< Плач Јеремијин 3 >
1 Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
わたしは彼の怒りのむちによって、悩みにあった人である。
2 Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
彼はわたしをかり立てて、光のない暗い中を歩かせ、
3 Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
まことにその手をしばしばかえて、ひねもすわたしを攻められた。
4 Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
彼はわが肉と皮を衰えさせ、わが骨を砕き、
5 Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
苦しみと悩みをもって、わたしを囲み、わたしを閉じこめ、
6 Посади ме у таму као умрле одавна.
遠い昔に死んだ者のように、暗い所に住まわせられた。
7 Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
彼はわたしのまわりに、かきをめぐらして、出ることのできないようにし、重い鎖でわたしをつながれた。
8 Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
わたしは叫んで助けを求めたが、彼はわたしの祈をしりぞけ、
9 Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
切り石をもって、わたしの行く道をふさぎ、わたしの道筋を曲げられた。
10 Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
彼はわたしに対して待ち伏せするくまのように、潜み隠れるししのように、
11 Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
わが道を離れさせ、わたしを引き裂いて、見るかげもないみじめな者とし、
12 Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
その弓を張って、わたしを矢の的のようにされた。
13 Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
彼はその箙の矢をわたしの心臓に打ち込まれた。
14 Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
わたしはすべての民の物笑いとなり、ひねもす彼らの歌となった。
15 Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
彼はわたしを苦い物で飽かせ、にがよもぎをわたしに飲ませられた。
16 Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
彼は小石をもって、わたしの歯を砕き、灰の中にわたしをころがされた。
17 Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
わが魂は平和を失い、わたしは幸福を忘れた。
18 И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
そこでわたしは言った、「わが栄えはうせ去り、わたしが主に望むところのものもうせ去った」と。
19 Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
どうか、わが悩みと苦しみ、にがよもぎと胆汁とを心に留めてください。
20 Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
わが魂は絶えずこれを思って、わがうちにうなだれる。
21 Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
しかし、わたしはこの事を心に思い起す。それゆえ、わたしは望みをいだく。
22 Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
主のいつくしみは絶えることがなく、そのあわれみは尽きることがない。
23 Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
これは朝ごとに新しく、あなたの真実は大きい。
24 Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
わが魂は言う、「主はわたしの受くべき分である、それゆえ、わたしは彼を待ち望む」と。
25 Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
主はおのれを待ち望む者と、おのれを尋ね求める者にむかって恵みふかい。
26 Добро је мирно чекати спасење Господње.
主の救を静かに待ち望むことは、良いことである。
27 Добро је човеку носити јарам за младости своје.
人が若い時にくびきを負うことは、良いことである。
28 Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
主がこれを負わせられるとき、ひとりすわって黙しているがよい。
29 Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
口をちりにつけよ、あるいはなお望みがあるであろう。
30 Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
おのれを撃つ者にほおを向け、満ち足りるまでに、はずかしめを受けよ。
31 Јер Господ не одбацује за свагда.
主はとこしえにこのような人を捨てられないからである。
32 Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
彼は悩みを与えられるが、そのいつくしみが豊かなので、またあわれみをたれられる。
33 Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
彼は心から人の子を苦しめ悩ますことをされないからである。
34 Кад газе ногама све сужње на земљи,
地のすべての捕われ人を足の下に踏みにじり、
35 Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
いと高き者の前に人の公義をまげ、
36 Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
人の訴えをくつがえすことは、主のよみせられないことである。
37 Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
主が命じられたのでなければ、だれが命じて、その事の成ったことがあるか。
38 Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
災もさいわいも、いと高き者の口から出るではないか。
39 Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
生ける人はどうしてつぶやかねばならないのか、人は自分の罪の罰せられるのを、つぶやくことができようか。
40 Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
われわれは、自分の行いを調べ、かつ省みて、主に帰ろう。
41 Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
われわれは天にいます神にむかって、手と共に心をもあげよう。
42 Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
「わたしたちは罪を犯し、そむきました、あなたはおゆるしになりませんでした。
43 Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
あなたは怒りをもってご自分をおおい、わたしたちを追い攻め、殺して、あわれまず、
44 Обастро си си се облаком да не продре молитва.
また雲をもってご自分をおおい、祈を通じないようにし、
45 Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
もろもろの民の中に、わたしたちをちりあくたとなさいました。
46 Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
敵はみなわたしたちをののしり、
47 Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
恐れと落し穴と、荒廃と滅亡とが、わたしたちに臨みました。
48 Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
わが民の娘の滅びによって、わたしの目には涙の川が流れています。
49 Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
わが目は絶えず涙を注ぎ出して、やむことなく、
50 Докле Господ не погледа и не види с неба.
主が天から見おろして、顧みられる時にまで及ぶでしょう。
51 Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
わが目はわが町のすべての娘の最期のゆえに、わたしを痛ませます。
52 Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
ゆえなくわたしに敵する者どもによって、わたしは鳥のように追われました。
53 Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
彼らは生きているわたしを穴の中に投げ入れ、わたしの上に石を投げつけました。
54 Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
水はわたしの頭の上にあふれ、わたしは『断ち滅ぼされた』と言いました。
55 Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
主よ、わたしは深い穴からみ名を呼びました。
56 Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
あなたはわが声を聞かれました、『わが嘆きと叫びに耳をふさがないでください』。
57 Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
わたしがあなたに呼ばわったとき、あなたは近寄って、『恐れるな』と言われました。
58 Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
主よ、あなたはわが訴えを取りあげて、わたしの命をあがなわれました。
59 Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
主よ、あなたはわたしがこうむった不義をごらんになりました。わたしの訴えをおさばきください。
60 Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
あなたはわたしに対する彼らの報復と、陰謀とを、ことごとくごらんになりました。
61 Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
主よ、あなたはわたしに対する彼らのそしりと、陰謀とを、ことごとく聞かれました。
62 Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
立ってわたしに逆らう者どものくちびると、その思いは、ひねもすわたしを攻めています。
63 Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
どうか、彼らのすわるをも、立つをも、みそなわしてください。わたしは彼らの歌となっています。
64 Плати им, Господе, по делима руку њихових.
主よ、彼らの手のわざにしたがって、彼らに報い、
65 Подај им упорно срце, проклетство своје.
彼らの心をかたくなにし、あなたののろいを彼らに注いでください。
66 Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
主よ、怒りをもって彼らを追い、天が下から彼らを滅ぼしてください」。