Плач Јеремијин 3

1 Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.

Soy el hombre que ha visto la aflicción por la vara de su ira.

2 Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.

Me ha guiado y me ha hecho caminar en la oscuridad, y no en la luz.

3 Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.

Ciertamente, vuelve su mano contra mí una y otra vez durante todo el día.

4 Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.

Ha envejecido mi carne y mi piel. Me ha roto los huesos.

5 Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.

Ha construido contra mí, y me rodeó de amargura y penurias.

6 Посади ме у таму као умрле одавна.

Me ha hecho habitar en lugares oscuros, como los que llevan mucho tiempo muertos.

7 Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.

Me ha amurallado para que no pueda salir. Ha hecho que mi cadena sea pesada.

8 Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.

Sí, cuando lloro y pido ayuda, él cierra mi oración.

9 Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.

Ha amurallado mis caminos con piedra cortada. Ha hecho que mis caminos sean torcidos.

10 Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.

Es para mí como un oso al acecho, como un león escondido.

11 Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.

Ha desviado mi camino, y me ha hecho pedazos. Me ha dejado desolado.

12 Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.

Ha doblado su arco, y me puso como marca para la flecha.

13 Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.

Ha hecho que las astas de su carcaj entren en mis riñones.

14 Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.

Me he convertido en una burla para todo mi pueblo, y su canción durante todo el día.

15 Насити ме горчином, опоји ме пеленом.

Me ha llenado de amargura. Me ha llenado de ajenjo.

16 Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.

También me ha roto los dientes con gravilla. Me ha cubierto de cenizas.

17 Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.

Has alejado mi alma de la paz. Me olvidé de la prosperidad.

18 И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.

Dije: “Mis fuerzas han perecido, junto con mi expectativa de Yahvé”.

19 Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.

Acuérdate de mi aflicción y de mi miseria, el ajenjo y la amargura.

20 Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.

Mi alma aún los recuerda, y se inclina dentro de mí.

21 Али ово напомињем срцу свом, те се надам:

Esto lo recuerdo en mi mente; por lo tanto, tengo esperanza.

22 Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.

Es por las bondades amorosas de Yahvé que no somos consumidos, porque sus misericordias no fallan.

23 Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.

Son nuevos cada mañana. Grande es tu fidelidad.

24 Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.

“Yahvé es mi porción”, dice mi alma. “Por lo tanto, esperaré en él”.

25 Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.

El Señor es bueno con los que lo esperan, al alma que lo busca.

26 Добро је мирно чекати спасење Господње.

Es bueno que el hombre espere y esperar tranquilamente la salvación de Yahvé.

27 Добро је човеку носити јарам за младости своје.

Es bueno para el hombre que lleve el yugo en su juventud.

28 Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.

Que se siente solo y guarde silencio, porque se lo ha puesto a él.

29 Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.

Que ponga su boca en el polvo, si es para que haya esperanza.

30 Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.

Que dé su mejilla al que lo golpea. Que se llene de reproches.

31 Јер Господ не одбацује за свагда.

Porque el Señor no desechará para siempre.

32 Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

Porque aunque cause dolor, pero tendrá compasión según la multitud de sus bondades.

33 Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.

Porque no se aflige voluntariamente, ni afligir a los hijos de los hombres.

34 Кад газе ногама све сужње на земљи,

Para aplastar bajo los pies a todos los prisioneros de la tierra,

35 Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,

para apartar el derecho de un hombre ante la faz del Altísimo,

36 Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?

para subvertir a un hombre en su causa, el Señor no lo aprueba.

37 Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?

Quién es el que dice, y se cumple, cuando el Señor no lo ordena?

38 Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?

¿No sale el mal y el bien de la boca del Altísimo?

39 Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?

¿Por qué debería quejarse un hombre vivo? un hombre para el castigo de sus pecados?

40 Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.

Busquemos y probemos nuestros caminos, y volver a Yahvé.

41 Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.

Elevemos nuestro corazón con nuestras manos a Dios en los cielos.

42 Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.

“Hemos transgredido y nos hemos rebelado. No has perdonado.

43 Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.

“Nos has cubierto de ira y nos has perseguido. Has matado. No te has compadecido.

44 Обастро си си се облаком да не продре молитва.

Te has cubierto con una nube, para que ninguna oración pueda pasar.

45 Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.

Nos has convertido en un despojo y en una basura en medio de los pueblos.

46 Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.

“Todos nuestros enemigos han abierto su boca contra nosotros.

47 Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.

El terror y la fosa han llegado a nosotros, devastación y destrucción”.

48 Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.

Mi ojo corre con chorros de agua, para la destrucción de la hija de mi pueblo.

49 Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,

Mi ojo se derrama y no cesa, sin ningún intermedio,

50 Докле Господ не погледа и не види с неба.

hasta que Yahvé mire hacia abajo, y ve desde el cielo.

51 Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.

Mi ojo afecta a mi alma, por todas las hijas de mi ciudad.

52 Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.

Me han perseguido implacablemente como un pájaro, los que son mis enemigos sin causa.

53 Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.

Me han cortado la vida en el calabozo, y han arrojado una piedra sobre mí.

54 Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!

Las aguas fluyeron sobre mi cabeza. Dije: “Estoy aislado”.

55 Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.

Invocaba tu nombre, Yahvé, de la mazmorra más baja.

56 Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.

Has oído mi voz: “No escondas tu oído de mis suspiros, y mi grito”.

57 Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.

Te acercaste el día que te invoqué. Dijiste: “No tengas miedo”.

58 Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.

Señor, tú has defendido las causas de mi alma. Has redimido mi vida.

59 Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.

Yahvé, tú has visto mi error. Juzga mi causa.

60 Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.

Has visto toda su venganza y todos sus planes contra mí.

61 Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,

Tú has escuchado su reproche, Yahvé, y todos sus planes contra mí,

62 Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.

los labios de los que se levantaron contra mí, y sus complots contra mí durante todo el día.

63 Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.

Ves que se sientan y se levantan. Yo soy su canción.

64 Плати им, Господе, по делима руку њихових.

Tú les pagarás, Yahvé, según el trabajo de sus manos.

65 Подај им упорно срце, проклетство своје.

Les darás dureza de corazón, su maldición a ellos.

66 Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.

Los perseguirás con ira, y destruirlos de debajo de los cielos de Yahvé.