Књига о судијама 6

1 А синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Мадијанима за седам година.

Hagi 40'a kafuma evigeno'a ete Israeli vahe'mo'za Ra Anumzamofo avurera havi zamavu'zamava hu'naze. E'ina hazageno'a Ra Anumzamo'a Midieni vahe zamazampi Israeli vahera zamavarentegeno, 7ni'a kafufi kegava huzmante'naze.

2 И осили рука мадијанска над Израиљем, те од страха мадијанског начинише себи синови Израиљеви јаме које су по горама, и пећине и ограде.

Ana'ma higeno'a Midieni vahe'mo'za hanavenentake hu'za Israeli vahera zamazeri havizantfa hazageno, Israeli vahe'mo'za agona agona franeki'za, havegampine, vihuma hunte'nazafine fraki'naze.

3 И кад би Израиљци посејали, долажаху Мадијани и Амалици и источни народ, долажаху на њих.

Hagi Israeli vahe'mo'zama hozama antazageno'a, Midieni vahe'ma, Ameleki vahe'ma, zage hanati kazigati vahe'ma hu'za eme hara huzamante'naze.

4 И ставши у логор против њих, потираху род земаљски дори до Газе, и не остављаху хране у Израиљу, ни овце ни вола ни магарца.

Ana mopafi seli nona eme ki'za mani'ne'za maka hozazimia agu'za ru'za vu'za Gaza mopare ome atre'naze. Magore hu'za Israeli vahe'mofo zana otre'za maka sipisipi afu'ma, meme afu'ma, bulimakao afu'ma, Donki afutaminena avre vagare'za vu'naze.

5 Јер се подизаху са стадима својим и са шатором својим, и долажаху као скакавци, тако много, и не беше броја њима и камилама њиховим, и долазећи у земљу пустошаху је.

Hagi ana ha' vahetmima e'nazana, maka afu'krazmine seli nona eme ki'za mani'ne'za Israeli vahe hoza otre'za ne'za eri hana hu'naze. Kenumo'za hare'za azankna hu'za ohampriga'a vahe'mo'za Israeli vahe mopafina emanine'za maka tra'zana vatri'za nevagarazageno rampa'age hu'ne.

6 Тада осиромаши Израиљ веома од Мадијана, и повикаше ка Господу синови Израиљеви.

E'ina hu'za Israeli vahera zamazeri haviza hazage'za, Israeli vahe'mo'za tusi zamagaku nehu'za zamazama hinogura Ra Anumzamofontega zavi krafage hu'naze.

7 А кад повикаше синови Израиљеви ка Господу од Мадијана,

Hagi Midieni vahe'mo'zama zamazeri havizama hazageno'a Israeli vahe'mo'za zamazama hanigura Ra Anumzamofontega krafagea hazageno,

8 Господ посла пророка синовима Израиљевим, а он им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја сам вас извео из Мисира, и извео сам вас из дома ропског,

Ra Anumzamo'a kasanampa ne' huntegeno Israeli vahetega eno amanage eme hu'ne, Ra Anumzana Israeli vahe Anumzamo'a amanage hie, Isipima kazokzo eri'zama e'nerita mani'nazage'na, Nagra ana kazokzo erizampintira tamavre'na atirami'noe.

9 И избавио сам вас из руке мисирске и из руку свих оних који вас мучаху; и одагнао сам их испред вас, и дао сам вама земљу њихову.

Isipi vahe'mofo zamazampinti'ene knama tamiza tamazeri havizama nehaza vahe'mokizmi zamazampintira Nagra tamagura vazi'na tamavre'na e'na ama mopafima mani'naza ha' vahetimia eme zamahe kasopenetre'na, ama mopa eri tami'noe.

10 Пак вам рекох: Ја сам Господ Бог ваш, не бојте се богова Амореја у којих земљи живите. Али не послушасте глас мој.

Hagi amanage hu'na neramasamue, Nagra Ra Anumzana tamagri Anumza mani'noanki, ama mani'naza mopafi Amori vahe anumzantaminkura korora osiho hu'na hu'noanagi, Nagri kea ontahita ke'ni'a rutagre'naze huno hu'ne.

11 Потом дође анђео Господњи и седе под храстом у Офри који беше Јоаса Авијезерита; а син његов Гедеон вршаше пшеницу на гумну, да би побегао с њом од Мадијана.

