Плач Јеремијин 3
1 Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
| אֲנִי הַגֶּבֶר רָאָה עֳנִי בְּשֵׁבֶט עֶבְרָתֽוֹ׃ |
2 Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
| אוֹתִי נָהַג וַיֹּלַךְ חֹשֶׁךְ וְלֹא־אֽוֹר׃ |
3 Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
| אַךְ בִּי יָשֻׁב יַהֲפֹךְ יָדוֹ כָּל־הַיּֽוֹם׃ |
4 Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
| בִּלָּה בְשָׂרִי וְעוֹרִי שִׁבַּר עַצְמוֹתָֽי׃ |
5 Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
| בָּנָה עָלַי וַיַּקַּף רֹאשׁ וּתְלָאָֽה׃ |
6 Посади ме у таму као умрле одавна.
| בְּמַחֲשַׁכִּים הוֹשִׁיבַנִי כְּמֵתֵי עוֹלָֽם׃ |
7 Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
| גָּדַר בַּעֲדִי וְלֹא אֵצֵא הִכְבִּיד נְחָשְׁתִּֽי׃ |
8 Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
| גַּם כִּי אֶזְעַק וַאֲשַׁוֵּעַ שָׂתַם תְּפִלָּתִֽי׃ |
9 Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
| גָּדַר דְּרָכַי בְּגָזִית נְתִיבֹתַי עִוָּֽה׃ |
10 Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
| דֹּב אֹרֵב הוּא לִי אריה אֲרִי בְּמִסְתָּרִֽים׃ |
11 Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
| דְּרָכַי סוֹרֵר וַֽיְפַשְּׁחֵנִי שָׂמַנִי שֹׁמֵֽם׃ |
12 Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
| דָּרַךְ קַשְׁתוֹ וַיַּצִּיבֵנִי כַּמַּטָּרָא לַחֵֽץ׃ |
13 Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
| הֵבִיא בְּכִלְיוֹתָי בְּנֵי אַשְׁפָּתֽוֹ׃ |
14 Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
| הָיִיתִי שְּׂחֹק לְכָל־עַמִּי נְגִינָתָם כָּל־הַיּֽוֹם׃ |
15 Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
| הִשְׂבִּיעַנִי בַמְּרוֹרִים הִרְוַנִי לַעֲנָֽה׃ |
16 Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
| וַיַּגְרֵס בֶּֽחָצָץ שִׁנָּי הִכְפִּישַׁנִי בָּאֵֽפֶר׃ |
17 Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
| וַתִּזְנַח מִשָּׁלוֹם נַפְשִׁי נָשִׁיתִי טוֹבָֽה׃ |
18 И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
| וָאֹמַר אָבַד נִצְחִי וְתוֹחַלְתִּי מֵיְהוָֽה׃ |
19 Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
| זְכָר־עָנְיִי וּמְרוּדִי לַעֲנָה וָרֹֽאשׁ׃ |
20 Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
| זָכוֹר תִּזְכּוֹר ותשיח וְתָשׁוֹחַ עָלַי נַפְשִֽׁי׃ |
21 Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
| זֹאת אָשִׁיב אֶל־לִבִּי עַל־כֵּן אוֹחִֽיל׃ |
22 Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
| חַֽסְדֵי יְהוָה כִּי לֹא־תָמְנוּ כִּי לֹא־כָלוּ רַחֲמָֽיו׃ |
23 Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
| חֲדָשִׁים לַבְּקָרִים רַבָּה אֱמוּנָתֶֽךָ׃ |
24 Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
| חֶלְקִי יְהוָה אָמְרָה נַפְשִׁי עַל־כֵּן אוֹחִיל לֽוֹ׃ |
25 Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
| טוֹב יְהוָה לְקֹוָו לְנֶפֶשׁ תִּדְרְשֶֽׁנּוּ׃ |
26 Добро је мирно чекати спасење Господње.
| טוֹב וְיָחִיל וְדוּמָם לִתְשׁוּעַת יְהוָֽה׃ |
27 Добро је човеку носити јарам за младости своје.
| טוֹב לַגֶּבֶר כִּֽי־יִשָּׂא עֹל בִּנְעוּרָֽיו׃ |
28 Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
| יֵשֵׁב בָּדָד וְיִדֹּם כִּי נָטַל עָלָֽיו׃ |
29 Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
| יִתֵּן בֶּֽעָפָר פִּיהוּ אוּלַי יֵשׁ תִּקְוָֽה׃ |
30 Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
| יִתֵּן לְמַכֵּהוּ לֶחִי יִשְׂבַּע בְּחֶרְפָּֽה׃ |
31 Јер Господ не одбацује за свагда.
