Плач Јеремијин 3
1 Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
Je suis l’homme qui a connu la misère sous la verge de son courroux.
2 Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
C’Est moi qu’il a poussé et fait marcher dans des ténèbres que ne traverse aucune lueur.
3 Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
Oui, contre moi il revient à la charge et tourne sa main tout le temps.
4 Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
Il a consumé ma chair et ma peau, brisé mes os.
5 Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
Il a bâti une clôture autour de moi et m’a enveloppé de venin et de tribulations.
6 Посади ме у таму као умрле одавна.
Il m’a relégué dans des régions ténébreuses comme les morts, endormis pour toujours.
7 Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
Il m’a entouré d’un mur que je ne puis franchir, chargé de lourdes chaînes.
8 Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
En vain je crie et appelle au secours, il ferme tout accès à ma prière.
9 Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
Il barre mes routes avec des pierres de taille, il bouleverse mes sentiers.
10 Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
Il est pour moi un ours aux aguets, un lion en embuscade.
11 Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
Il a rendu impraticables mes voies et m’a déchiré; il a fait de moi une ruine.
12 Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
Il a bandé son arc et m’a dressé comme une cible à ses traits.
13 Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
Il fait pénétrer dans mes reins les enfants de son carquois.
14 Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
Je suis devenu la risée de tous les peuples, un thème de leurs chansons incessantes.
15 Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
Il m’a rassasié d’herbes amères, abreuvé d’absinthe.
16 Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
Il a broyé mes dents avec du gravier, il m’a roulé dans la cendre.
17 Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
Mon âme a dit adieu à la paix, j’ai perdu jusqu’au souvenir du bonheur,
18 И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
et j’ai dit: "C’En est fait de mon avenir et de ce que je pouvais espérer de l’Eternel."
19 Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
Rappelle-toi ma misère et mon abandon: je ne connais que poison et absinthe.
20 Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
En évoquant ces souvenirs, mon âme s’affaisse en moi.
21 Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
Mais voici la pensée qui s’éveille en moi, et c’est pourquoi j’espère.
22 Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
C’Est que les bontés de l’Eternel ne sont pas taries et que sa miséricorde n’est pas épuisée.
23 Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
Elles se renouvellent chaque matin, infinie est ta bienveillance.
24 Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
"L’Eternel est mon lot, dit mon âme, aussi espéré-je en lui."
25 Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
L’Eternel est bon pour ceux qui mettent leur confiance en lui, pour l’âme qui le recherche.
26 Добро је мирно чекати спасење Господње.
C’Est une bonne chose d’attendre en silence le secours de l’Eternel;
27 Добро је човеку носити јарам за младости своје.
une bonne chose aussi pour l’homme de porter le joug dès sa jeunesse;
28 Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
de s’asseoir solitaire en se résignant silencieusement, lorsque Dieu le lui impose.
29 Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
Qu’il incline sa bouche vers la poussière: peut-être est-il quelque espoir.
30 Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
Qu’il présente la joue à celui qui le frappe et se rassasie d’humiliation
31 Јер Господ не одбацује за свагда.
car le Seigneur ne délaisse pas à tout jamais;
32 Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
mais quand il a frappé, il exerce sa pitié selon l’étendue de sa bonté.
33 Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
Car ce n’est pas de bon cœur qu’il moleste et afflige les fils de l’homme.
34 Кад газе ногама све сужње на земљи,
Lorsqu’on foule aux pieds tous les captifs du pays,
35 Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
lorsqu’on fait fléchir le droit d’un homme à la face du Très-Haut,
36 Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
lorsqu’on fait tort à un homme dans sa juste cause, le Seigneur ne peut l’approuver.
37 Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
A qui donc suffit-il d’ordonner pour qu’une chose soit, si le Seigneur n’en a décidé ainsi?
38 Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
N’Est-ce pas de la bouche de l’Eternel qu’émanent les maux et les biens?
39 Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
Pourquoi donc se plaindrait l’homme sa vie durant, l’homme chargé de péchés?
40 Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
Examinons nos voies, scrutons-les et retournons à l’Eternel!
41 Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
Elevons nos cœurs avec nos mains vers Dieu qui est au ciel!
42 Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
Nous, nous avons failli et désobéi: toi, tu n’as point pardonné.
43 Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
Tu t’es enveloppé de colère et tu nous as persécutés; tu as tué sans ménagement.
44 Обастро си си се облаком да не продре молитва.
Tu t’es entouré de nuages, pour empêcher les prières de passer.
45 Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
Tu as fait de nous une balayure, un objet de dégoût au milieu des nations.
46 Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
Tous nos ennemis ont ouvert la bouche contre nous.
47 Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
Notre partage, ce furent la terreur et le piège, la ruine et le désastre.
48 Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
Mes yeux se répandent en torrents de larmes à cause de la catastrophe de mon peuple.
49 Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
Mes yeux se fondent en eau sans s’arrêter, car il n’est point de répit au mal,
50 Докле Господ не погледа и не види с неба.
jusqu’à ce que l’Eternel regarde et voie du haut du ciel.
51 Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
Le spectacle qui s’offre à mes regards accable mon âme à cause de toutes les filles de ma ville.
52 Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
Ils m’ont pourchassé comme un passereau, ceux qui me haïssent sans motif.
53 Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
Ils ont confiné ma vie dans la fosse et jeté des pierres sur moi.
54 Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
Les eaux ont monté par-dessus ma tête, et j’ai dit: "Je suis perdu!"
55 Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
Mais j’ai invoqué ton nom des profondeurs de la fosse.
56 Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
Tu as entendu mon appel: "Ne ferme pas ton oreille alors que je supplie pour ma délivrance."
57 Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
Tu es venu près de moi le jour où je t’ai invoqué, tu as dit: "Sois sans crainte!"
58 Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
Tu as pris en mains les causes qui me touchent, tu sauves ma vie.
59 Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
Tu as vu, Eternel, le tort qu’on m’a fait: défends mon droit!
60 Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
Tu as été témoin de leurs représailles, de tous leurs complots contre moi.
61 Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
Tu as entendu, Eternel, 'leurs outrages, toutes leurs machinations contre moi.
62 Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
Les lèvres de mes adversaires et leurs pensées sont dirigées contre ma personne.
63 Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
Regarde leurs faits et gestes: je suis l’objet de leurs chants moqueurs.
64 Плати им, Господе, по делима руку њихових.
Puisses-tu leur rendre la pareille, ô Eternel, les traiter selon l’oeuvre de leurs mains!
65 Подај им упорно срце, проклетство своје.
Inflige-leur l’angoisse du cœur: ta malédiction vienne sur eux!
66 Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
Poursuis-les de ton courroux et anéantis-les de dessous la voûte de tes cieux.