Anante Ra Anumzamofo ankeromo'a eno, Ofra kumate oki zafa agafare emani'ne. Hagi Abiezeri nagapinti ne' Joasi nemofo Gidioni'a Midieni vahe'mo'zama witi'ama erizanku koro huno wainima regatati'ma nehaza kerifi mani'neno, witi hona'a refuzafupe'ne.

12 И јави му се анђео Господњи, и рече му: Господ је с тобом, храбри јуначе!

Ra Anumzamofo ankeromo'a Gidioninte ehanatino amanage hu'ne. Hankavenentake sondia nera, Ra Anumzamo'a kagri'ene mani'ne.

13 А Гедеон му рече: О господару мој! Кад је Господ с нама, зашто нас снађе све ово? И где су сва чудеса Његова, која нам приповедаше оци наши говорећи: Није ли нас Господ извео из Мисира? А сад нас је оставио Господ и предао у руке Мадијанима.

Anante Gidioni'a kenona huno, ramoke, Ra Anumzamo'ma tagranema mani'negeno'a nahigeno amanahu zana tagritera efore nehie? Hagi Ra Anumzamo'ma erifore hige'za tagehe'zama tasami'naza kaguva zana iga me'ne? Isipitira Ra Anumzamo'a tavreno e'neanangi, menina Ra Anumzamo'a avresra huranteno Midieni vahe zamazampintira tavrente'ne.

14 А Господ га погледа и рече му: Иди у тој сили својој, и избавићеш Израиљ из руку мадијанских. Не послах ли те?

Anante Ra Anumzamo'a rukrahe huno amanage huno asami'ne, Midieni vahe zamazampintira hankavema eri'nana hankavenu ome ha' hunka Israeli vahera zamagu'vaziogu Nagra hunegantoe.

15 А он Му рече: О Господе, чим ћу избавити Израиљ? Ето, род је мој најсиромашнији у племену Манасијином, а ја сам најмањи у дому оца свог.

Hianagi Gidioni'a amanage huno kenona hu'ne, Ra Anumzamoka, inankna hu'na Israeli vahera zamagura vazigahue? Manase naga'nofipina nagri nagara zamigi omane naga'manizageno, nenfa mofavreramimpina nagra amite'na mofavre mani'noe.

16 Тад му рече Господ: Ја ћу бити с тобом, те ћеш побити Мадијане као једног.

Higeno Ra Anumzamo'a amanage huno asami'ne, Nagra kagrane mani'nenugenka, Midieni vahera magoke vahe'ma aheaza hunka zamahehana hugahane.

17 А Гедеон Му рече: Ако сам нашао милост пред Тобом, дај ми знак да Ти говориш са мном.

Anagema higeno'a Gidioni'a amanage huno Ra Anumzamofona kenona hunte'ne, Nagra kagri kavurema knare'ma hu'nenugenka tamage hunka nazama hunaku'ma hanunka, mago avame'za naveri huge'na tamage Ra Anumzamoka nehane hu'na ha'neno.

18 Немој отићи одавде докле се ја не вратим к Теби и донесем дар свој и ставим преда Те. А Он рече: Чекаћу докле се вратиш.

Muse hugantoanki natrenka ovunege'na ofani'a eri'na eme kami'neno, higeno Ra Anumzamo'a huno, ama anante mani'nenugenka etesanke'na vugahuanki vuo.

19 Тада отиде Гедеон, и зготови јаре и од ефе брашна хлебове пресне, и метну месо у котарицу а супу у лонац, и донесе Му под храст, и постави.

Anage'ma higeno'a Gidioni'a ame'ama huno nontega vuno, agaho meme afu ome aheno negreno, zisti onte bretine kre'ne. Hagi ana meme afu'ene zisti onte bretinena ekaeka kupi erinerino afu'ma kre'nea tima'a kavofi tagino e'nerino eazamo ra zafamofo agafafi ana ankeromofo avuga eme ante'ne.

20 А анђео Божји рече му: Узми то месо и те хлебове пресне, и метни на ону стену, а супу пролиј. И он учини тако.

Hagi anante Ra Anumzamofo ankeromo'a anage huno asmi'ne, Amu ana afu'ene zisti onte bretinena erinka have agofetu ante'nenka afu tima'a ana agofetu tagitro, higeno Gidioni'a ana hu'ne.

21 Тада анђео Господњи пружи крај од штапа који му беше у руци и дотаче се меса и хлебова пресних; и подиже се огањ са стене и спали месо и хлебове пресне. И анђео Господњи отиде испред очију његових.

