Плач Јеремијин 3
1 Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
Je suis l’homme qui a vu la misère Sous la verge de sa fureur.
2 Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
Il m’a conduit, mené dans les ténèbres, Et non dans la lumière.
3 Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
Contre moi il tourne et retourne sa main Tout le jour.
4 Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
Il a fait dépérir ma chair et ma peau, Il a brisé mes os.
5 Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
Il a bâti autour de moi, Il m’a environné de poison et de douleur.
6 Посади ме у таму као умрле одавна.
Il me fait habiter dans les ténèbres, Comme ceux qui sont morts dès longtemps.
7 Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
Il m’a entouré d’un mur, pour que je ne sorte pas; Il m’a donné de pesantes chaînes.
8 Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
J’ai beau crier et implorer du secours, Il ne laisse pas accès à ma prière.
9 Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
Il a fermé mon chemin avec des pierres de taille, Il a détruit mes sentiers.
10 Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
Il a été pour moi un ours en embuscade, Un lion dans un lieu caché.
11 Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
Il a détourné mes voies, il m’a déchiré, Il m’a jeté dans la désolation.
12 Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
Il a tendu son arc, et il m’a placé Comme un but pour sa flèche.
13 Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
Il a fait entrer dans mes reins Les traits de son carquois.
14 Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
Je suis pour tout mon peuple un objet de raillerie, Chaque jour l’objet de leurs chansons.
15 Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
Il m’a rassasié d’amertume, Il m’a enivré d’absinthe.
16 Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
Il a brisé mes dents avec des cailloux, Il m’a couvert de cendre.
17 Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
Tu m’as enlevé la paix; Je ne connais plus le bonheur.
18 И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
Et j’ai dit: Ma force est perdue, Je n’ai plus d’espérance en l’Éternel!
19 Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
Quand je pense à ma détresse et à ma misère, A l’absinthe et au poison;
20 Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
Quand mon âme s’en souvient, Elle est abattue au-dedans de moi.
21 Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
Voici ce que je veux repasser en mon cœur, Ce qui me donnera de l’espérance.
22 Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
Les bontés de l’Éternel ne sont pas épuisées, Ses compassions ne sont pas à leur terme;
23 Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
Elles se renouvellent chaque matin. Oh! Que ta fidélité est grande!
24 Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
L’Éternel est mon partage, dit mon âme; C’est pourquoi je veux espérer en lui.
25 Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
L’Éternel a de la bonté pour qui espère en lui, Pour l’âme qui le cherche.
26 Добро је мирно чекати спасење Господње.
Il est bon d’attendre en silence Le secours de l’Éternel.
27 Добро је човеку носити јарам за младости своје.
Il est bon pour l’homme De porter le joug dans sa jeunesse.
28 Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
Il se tiendra solitaire et silencieux, Parce que l’Éternel le lui impose;
29 Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
Il mettra sa bouche dans la poussière, Sans perdre toute espérance;
30 Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
Il présentera la joue à celui qui le frappe, Il se rassasiera d’opprobres.
31 Јер Господ не одбацује за свагда.
Car le Seigneur Ne rejette pas à toujours.
32 Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
Mais, lorsqu’il afflige, Il a compassion selon sa grande miséricorde;
33 Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
Car ce n’est pas volontiers qu’il humilie Et qu’il afflige les enfants des hommes.
34 Кад газе ногама све сужње на земљи,
Quand on foule aux pieds Tous les captifs du pays,
35 Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
Quand on viole la justice humaine A la face du Très-Haut,
36 Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
Quand on fait tort à autrui dans sa cause, Le Seigneur ne le voit-il pas?
37 Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
Qui dira qu’une chose arrive, Sans que le Seigneur l’ait ordonnée?
38 Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
N’est-ce pas de la volonté du Très-Haut que viennent Les maux et les biens?
39 Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
Pourquoi l’homme vivant se plaindrait-il? Que chacun se plaigne de ses propres péchés.
40 Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
Recherchons nos voies et sondons, Et retournons à l’Éternel;
41 Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
Élevons nos cœurs et nos mains Vers Dieu qui est au ciel:
42 Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
Nous avons péché, nous avons été rebelles! Tu n’as point pardonné!
43 Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
Tu t’es caché dans ta colère, et tu nous as poursuivis; Tu as tué sans miséricorde;
44 Обастро си си се облаком да не продре молитва.
Tu t’es enveloppé d’un nuage, Pour fermer accès à la prière.
45 Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
Tu nous as rendus un objet de mépris et de dédain Au milieu des peuples.
46 Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
Ils ouvrent la bouche contre nous, Tous ceux qui sont nos ennemis.
47 Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
Notre partage a été la terreur et la fosse, Le ravage et la ruine.
48 Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
Des torrents d’eau coulent de mes yeux, A cause de la ruine de la fille de mon peuple.
49 Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
Mon œil fond en larmes, sans repos, Sans relâche,
50 Докле Господ не погледа и не види с неба.
Jusqu’à ce que l’Éternel regarde et voie Du haut des cieux;
51 Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
Mon œil me fait souffrir, A cause de toutes les filles de ma ville.
52 Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
Ils m’ont donné la chasse comme à un oiseau, Ceux qui sont à tort mes ennemis.
53 Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
Ils ont voulu anéantir ma vie dans une fosse, Et ils ont jeté des pierres sur moi.
54 Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
Les eaux ont inondé ma tête; Je disais: Je suis perdu!
55 Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
J’ai invoqué ton nom, ô Éternel, Du fond de la fosse.
56 Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
Tu as entendu ma voix: Ne ferme pas l’oreille à mes soupirs, à mes cris!
57 Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
Au jour où je t’ai invoqué, tu t’es approché, Tu as dit: Ne crains pas!
58 Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
Seigneur, tu as défendu la cause de mon âme, Tu as racheté ma vie.
59 Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
Éternel, tu as vu ce qu’on m’a fait souffrir: Rends-moi justice!
60 Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
Tu as vu toutes leurs vengeances, Tous leurs complots contre moi.
61 Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
Éternel, tu as entendu leurs outrages, Tous leurs complots contre moi,
62 Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
Les discours de mes adversaires, et les projets Qu’ils formaient chaque jour contre moi.
63 Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
Regarde quand ils sont assis et quand ils se lèvent: Je suis l’objet de leurs chansons.
64 Плати им, Господе, по делима руку њихових.
Tu leur donneras un salaire, ô Éternel, Selon l’œuvre de leurs mains;
65 Подај им упорно срце, проклетство своје.
Tu les livreras à l’endurcissement de leur cœur, A ta malédiction contre eux;
66 Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
Tu les poursuivras dans ta colère, et tu les extermineras De dessous les cieux, ô Éternel!
