Књига о судијама 16
1 Потом отиде Самсон у Газу, и онде виде једну жену курву, и уђе к њој.
Nito naah Samson loe Gaza ah caeh; to ahmuen ah tangyat zaw kami maeto a hnuk; to nongpata khaeah a caeh moe, anih to iih haih.
2 И људима у Гази би казано: Дође Самсон овамо. И опколише и вребаше га целу ноћ на вратима градским; и стајаху у потаји целу ноћ говорећи: Док сване, убићемо га.
Gaza vangpui ih kaminawk mah, Samson to ah oh, tiah panoek o naah, a ohhaih ahmuen to takui o moe, vangpui khongkha ah aqum puek anih to angang o; aqum ah loe oh o taak duem, khawnbang khodai ah anih to hum si, tiah a thuih o.
3 Али Самсон спавав до поноћи уста у поноћи, и шчепа врата градска с оба довратка и ишчупа их с преворницом заједно, и метну их на рамена и однесе на врх горе која је према Хеврону.
Toe Samson loe qum taning khoek to khue ni to ah iih, anih loe qum taning ah angthawk moe, vangpui khongkha thokkung ih tung hnetto, takraenghaih hmuennawk boih palaeng ah aput moe, Hebron vangpui hmaa ah kaom mae nuiah a suek pae ving.
4 После тога замилова девојку на потоку Сорику, којој беше име Далида.
To tiah oh pacoengah, Sorek azawn ah kaom Delilah, tiah ahmin kaom nongpata maeto hoiah ang koeh hoi.
5 И дођоше к њој кнезови филистејски и рекоше јој: Превари га и искушај где му стоји велика снага и како би смо му досадили да га свежемо и савладамо; а ми ћемо ти дати сваки по хиљаду и сто сребрника.
Philistin ukkunnawk loe nongpata khaeah caeh o moe, anih khaeah, Anih to ka pazawk o thaih moe, taoeng pacoengah, ka pacaekthlaek o hanah, a thacakhaih naah maw oh, tiah panoek thai hanah, anih to zoek ah; to tiah na sak thaih nahaeloe, kami boih mah phoisa shekel sang hatlaito kang paek o han, tiah a naa o.
6 И Далида рече Самсону: Хајде кажи ми где стоји твоја велика снага и чим би се могао свезати и савладати.
To pongah Delilah mah Samson khaeah, Na thacakhaih loe naah maw oh, nang hae kawbangmaw kang taoeng moe, kang pazawk thaih han, tiah na thui ah, tiah a naa.
7 А Самсон јој рече: Да ме свежу у седам гужава сирових неосушених, онда бих изгубио снагу и био као и други човек.
Samson mah anih khaeah, Karoem ai qui kangtha sarihto hoiah nang komh o nahaeloe, ka tha zok ueloe, minawk kalah baktiah ka om tih, tiah a naa.
8 И донесоше јој кнезови филистејски седам гужава сирових, још неосушених, и она га свеза њима.
Philistin ukkungnawk mah nongpata hanah karoem ai qui kangtha sarihto sin pae o, nongpata mah Samson to qui sarihto hoiah a komh.
9 А код ње беше заседа у соби; и она му рече: Ето Филистеја на те, Самсоне! А он покида гужве, као што се кида конац од кудеље кад осети ватру; и не дозна се за снагу његову.
Thoemto nongpanawk loe nongpata ih imkhaan thung hoiah zing o; Samson, Philistinnawk mah ang hmang o boeh, tiah a naa. To naah anih mah qui to hmai mah kangh ih tlangqui baktiah taprawt pae pet. To pongah a thacakhaih to panoek thai ai.
10 Потом рече Далида Самсону: Гле, преварио си ме, и слагао си ми; него хајде кажи ми чим би се могао свезати.
To naah Delilah mah Samson khaeah, Khenah, kai hae tiah doeh nang sah ai moe, amsawnlok nang thuih; angzoh loe, kawbangmaw kang taoengh thai han na thui ah, tiah a naa.
11 А он јој рече: Да ме добро свежу новим ужима којима није ништа рађено, тада бих изгубио снагу и био бих као други човек.
Anih mah Delilah khaeah, Mi mah doeh patoh vai ai ih qui kangtha hoiah nang taoengh nahaeloe, tha ka zok ueloe, minawk kalah baktiah ka om tih, tiah a naa.