Anante Ra Anumzamofo ankeromo'a azampima eri'nea azotareti ana afu'ene bretinena avako higeno, ana havefintira teve rukru huno ana maka ne'zana tefanane hu'ne. Ana higeno ana ankeromo'a agranena rufanane hu'ne.

22 А Гедеон видећи да беше анђео Господњи, рече: Ах Господе Боже! Зато ли видех анђела Господњег лицем к лицу?

Hagi Gidioni'ma Ra Anumzamofo ankerone huno keno antahinoma nehuno'a, amanage huno ran ke hu'ne, Ra Anumzamoka nagra frigahue! Na'ankure Ra Anumzamoka ankero ke'noe.

23 А Господ му рече: Буди миран, не бој се, нећеш умрети.

Hianagi Ra Anumzamo'a amanage huno asmi'ne, ofrigosananki korora osunka krimpa frune akohenka manio.

24 И Гедеон начини онде олтар Господу, и назва га Мир Господњи. Стоји и данас у Офри авијезеритској.

Anage higeno Gidioni'a anante kresramna vu ita tro huno agi'a Ra Anumzana Rimpa Fru Nere (Yawe-Shalom) huno ante'ne. Hagi ana kresramna vu ita Abiesa nagamofo mopafi Ofra kumate menina otino me'ne.

25 И исту ноћ рече му Господ: Узми јунца који је оца твог, јунца другог од седам година; и раскопај олтар Валов који има отац твој, и исеци луг који је код њега.

Hagi ana kenagera Ra Anumzamo'a Gidionina amanage huno asmi'ne, Negafa bulimakao afu kevufintira mago nevrenka namba 2 bulimakao afu'ma avre'nanana 7ni'a kafu hu'nesia afu avro. Hagi negafa'ma Bali havi anumzante'ma kresramna vunte itama tro'ma hunte'neana tapage hunetrenka, Asera havi anumzamofo amema'ama zafama antre'za ana tava'onte'ma retru re'nazana antaginka kitaginkotago hutro.

26 И начини олтар Господу Богу свом наврх ове стене, на згодном месту, па онда узми другог јунца, и принеси жртву паљеницу на дрвима оног луга који исечеш.

Hagi Ra Anumzamofo kresramna vu ita haverera tro hutenka, ana Asera havi anumzama retrure'ne'za mono'ma hunentaza zafama antaginkama kitagi'nana zafareti ana kresramna vu itare tevea hanavazinka, namba 2 bulimakao afura ahenka, tevefima kre fananehu ofa hugahane.

27 Тада узе Гедеон десет људи између слуга својих, и учини како му заповеди Господ; али се бојаше дома оца свог и мештана, те не учини дању него учини ноћу.

Anage higeno Gidioni'a 10ni'a eri'za vahe'a nezamavreno Ra Anumzmo'ma asamiaza hu'ne. Hianagi nefa nagaku'ene ana kumapima nemaniza vaheku koro nehuno ferura anazana osu'neanki, kenage ana zana tro hu'ne.

28 А кад ујутру усташе мештани, а то раскопан олтар Валов и луг код њега исечен; а јунац други принесен на жртву паљеницу на олтару начињеном.

Hagi ana'ma hutegeno'a ana kumapi ma nanterama oti'zama kazana, Bali havi anumzante'ma kresramnama nevaza ita taganavazi netreno, Asera havi anumzamofo ame'ma'a zafare'ma tro hu'za retrurente'nezama mono'ma hunentaza zafaramina maka antagi atrevaga nere'za kasefa kresramna vu ita trohu'za namba 2 bulimakao afura kresramna vu'nazage'za ke'naze.

29 И рекоше један другом: Ко то учини? И траживши и распитавши рекоше: Гедеон син Јоасов учини то.

Anazama nege'za ana vahe'mo'za ontahige antahige hu'za, i'za ama zana tro hu'ne? hu'za hu'naze. Hagi henkama rezagane so'e hu'za hake'za erifore'ma hazana, Joasi nemofo Gidioni anara hu'ne, hu'za hu'naze.

30 Па рекоше мештани Јоасу; изведи сина свог да се погуби, што раскопа олтар Валов и што исече луг код њега.

Anante ana kumapima nemaniza vahe'mo'za amanage hu'za Joasina asami'naze, Negamofona avrenka egeta ahamanenkeno frino. Na'ankure agra Bali anumzante'ma kresramna nevuna ita tagnavazi netreno, Asera anumzante'ma mono'ma hunentona zafa antagi tre'ne.