| כִּי לֹא יִזְנַח לְעוֹלָם אֲדֹנָֽי׃ |
32 Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
| כִּי אִם־הוֹגָה וְרִחַם כְּרֹב חסדו חֲסָדָֽיו׃ |
33 Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
| כִּי לֹא עִנָּה מִלִבּוֹ וַיַּגֶּה בְנֵי־אִֽישׁ׃ |
34 Кад газе ногама све сужње на земљи,
| לְדַכֵּא תַּחַת רַגְלָיו כֹּל אֲסִירֵי אָֽרֶץ׃ |
35 Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
| לְהַטּוֹת מִשְׁפַּט־גָּבֶר נֶגֶד פְּנֵי עֶלְיֽוֹן׃ |
36 Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
| לְעַוֵּת אָדָם בְּרִיבוֹ אֲדֹנָי לֹא רָאָֽה׃ |
37 Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
| מִי זֶה אָמַר וַתֶּהִי אֲדֹנָי לֹא צִוָּֽה׃ |
38 Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
| מִפִּי עֶלְיוֹן לֹא תֵצֵא הָרָעוֹת וְהַטּֽוֹב׃ |
39 Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
| מַה־יִּתְאוֹנֵן אָדָם חָי גֶּבֶר עַל־חטאו חֲטָאָֽיו׃ |
40 Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
| נַחְפְּשָׂה דְרָכֵינוּ וְֽנַחְקֹרָה וְנָשׁוּבָה עַד־יְהוָֽה׃ |
41 Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
| נִשָּׂא לְבָבֵנוּ אֶל־כַּפָּיִם אֶל־אֵל בַּשָּׁמָֽיִם׃ |
42 Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
| נַחְנוּ פָשַׁעְנוּ וּמָרִינוּ אַתָּה לֹא סָלָֽחְתָּ׃ |
43 Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
| סַכֹּתָה בָאַף וַֽתִּרְדְּפֵנוּ הָרַגְתָּ לֹא חָמָֽלְתָּ׃ |
44 Обастро си си се облаком да не продре молитва.
| סַכּוֹתָה בֶֽעָנָן לָךְ מֵעֲבוֹר תְּפִלָּֽה׃ |
45 Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
| סְחִי וּמָאוֹס תְּשִׂימֵנוּ בְּקֶרֶב הָעַמִּֽים׃ |
46 Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
| פָּצוּ עָלֵינוּ פִּיהֶם כָּל־אֹיְבֵֽינוּ׃ |
47 Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
| פַּחַד וָפַחַת הָיָה לָנוּ הַשֵּׁאת וְהַשָּֽׁבֶר׃ |
48 Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
| פַּלְגֵי־מַיִם תֵּרַד עֵינִי עַל־שֶׁבֶר בַּת־עַמִּֽי׃ |
49 Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
| עֵינִי נִגְּרָה וְלֹא תִדְמֶה מֵאֵין הֲפֻגֽוֹת׃ |
50 Докле Господ не погледа и не види с неба.
| עַד־יַשְׁקִיף וְיֵרֶא יְהוָה מִשָּׁמָֽיִם׃ |
51 Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
| עֵינִי עֽוֹלְלָה לְנַפְשִׁי מִכֹּל בְּנוֹת עִירִֽי׃ |
52 Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
| צוֹד צָדוּנִי כַּצִּפּוֹר אֹיְבַי חִנָּֽם׃ |
53 Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
| צָֽמְתוּ בַבּוֹר חַיָּי וַיַּדּוּ־אֶבֶן בִּֽי׃ |
54 Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
| צָֽפוּ־מַיִם עַל־רֹאשִׁי אָמַרְתִּי נִגְזָֽרְתִּי׃ |
55 Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
| קָרָאתִי שִׁמְךָ יְהוָה מִבּוֹר תַּחְתִּיּֽוֹת׃ |
56 Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
| קוֹלִי שָׁמָעְתָּ אַל־תַּעְלֵם אָזְנְךָ לְרַוְחָתִי לְשַׁוְעָתִֽי׃ |
57 Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
| קָרַבְתָּ בְּיוֹם אֶקְרָאֶךָּ אָמַרְתָּ אַל־תִּירָֽא׃ |
58 Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
| רַבְתָּ אֲדֹנָי רִיבֵי נַפְשִׁי גָּאַלְתָּ חַיָּֽי׃ |
59 Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
| רָאִיתָה יְהוָה עַוָּתָתִי שָׁפְטָה מִשְׁפָּטִֽי׃ |
60 Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
| רָאִיתָה כָּל־נִקְמָתָם כָּל־מַחְשְׁבֹתָם לִֽי׃ |
61 Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
| שָׁמַעְתָּ חֶרְפָּתָם יְהוָה כָּל־מַחְשְׁבֹתָם עָלָֽי׃ |
62 Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
| שִׂפְתֵי קָמַי וְהֶגְיוֹנָם עָלַי כָּל־הַיּֽוֹם׃ |
63 Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
| שִׁבְתָּם וְקִֽימָתָם הַבִּיטָה אֲנִי מַנְגִּינָתָֽם׃ |
64 Плати им, Господе, по делима руку њихових.
| תָּשִׁיב לָהֶם גְּמוּל יְהוָה כְּמַעֲשֵׂה יְדֵיהֶֽם׃ |
65 Подај им упорно срце, проклетство своје.
| תִּתֵּן לָהֶם מְגִנַּת־לֵב תַּאֲלָֽתְךָ לָהֶֽם׃ |
66 Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
| תִּרְדֹּף בְּאַף וְתַשְׁמִידֵם מִתַּחַת שְׁמֵי יְהוָֽה׃ |
