Књига о судијама 17
1 А беше један човек из горе Јефремове по имену Миха.
Il y eut en ce temps-là un certain homme de la montagne d’Ephraïm, du nom de Michas,
2 Он рече матери својој: Хиљаду и сто сребрника, што су ти украдени, за које си клела и говорила преда мном, ево, то је сребро у мене, ја сам га узео. А мати му рече: Господ да те благослови, сине!
Qui dit à sa mère: Les mille et cent sicles d’argent, que vous aviez mis à part, et au sujet desquels, vous aviez juré, moi l’entendant, voici que je les ai, et qu’ils sont avec moi. Sa mère lui répondit: Béni soit mon fils par le Seigneur!
3 А кад врати хиљаду и сто сребрника матери својој, рече мати његова: То сам сребро посветила Господу из своје руке за тебе, сине мој, да се начини од њега лик резан и ливен; зато ти га сада дајем натраг.
Michas les rendit donc à sa mère, qui lui avait dit: J’ai consacré et voué cet argent au Seigneur, afin que mon fils le reçoive de ma main, et qu’il fasse une image taillée au ciseau et une idole de fonte; et maintenant je te le remets.
4 Али он опет даде сребро матери својој, а мати узе двеста сребрника и даде златару, а он начини од њега лик резан и ливен, те беше у кући Мишиној.
Il les rendit donc à sa mère, qui prit deux cents sicles d’argent et les donna à un orfèvre, afin qu’il en fit une image taillée au ciseau et une idole de fonte, qui demeura dans la maison de Michas.
5 И тај Миха имаше кућу за богове, и начини, оплећак и ликове, и посвети једног између синова својих да му буде свештеник.
Michas aussi éleva séparément dans sa maison un petit temple au dieu, et fit un éphod, des théraphim, c’est-à-dire un vêtement sacerdotal, et des idoles; puis il remplit la main d’un de ses fils; et celui-ci devint son prêtre.
6 У то време не беше цара у Израиљу: сваки чињаше шта му драго.
En ces jours-là il n’y avait point de roi en Israël, mais chacun faisait tout ce qui lui semblait juste.
7 А беше један младић из Витлејема Јудиног, од породице Јудине, који беше Левит и онде борављаше.
Il y eut aussi un autre jeune homme de Bethléhem de Juda, par sa parenté; et lui était Lévite, et il habitait là.
8 Он отиде из тог града, Витлејема Јудиног, да се настани где може; и идући својим путем дође у гору Јефремову до куће Мишине.
Sorti de la ville de Bethléhem, il voulut voyager partout où il trouverait pour lui un avantage. Et lorsqu’il fut venu à la montagne d’Ephraïm, chemin faisant, et qu’il se fut un peu détourné jusqu’à la maison de Michas,
9 А Миха му рече: Откуда идеш? Одговори му Левит: Из Витлејема Јудиног, идем да се настаним где могу.
Michas lui demanda d’où il venait. Il répondit: Je suis Lévite de Bethléhem de Juda, et je vais pour habiter où je pourrai, et où je verrai qu’il me sera utile.
10 А Миха му рече: Остани код мене, и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрника на годину и двоје хаљине и храну. И отиде Левит к њему.
Et Michas dit: Demeure chez moi, et sers-moi de père et de prêtre; je te donnerai chaque année dix sicles d’argent, un double vêtement et ce qui est nécessaire pour la vie.
11 И Левиту би по вољи да остане код њега, и би му тај младић као да му је син.
Il consentit, et il demeura chez lui, et il fut pour lui comme un de ses enfants.
12 И Миха посвети Левита да му је свештеник тај младић, и оста у кући Мишиној.
Et Michas remplit sa main, et il garda ce jeune homme comme prêtre chez lui,
13 Тада рече Миха: Сада знам да ће ми Господ учинити добро зато што имам Левита свештеника.
Disant: Je sais que Dieu me fera du bien, puisque j’ai un prêtre de la race Lévitique.
