Плач Јеремијин 3
1 Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
I am the man that hath seen affliction under the rod of His wrath;
2 Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
He hath led me and brought me into darkness, and not into light;
3 Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
Yea, against me doth he again and again turn his hand all the day long.
4 Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
My flesh and my skin hath he made old; he hath broken my bones.
5 Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
He hath builded against me, and encompassed me with bitterness and woe.
6 Посади ме у таму као умрле одавна.
He hath set me in dark places, as those that have long been dead.
7 Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
He hath hedged me about, so that I cannot get out; he hath made my chain heavy;
8 Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
Yea, when I cry and call aloud, he shutteth out my prayer.
9 Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
He blocketh up my way with hewn stone; he maketh my paths crooked.
10 Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
A bear lying in wait hath he been to me, a lion in lurking-places.
11 Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
He hath turned aside my ways, and torn me in pieces; he hath made me desolate.
12 Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
He hath bent his bow, and set me as a mark for the arrow.
13 Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
He hath caused the sons of his quiver to pierce my reins.
14 Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
I have been a laughing-stock to all my people, their song all the day.
15 Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
He hath filled me with bitterness; he hath made me drunk with wormwood.
16 Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
He hath also broken my teeth with gravel-stones; He hath covered me with ashes.
17 Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
Yea, thou hast removed my soul far from peace; I have forgotten prosperity.
18 И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
And I say, “My confidence and my hope in Jehovah are gone!”
19 Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
Remember my affliction and my misery, the wormwood and the gall!
20 Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
Yea, thou wilt remember them, for my soul sinketh within me!
21 Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
This I recall to my mind; therefore have I hope;
22 Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
It is of the mercy of Jehovah that we are not consumed; yea, his compassion faileth not;
23 Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
It is new every morning; great is thy faithfulness.
24 Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
Jehovah is my portion, saith my soul, therefore do I hope in him.
25 Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
Jehovah is good to them that trust in him, to the soul that seeketh him.
26 Добро је мирно чекати спасење Господње.
It is good that a man hope, and quietly wait for salvation from Jehovah.
27 Добро је човеку носити јарам за младости своје.
It is good for a man that he bear the yoke in his youth;
28 Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
That he sit alone and keep silence, since He layeth it upon him;
29 Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
That he put his mouth in the dust, [[saying to himself, ]] “Perhaps there may be hope!”
30 Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
That he offer his cheek to the smiter; that he be filled with reproach.
31 Јер Господ не одбацује за свагда.
For the Lord will not cast off forever;
32 Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
For though he cause grief, yet doth he have compassion according to his great mercy;
33 Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
For he doth not willingly afflict and grieve the children of men.
34 Кад газе ногама све сужње на земљи,
Doth one trample under foot all the prisoners of the earth,
35 Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
Doth he bend the right of a man before the face of the Most High,
36 Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
Doth he subvert a man in his cause, and shall not the Lord behold it?
37 Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
Who is he that saith, and it cometh to pass, when the Lord hath not commanded?
38 Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
Cometh not evil, as well as good, from the mouth of the Most High?
39 Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
Wherefore then murmureth the living man? Let him murmur at his own sin!
40 Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
Let us search and try our ways, and turn again to Jehovah!
41 Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
Let us lift up our hearts with our hands to God in the heavens!
42 Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
We have transgressed; we have rebelled; thou hast not forgiven!
43 Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
Thou hast hidden thyself in anger, and hast pursued us; thou hast slain and hast not spared;
44 Обастро си си се облаком да не продре молитва.
Thou hast hidden thyself in a cloud, that our prayer may not pass through;
45 Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
Thou hast made us the offscouring and refuse in the midst of the nations.
46 Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
All our enemies have opened their mouths against us;
47 Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
Terror and the pit have come upon us, desolation and destruction;
48 Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
Mine eye runneth down with streams of water for the destruction of the daughter of my people.
49 Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
Mine eye trickleth down and ceaseth not, without any intermission,
50 Докле Господ не погледа и не види с неба.
Until Jehovah look down and behold from heaven.
51 Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
Mine eye is painful to me on account of all the daughters of my city.
52 Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
They that are my enemies without cause hunt me down like a bird;
53 Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
They take away my life in the dungeon; they cast a stone upon me;
54 Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
Waters flow over my head; I say, “I am undone!”
55 Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
I call upon thy name, O Jehovah, from the deep dungeon;
56 Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
Hear thou my voice! hide not thine ear from my cry for relief!
57 Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
Be near to me, when I call upon thee! Say, “Fear not!”
58 Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
Thou maintainest my cause, O Lord; thou redeemest my life!
59 Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
Thou, O Jehovah, seest the wrong done to me; Maintain thou my cause!
60 Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
Thou seest all their vengeance, all their devices against me.
61 Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
Thou hearest their reproach, O Jehovah, all their devices against me,
62 Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
The words of my adversaries, and their machinations against me all the day long!
63 Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
Behold their sitting down and their rising up! I am their song.
64 Плати им, Господе, по делима руку њихових.
Render to them a recompense, O Jehovah, according to the work of their hands!
65 Подај им упорно срце, проклетство своје.
Give them blindness of mind! thy curse be upon them!
66 Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
Pursue them in thine anger, and destroy them from under Jehovah's heaven!
