orphans and fatherless. Our mothers are as widows.
4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
We have drunken our water for money. Our wood is sold to us.
5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
Our pursuers are upon our necks. We are weary, and have no rest.
6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
We have given the hand to the Egyptians, and to the Assyrians, to be satisfied with bread.
7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
Our fathers sinned, and are not, and we have borne their iniquities.
8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
Servants rule over us. There is none to deliver us out of their hand.
9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
We get our bread at the peril of our lives, because of the sword of the wilderness.
10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
Our skin is black like an oven, because of the burning heat of famine.
11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
They ravished the women in Zion, the virgins in the cities of Judah.
12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
Rulers were hanged up by their hand. The faces of elders were not honored.
13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
The young men bore the mill, and the sons stumbled under the wood.
14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
The elders have ceased from the gate, the young men from their music.
15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
The joy of our heart is ceased, our dance is turned into mourning.
16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
The crown has fallen from our head. Woe to us! For we have sinned.
17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
For this our heart is faint. For these things our eyes are dim,
18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
for the mountain of Zion, which is desolate. The foxes walk upon it.
19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
Thou, O Jehovah, abide forever. Thy throne is from generation to generation.
20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
Why do thou forget us forever, and forsake us so long time?
21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
Turn thou us back to thee, O Jehovah, and we shall be turned back. Renew our days as of old.
22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
But thou have utterly rejected us. Thou are very angry against us.
