Књига о судијама 17

1 А беше један човек из горе Јефремове по имену Миха.

2 Он рече матери својој: Хиљаду и сто сребрника, што су ти украдени, за које си клела и говорила преда мном, ево, то је сребро у мене, ја сам га узео. А мати му рече: Господ да те благослови, сине!

3 А кад врати хиљаду и сто сребрника матери својој, рече мати његова: То сам сребро посветила Господу из своје руке за тебе, сине мој, да се начини од њега лик резан и ливен; зато ти га сада дајем натраг.

4 Али он опет даде сребро матери својој, а мати узе двеста сребрника и даде златару, а он начини од њега лик резан и ливен, те беше у кући Мишиној.

5 И тај Миха имаше кућу за богове, и начини, оплећак и ликове, и посвети једног између синова својих да му буде свештеник.

6 У то време не беше цара у Израиљу: сваки чињаше шта му драго.

7 А беше један младић из Витлејема Јудиног, од породице Јудине, који беше Левит и онде борављаше.

8 Он отиде из тог града, Витлејема Јудиног, да се настани где може; и идући својим путем дође у гору Јефремову до куће Мишине.

9 А Миха му рече: Откуда идеш? Одговори му Левит: Из Витлејема Јудиног, идем да се настаним где могу.

10 А Миха му рече: Остани код мене, и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрника на годину и двоје хаљине и храну. И отиде Левит к њему.

11 И Левиту би по вољи да остане код њега, и би му тај младић као да му је син.

12 И Миха посвети Левита да му је свештеник тај младић, и оста у кући Мишиној.

13 Тада рече Миха: Сада знам да ће ми Господ учинити добро зато што имам Левита свештеника.