Плач Јеремијин 3
1 Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
I am the man that hath seen affliction by the rod of his wrath.
2 Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
Me hath he led, and brought into darkness, and not into light.
3 Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
Surely against me hath he turned again and again his hand all the day.
4 Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
My flesh and my skin hath he wasted away, he hath broken my bones.
5 Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
He hath built against me, and encompassed [me] with gall and toil.
6 Посади ме у таму као умрле одавна.
He hath made me to dwell in dark places as those that have been long dead.
7 Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
He hath hedged me about that I cannot get out: he hath made my chain heavy.
8 Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
Even when I cry and shout, he shutteth out my prayer.
9 Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
He hath inclosed my ways with hewn stone, he hath made my paths crooked.
10 Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
He is unto me [as] a bear lying in wait, a lion in secret places.
11 Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
He hath turned aside my ways, and pulled me in pieces; he hath made me desolate.
12 Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
He hath bent his bow, and set me as a mark for the arrow.
13 Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
He hath caused the arrows of his quiver to enter into my reins.
14 Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
I am become a derision to all my people; their song all the day.
15 Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
He hath sated me with bitterness, he hath made me drunk with wormwood.
16 Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
He hath also broken my teeth with gravel stones, he hath covered me with ashes.
17 Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
And thou hast removed my soul far off from peace: I have forgotten prosperity.
18 И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
And I said, My strength is perished, and my hope in Jehovah.
19 Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
Remember thou mine affliction and my wandering, the wormwood and the gall.
20 Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
My soul hath [them] constantly in remembrance, and is humbled in me.
21 Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
— This I recall to heart, therefore have I hope.
22 Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
It is of Jehovah's loving-kindness we are not consumed, because his compassions fail not;
23 Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
they are new every morning: great is thy faithfulness.
24 Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
Jehovah is my portion, saith my soul; therefore will I hope in him.
25 Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
Jehovah is good unto them that wait for him, to the soul [that] seeketh him.
26 Добро је мирно чекати спасење Господње.
It is good that one should both wait, and that in silence, for the salvation of Jehovah.
27 Добро је човеку носити јарам за младости своје.
It is good for a man that he bear the yoke in his youth:
28 Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
He sitteth solitary and keepeth silence, because he hath laid it upon him;
29 Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
he putteth his mouth in the dust, if so be there may be hope;
30 Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
he giveth his cheek to him that smiteth him; he is filled full with reproach.
31 Јер Господ не одбацује за свагда.
For the Lord will not cast off for ever;
32 Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
but if he have caused grief, he will have compassion according to the multitude of his loving-kindnesses:
33 Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
for he doth not willingly afflict or grieve the children of men.
34 Кад газе ногама све сужње на земљи,
To crush under foot all the prisoners of the earth,
35 Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
to turn aside the right of a man before the face of the Most High,
36 Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
to wrong a man in his cause, — will not the Lord see it?
37 Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
Who is he that saith, and there cometh to pass, what the Lord hath not commanded?
38 Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
Out of the mouth of the Most High doth not there proceed evil and good?
39 Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
Wherefore doth a living man complain, a man for the punishment of his sins?
40 Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
Let us search and try our ways, and turn again to Jehovah.
41 Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
Let us lift up our heart with [our] hands unto God in the heavens.
42 Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
We have transgressed and have rebelled: thou hast not pardoned.
43 Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
Thou hast covered thyself with anger, and pursued us; thou hast slain, thou hast not spared.
44 Обастро си си се облаком да не продре молитва.
Thou hast covered thyself with a cloud, that prayer should not pass through.
45 Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
Thou hast made us the offscouring and refuse in the midst of the peoples.
46 Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
All our enemies have opened their mouth against us.
47 Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
Fear and the pit are come upon us, devastation and ruin.
48 Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
Mine eye runneth down with streams of water for the ruin of the daughter of my people.
49 Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
Mine eye poureth down, and ceaseth not, without any intermission,
50 Докле Господ не погледа и не види с неба.
till Jehovah look down and behold from the heavens.
51 Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
Mine eye affecteth my soul, because of all the daughters of my city.
52 Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
They that are mine enemies without cause have chased me sore like a bird.
53 Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
They have cut off my life in a pit, and cast a stone upon me.
54 Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
Waters streamed over my head; I said, I am cut off.
55 Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
I called upon thy name, Jehovah, out of the lowest pit.
56 Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
Thou hast heard my voice: hide not thine ear at my sighing, at my cry.
57 Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
Thou drewest near in the day that I called upon thee; thou saidst, Fear not.
58 Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
Lord, thou hast pleaded the cause of my soul, thou hast redeemed my life.
59 Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
Jehovah, thou hast seen my wrong: judge thou my cause.
60 Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
Thou hast seen all their vengeance, all their imaginations against me.
61 Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
Thou hast heard their reproach, O Jehovah, all their imaginations against me;
62 Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
the lips of those that rise up against me and their meditation against me all the day.
63 Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
Behold thou their sitting down and their rising up: I am their song.
64 Плати им, Господе, по делима руку њихових.
Render unto them a recompence, O Jehovah, according to the work of their hands;
65 Подај им упорно срце, проклетство своје.
give them obduracy of heart, thy curse unto them;
66 Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
pursue them in anger, and destroy them from under the heavens of Jehovah.
