Плач Јеремијин 3
1 Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
Én vagyok a férfi, ki látta a nyomort indulatának vesszéjével.
2 Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
Engem hajtott és elvitt sötétségben és nem világosságban.
3 Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
Bizony ellenem újra meg újra fordítja kezét egész nap.
4 Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
Elenyésztette húsomat és bőrömet, összetörte csontjaimat.
5 Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
Épített ellenem és közrefogott méreggel és fáradalommal.
6 Посади ме у таму као умрле одавна.
Sötét helyeken lakoztatott, mint őskornak holtjait.
7 Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
Körülfalazott engem, s nem mehetek ki, súlyosította bilincsemet.
8 Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
Ha kiáltok is és fohászkodom, elrekeszti imámat.
9 Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
Elfalazta útjaimat faragott kővel, elgörbítette ösvényeimet.
10 Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
Leselkedő medve ő nekem, oroszlán a rejtekben.
11 Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
Útjaimat eltérítette, szétvagdalt engem, pusztává tett.
12 Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
Megfeszítette íjját s odaállított engem mint czélt a nyilnak.
13 Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
Bevitte veséimbe tegzének fiait.
14 Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
Nevetsége lettem egész népemnek, gúny daluk egész nap.
15 Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
Jóllakatott engem keserűségekkel, megittasított ürömmel.
16 Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
Megzúzta kaviccsal fogaimat, leszorított a hamuba.
17 Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
Letett a békéről lelkem, elfelejtettem a jólétet.
18 И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
S mondtam: Elveszett az életerőm és várakozásom az Örökkévalótól.
19 Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
Gondolj nyomoromra éa hontalanságomra; üröm és méreg!
20 Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
Gondolva gondol rá és meggörnyed bennem a lelkem.
21 Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
Ezt veszem szivemre, azért várakozom.
22 Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
Az Örökkévaló kegyei bizony nem fogytak el, bizony nem lett vége irgalmának.
23 Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
Újak reggelenként, nagy a te hűséged!
24 Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
Osztályrészem az Örökkévaló, mondta lelkem, azért várakozom reá.
25 Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
Jóságos az Örökkévaló az őt remélőkhez, a lélekhez, mely őt keresi.
26 Добро је мирно чекати спасење Господње.
Jó, midőn hallgatagon várakozik az Örökké való segedelmére.
27 Добро је човеку носити јарам за младости своје.
Jó a férfinak, midőn jármot visel, ifju korában!
28 Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
Magánosan üljön és hallgasson, mert ő vetette rá.
29 Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
Porba tegye száját – hátha van remény.
30 Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
Odaadja orczáját az őt ütőnek, lakjék jól gyalázattal.
31 Јер Господ не одбацује за свагда.
Mert nem vet el örökre az Úr.
32 Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
Mert ha bút okozott, majd irgalmaz kegyei bősége szerint.
33 Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
Mert nem szíve szerint sanyargatta és búsította az ember fiait,
34 Кад газе ногама све сужње на земљи,
hogy valaki lesújtja lábai alá mind az ország foglyait,
35 Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
hogy elhajlítja a férfi jogát a legfelsőnek színe előtt;
36 Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
hogy elgörbíti az embert pörében – nem látta volna az Úr?
37 Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
Ki az, ki mondta, és lett, amit az Úr nem parancsolt volna?
38 Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
A Legfelsőnek szájából nem származik-e a rossz és a jó?
39 Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
Hát mit panaszkodik az ember, míg él, a férfi az ő vétkei mellett?
40 Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
Kutassuk át utainkat s vizsgáljuk meg, bogy megtérjünk az Örökkévalóhoz!
41 Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
Emeljük fel szivünket kezeinkkel együtt Istenhez az égben!
42 Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
Mi el pártoltunk és engedetlenkedtünk, te nem bocsátottál meg.
43 Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
Haragban elfödted magadat s üldöztél minket, öltél, nem sajnáltál.
44 Обастро си си се облаком да не продре молитва.
Elfödted magadat felhővel; hogy át nem hatott imádság.
45 Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
Szemétté és megvetéssé tettél minket a népek közt.
46 Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
Szájukat nyitották reánk mind az ellenségeink.
47 Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
Rettegés és örvény jutott nekünk, a pusztulás és romlás.
48 Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
Vizpatakoktól folyik szét szemem népem leányának romlása miatt.
49 Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
Szemem elomlott s nem csillapodott, szünet nélkül,
50 Докле Господ не погледа и не види с неба.
míg le nem tekint és nem látja az Örökkévaló az égből.
51 Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
Szemem bút okozott lelkemnek városomnak mind a leányai miatt.
52 Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
Vadászva vadásztak rám, mint madárra, ok nélkül való ellenségim.
53 Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
Gödörbe szorították éltemet s követ hajítottak reám.
54 Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
Vizek áradtak fejem fölé, azt mondtam: el vagyok veszve.
55 Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
Szólítottam nevedet, Örökkévaló, mélységes gödörből.
56 Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
Szavamat hallottad, ne rejtsd el füledet, szabadulásom kedvéért, fohászom elől!
57 Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
Közel voltál, amely napon hívtalak, azt mondtad: ne félj!
58 Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
Vitted, Uram, lelkem ügyeit, megváltottad éltemet.
59 Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
Láttad, Örökkévaló, bántalmamat, szerezz jogot nekem!
60 Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
Láttad minden boszúállásukat, mind az ő gondolataikat ellenem.
61 Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
Hallottad gyalázásukat, Örökkévaló, mind az ő gondolataikat ellenem.
62 Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
Támadóim ajkai és elmélkedésük ellenem vannak egész nap.
63 Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
Ültöket és keltöket tekintsd, én vagyok gúnydaluk.
64 Плати им, Господе, по делима руку њихових.
Viszonozd nekik tettüket, Örökkévaló, kezeik műve szerint!
65 Подај им упорно срце, проклетство своје.
Adjad nekik szívnek elborulását: átkodat nekik!
66 Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
Üldözd haragban és semmisítsd meg őket az Örökkévaló egei alól!