31 А Јоас рече свима који стајаху око њега: Ви ли хоћете да браните Вала? Ви ли хоћете да га избавите? Ко га брани, погинуће јутрос. Ако је бог, нека сам расправи с њим што му је раскопао олтар.

Hianagi Joasi'a ranke huno ana vahetmina amanage huno zamazerikori'ne, Nagafare Bali havi anumzana ahora nekaze? Bali havi anumza aza hu'za nehazo? Bali havi anumzama ahomake'naza vahera nanterama komatinigeta fri vagaregahaze. Hagi agra anumzama mani'nenuno'a, agra'a ahora kegahie. Na'ankure agrite'ma kresramnama nevaza ita tagana vazitre'naze.

32 И прозва га оног дана Јеровал говорећи: Нека расправи с њим Вал што му је раскопао олтар.

E'ina hige'za ana knazupa Gidioni agi'a Jerub-bali'e hu'za antemi'naze. Hagi ana agimofo aguagesa'amo'a amana hu'ne, atregeno Bali anumzamo'a agra'a ahora keno, na'ankure agri Kresramana vu ita tagana vazitre'ne.

33 А сви Мадијани и Амалици и источни народ беху се скупили и прешавши преко Јордана беху стали у логор у долини Језраелу.

Hagi Midieni vahe'ma, Ameleki vahe'ma zagehanati kazigati vahe'ma hu'za, Israeli vahe ha'huzamante'naku erimago hute'za Jodani tina takahe'za Jezril agupofi seli nona eme ki'naze.

34 А Дух Господњи наоружа Гедеона, и он затруби у трубу, и скупи око себе породицу Авијезерову.

Hianagi Ra Anumzamofo Avamu'mo Gidionintera emani'negeno ufena rege'za, Abieseli naga'mo'za hate avaririza vu'naku e'naze.

35 И посла гласнике по свему племену Манасијином, и скупише се око њега; посла гласнике и у племе Асирово и Завулоново и Нефталимово, те и они изиђоше пред њих.

Hagi Manasema, Aserima, Zebulonima, Naftali nagateganena kea atrezamantage'za ana makamo'za ha'ma huga vahetamina agritega emareri'naze.

36 Тада рече Гедеон Богу: Ако ћеш Ти избавити мојом руком Израиља, као што си рекао,

Hagi anante Gidioni'a amanage huno Ra Anumzamofona asami'ne, Kagrama huhamprinante'nana kante'ma tamage hunka nagri'ma naza hanankena ha'ma hu'na Israeli vahe'ma zamaguvazinaku'ma hanugenka,

37 Ево, ја ћу метнути руно на гумну: ако роса буде само на руну а по свој земљи суво, онда ћу знати да ћеш мојом руком избавити Израиља, као што си рекао.

amana huge'na ka'neno. Meni kenagera witima neharaza kumapina sipisipi afu azokara antegahue. Hanki tamage hunkama naza hananke'na ha'ma hu'na Israeli vahe'ma zamagu'vazinaku hanugenka, ana sipisipi afu azokatera atregeno atara runentena, mopamo'a hagege hu'nena ka'neno. Nanterama ke'nuama sipisipi afu azokate'ma ata'ma ahenenigeno mopamo'ma hagagema hunenige'na, huhamprinante'nana kante antenka naza hunka Israeli vahera zamagu vazigahane hu'na antahi'neno.

38 И би тако; јер кад уста сутрадан, исцеди руно, и истече роса из руна пуна здела.

Hagi Gidioni'ma nanterama otino ome keana anaza fore hu'negeno ke'ne. Ana Sipisipi afu azokara omerino tatiana, timo'a mago zuompa avite'ne.

39 Опет рече Гедеон Богу: Немој се гневити на ме, да проговорим још једном; да обиђем руно још једном, нека буде само руно суво, а по свој земљи нека буде роса.

Anante Gidioni'a Anumzamofona amanage huno asami'ne, Mago'ene kantahige'za huanki krimpa aheonanto. Ete ama ana sipisipi afu azokara ome antegahuanki, mopafinke ata kora runentenkeno, sipisipi afu azokatera ruontenke'na ka'neno.

40 И Бог учини тако ону ноћ; и би само руно суво а по свој земљи би роса.

Anage higeno Ra Anumzamo'a ana kenagera higeno mopafina ata kora runte'ne. Hianagi ana sipisipi afu azokamo'a hagage huno me'ne.