Плач Јеремијин 3
1 Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
I [am] the man [who] hath seen affliction By the rod of His wrath.
2 Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
Me He hath led, and causeth to go [in] darkness, and without light.
3 Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
Surely against me He turneth back, He turneth His hand all the day.
4 Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
He hath worn out my flesh and my skin. He hath broken my bones.
5 Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
He hath built up against me, And setteth round poverty and weariness.
6 Посади ме у таму као умрле одавна.
In dark places He hath caused me to dwell, As the dead of old.
7 Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
He hath hedged me about, and I go not out, He hath made heavy my fetter.
8 Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
Also when I call and cry out, He hath shut out my prayer.
9 Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
He hath hedged my ways with hewn work, My paths He hath made crooked.
10 Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
A bear lying in wait He [is] to me, A lion in secret hiding-places.
11 Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
My ways He is turning aside, and He pulleth me in pieces, He hath made me a desolation.
12 Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
He hath trodden His bow, And setteth me up as a mark for an arrow.
13 Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
He hath caused to enter into my reins The sons of His quiver.
14 Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
I have been a derision to all my people, Their song all the day.
15 Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
He hath filled me with bitter things, He hath filled me [with] wormwood.
16 Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
And He breaketh with gravel my teeth, He hath covered me with ashes.
17 Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
And Thou castest off from peace my soul, I have forgotten prosperity.
18 И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
And I say, Perished hath my strength and my hope from Jehovah.
19 Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
Remember my affliction and my mourning, Wormwood and gall!
20 Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
Remember well, and bow down doth my soul in me.
21 Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
This I turn to my heart — therefore I hope.
22 Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
The kindnesses of Jehovah! For we have not been consumed, For not ended have His mercies.
23 Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
New every morning, abundant [is] thy faithfulness.
24 Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
My portion [is] Jehovah, hath my soul said, Therefore I hope for Him.
25 Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
Good [is] Jehovah to those waiting for Him, To the soul [that] seeketh Him.
26 Добро је мирно чекати спасење Господње.
Good! when one doth stay and stand still For the salvation of Jehovah.
27 Добро је човеку носити јарам за младости своје.
Good for a man that he beareth a yoke in his youth.
28 Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
He sitteth alone, and is silent, For He hath laid [it] upon him.
29 Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
He putteth in the dust his mouth, if so be there is hope.
30 Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
He giveth to his smiter the cheek, He is filled with reproach.
31 Јер Господ не одбацује за свагда.
For the Lord doth not cast off to the age.
32 Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
For though He afflicted, yet He hath pitied, According to the abundance of His kindness.
33 Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
For He hath not afflicted with His heart, Nor doth He grieve the sons of men.
34 Кад газе ногама све сужње на земљи,
To bruise under one's feet any bound ones of earth,
35 Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
To turn aside the judgment of a man, Over-against the face of the Most High,
36 Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
To subvert a man in his cause, the Lord hath not approved.
37 Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
Who [is] this — he hath said, and it is, [And] the Lord hath not commanded [it]?
38 Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
From the mouth of the Most High Go not forth the evils and the good.
39 Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
What — sigh habitually doth a living man, A man for his sin?
40 Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
We search our ways, and investigate, And turn back unto Jehovah.
41 Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
We lift up our heart on the hands unto God in the heavens.
42 Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
We — we have transgressed and rebelled, Thou — Thou hast not forgiven.
43 Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
Thou hast covered Thyself with anger, And dost pursue us; Thou hast slain — Thou hast not pitied.
44 Обастро си си се облаком да не продре молитва.
Thou hast covered Thyself with a cloud, So that prayer doth not pass through.
45 Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
Offscouring and refuse Thou dost make us In the midst of the peoples.
46 Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
Opened against us their mouth have all our enemies.
47 Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
Fear and a snare hath been for us, Desolation and destruction.
48 Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
Rivulets of water go down my eye, For the destruction of the daughter of my people.
49 Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
Mine eye is poured out, And doth not cease without intermission,
50 Докле Господ не погледа и не види с неба.
Till Jehovah looketh and seeth from the heavens,
51 Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
My eye affecteth my soul, Because of all the daughters of my city.
52 Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
Hunted me sore as a bird have my enemies without cause.
53 Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
They have cut off in a pit my life, And they cast a stone against me.
54 Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
Flowed have waters over my head, I have said, I have been cut off.
55 Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
I called Thy name, O Jehovah, from the lower pit.
56 Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
My voice Thou hast heard, Hide not Thine ear at my breathing — at my cry.
57 Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
Thou hast drawn near in the day I call Thee, Thou hast said, Fear not.
58 Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
Thou hast pleaded, O Lord, the pleadings of my soul, Thou hast redeemed my life.
59 Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
Thou hast seen, O Jehovah, my overthrow, Judge Thou my cause.
60 Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
Thou hast seen all their vengeance, All their thoughts of me.
61 Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
Thou hast heard their reproach, O Jehovah, All their thoughts against me,
62 Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
The lips of my withstanders, Even their meditation against me all the day.
63 Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
Their sitting down, and their rising up, Behold attentively, I [am] their song.
64 Плати им, Господе, по делима руку њихових.
Thou returnest to them the deed, O Jehovah, According to the work of their hands.
65 Подај им упорно срце, проклетство своје.
Thou givest to them a covered heart, Thy curse to them.
66 Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
Thou pursuest in anger, and destroyest them, From under the heavens of Jehovah!
