Плач Јеремијин 3
1 Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
Ni ne mutumin da ya ga azaba ta wurin bulalar fushin Ubangiji.
2 Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
Ya kore ni, ya sa na yi tafiya a cikin duhu maimakon a cikin haske;
3 Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
ba shakka, ya juya mini baya, yana gāba da ni sau da sau, dukan yini.
4 Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
Ya sa fatar jikina da naman jikina sun tsufa ya kuma karya ƙasusuwana.
5 Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
Ya yi mini kwanton ɓauna ya kuma kewaye ni da baƙin ciki da kuma wahala.
6 Посади ме у таму као умрле одавна.
Ya sa na zauna a cikin duhu kamar waɗanda suka mutu da jimawa.
7 Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
Ya kewaye ni yadda ba zan iya gudu ba; Ya daure ni da sarƙa mai nauyi.
8 Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
Ko lokacin da nake kira don neman taimako, ba ya jin addu’ata.
9 Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
Ya tare hanyata da tubula na duwatsu; ya sa hanyata ta karkace.
10 Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
Kamar beyar da take a laɓe tana jira, kamar zaki a ɓoye,
11 Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
ya janye ni daga kan hanya ya ɓatar da ni ya bar ni ba taimako.
12 Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
Ya ja kwarinsa ya sa in zama abin baratarsa.
13 Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
Ya harbi zuciyata da kibiyoyin kwarinsa.
14 Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
Na zama abin dariya ga mutanena duka; suna yi mini ba’a cikin waƙa dukan yini.
15 Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
Ya cika ni da kayan ɗaci ya gundure ni da abinci mai ɗaci.
16 Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
Ya kakkarya haƙorana da tsakuwa; ya tattake ni cikin ƙura.
17 Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
An hana ni salama; na manta da ko mene ne ake kira wadata.
18 И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
Saboda haka na ce, “Darajata ta ƙare da kuma duk abin da nake begen samu daga wurin Ubangiji.”
19 Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
Na tuna da azabata da kuma sintiri, da na yi ta yi da ɗacin rai.
20 Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
Na tuna su sosai, sai kuma na ji ba daɗi a raina.
21 Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
Duk da haka na tuna da wannan na kuma sa bege ga nan gaba.
22 Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
Domin ƙaunar Ubangiji ba mu hallaka ba; gama jiyejiyanƙansa ba su ƙarewa.
23 Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
Sababbi ne kowace safiya; amincinka kuwa mai girma ne.
24 Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
Na ce wa kaina, “Ubangiji shi ne nawa; saboda haka zan jira shi.”
25 Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
Ubangiji mai alheri ne ga waɗanda suke da bege a cikinsa, ga kuma wanda yake neman shi;
26 Добро је мирно чекати спасење Господње.
yana da kyau ka jira shiru domin samun ceton Ubangiji.
27 Добро је човеку носити јарам за младости своје.
Yana da kyau mutum yă sha wuya tun yana yaro.
28 Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
Bari yă zauna shiru shi kaɗai, gama haka Ubangiji ya sa yă yi.
29 Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
Bari yă ɓoye fuskarsa cikin ƙura kila akwai bege.
30 Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
Bari yă ba da kumatunsa a mare shi, yă kuma bari a ci masa mutunci.
31 Јер Господ не одбацује за свагда.
Gama Ubangiji ba ya yashe mutane har abada.
32 Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
Ko da ya kawo ɓacin rai, zai nuna tausayi sosai, ƙaunarsa tana da yawa.
33 Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
Gama ba haka kawai yake kawo wahala ko ɓacin rai ga’yan adam ba.
34 Кад газе ногама све сужње на земљи,
Bai yarda a tattake’yan kurkuku a ƙasa ba,
35 Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
ko kuma a danne wa mutum hakkinsa a gaban Maɗaukaki,
36 Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
ko kuma a danne wa mutum shari’ar gaskiya ashe Ubangiji ba zai ga irin waɗannan abubuwa ba?
37 Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
Wane ne ya isa yă yi magana kuma ta cika in ba Ubangiji ne ya umarta ba?
38 Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
Ba daga bakin Maɗaukaki ne bala’i da abubuwa masu kyau suke fitowa ba?
39 Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
Don mene ne wani mai rai zai yi gunaguni sa’ad da aka ba shi horo domin zunubansa?
40 Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
Bari mu auna tafiyarmu mu gwada ta, sai mu kuma koma ga Ubangiji.
41 Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
Bari mu ɗaga zuciyarmu da hannuwanmu ga Allah na cikin sama, mu ce,
42 Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
“Mun yi zunubi mun yi tawaye ba ka kuwa gafarta ba.
43 Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
“Ka rufe kanka da fushi, ka fafare mu; ka karkashe mu ba tausayi.
44 Обастро си си се облаком да не продре молитва.
Ka rufe kanka da gajimare don kada addu’armu ta kai wurinka.
45 Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
Ka mai da mu tarkace da juji a cikin mutane.
46 Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
“Dukan maƙiyanmu suna ta yin mana magana marar daɗi.
47 Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
Muna cika da tsoro, da lalatarwa da hallakarwa.”
48 Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
Hawaye na kwararowa daga idanuna domin an hallaka mutanena.
49 Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
Idanuna za su ci gaba da kwararowa da hawaye, ba hutawa.
50 Докле Господ не погледа и не види с неба.
Har sai in Ubangiji ya duba daga sama ya gani.
51 Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
Abin da nake gani yana kawo mini baƙin ciki domin dukan matan birnina.
52 Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
Maƙiyana suna farauta ta ba dalili kamar tsuntsu.
53 Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
Sun yi ƙoƙari su kashe ni a cikin rami suka kuma jajjefe ni da duwatsu;
54 Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
ruwaye suka rufe kaina, sai na yi tunani cewa na kusa mutuwa.
55 Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
Na yi kira ga sunanka, ya Ubangiji, daga rami mai zurfi.
56 Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
Ka ji roƙona, “Kada ka toshe kunnuwanka ka ƙi jin roƙona na neman taimako.”
57 Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
Ka zo kusa lokacin da na kira ka, kuma ka ce mini, “Kada ka ji tsoro.”
58 Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
Ya Ubangiji, ka goyi bayana; ka fanshi raina.
59 Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
Ya Ubangiji, ka ga inda aka yi mini ba daidai ba. Ka shari’anta, ka ba ni gaskiya!
60 Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
Ka ga zurfin ramakonsu, da duk mugun shirin da suke yi mini.
61 Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
Ya Ubangiji, ka ji zaginsu, da duka mugun shirin da suke yi mini
62 Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
Abin da maƙiyana suke yin raɗa a kai game da ni duk yini.
63 Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
Dube su! A zaune ko a tsaye, suna yi mini ba’a cikin waƙoƙinsu.
64 Плати им, Господе, по делима руку њихових.
Ka ba su abin da ya dace su samu, ya Ubangiji, domin abin da hannuwansu suka yi.
65 Подај им упорно срце, проклетство своје.
Ka sa yana ta rufe zuciyarsu, kuma bari la’anarka ta bi su.
66 Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
Ka fafare su cikin fushi ka hallaka su daga cikin duniya ta Ubangiji.