12 И Далида узе нова ужа, и свеза га њима, пак му рече: Ето Филистеји на те Самсоне! А заседа беше у соби. А он раскиде с руку ужа као конац.
To pongah Delilah mah qui kangtha to lak moe, anih to taoengh; kaminawk loe a imkhaan thungah oh o pongah, anih khaeah, Samson, Philistin kaminawk mah ang hmang o boeh, tiah a naa. To naah a ban ih qui to tlangqui baktiah apet.
13 Тада рече Далида Самсону: Једнако ме вараш и лажеш ми; кажи ми чим би се могао свезати? А он јој рече: Да седам прамена косе на глави мојој привијеш на вратило.
Delilah mah anih khaeah, Vaihi khoek to nang pahnui thuih moe, amsawnlok nang thuih; kawbangmaw kang taoengh thai han na thui ah, tiah a naa. Anih mah, Ka lu ah sarihto pakhui ih ka sam hae kahni sakhaih tangnaeng hoi nawnto na takaek moe, tapang ah sumdik hoiah na takhing caeng nahaeloe, ka tha zok ueloe, kalah kaminawk baktiah ka om tih, tiah a naa.
14 И она заглавивши вратило коцем, рече: Ево Филистеја на те, Самсоне! А он се пробуди од сна, и истрже колац и основу и вратило.
Delilah mah sarihto pakhui ih sam to lak, kahni sakhaih tangnaeng hoi nawnto takaek moe, sumdik hoiah tapang ah takhing caeng pacoengah, Samson, Philistinnawk mah ang hmang o boeh, tiah a naa let bae. Anih loe iihhaih ahmuen hoiah angthawk, kahni sakhaih tangnaeng, sumdik hoi thingnawk boih to a zuh moe, vah pae phaeng.
15 Опет му она рече: Како можеш говорити: Љубим те, кад срце твоје није код мене? Већ си ме три пута преварио не хотећи ми казати где ти је велика снага.
To pacoengah nongpata mah anih khaeah, Na poekhaih palungthin nang paek ai ah, kawbangmaw kai khaeah kang palung, tiah na thuih thaih? Amsawnlok vai thumto nang thuih boeh, toe naah maw na thacakhaih to oh, tito nang thui ai, tiah a naa.
16 И она му досађиваше својим речима сваки дан и наваљиваше на њ, и душа му пренеможе да умре.
To tiah nithokkruek anget pae moe, duek han khoek to lok a dueng pae pongah,
17 Те јој отвори цело срце своје, и рече јој: Бритва није никад прешла преко главе моје, јер сам назиреј Божји од утробе матере своје; да се обријем, оставила би ме снага моја и ослабио бих, и био бих као сваки човек
Samson mah angmah ih palung thungah kaom hmuen to thuih pae boih; Sithaw ih Nazarit kami ah ka oh pongah, kam no ih zok thung hoi tacawt pacoengah, ka lu ih sam hae vaito doeh ka aat ai vop; sam ka aah nahaeloe, tha ka cak mak ai, tha ka zok ueloe, kalah kaminawk baktiah ni ka om tih, tiah a naa.
18 А Далида видећи да јој је отворио цело срце своје, посла и позва кнезове филистејске поручивши им: Ходите сада, јер ми је отворио цело срце своје. Тада дођоше кнезови филистејски к њој и донесоше новце у рукама својим.
Samson mah palung thungah kaom hmuen to thuih pae boih boeh, tiah Delilah mah panoek naah, Philistin ukkungnawk kawk hanah kami to patoeh; vaito angzo o let raeh; palung thungah kaom hmuennawk boih ang thuih boeh, tiah a naa. To pongah Philistin ukkungnawk mah phoisa to sin o moe, nongpata khaeah caeh o.
19 А она га успава на крилу свом, и дозва човека те му обрија седам прамена косе с главе, и она га прва свлада кад га остави снага његова.
Samson to a phaih nuiah iihsak pacoengah, pakhui ih a sam sarihto aah pae hanah kami maeto a kawk, pakhui ih sam sarihto aah pacoengah, Samson loe tha zok boeh, to naah Delilah mah Samson to pacaekthlaek amtong boeh.
20 И она рече: Ето Филистеја на те, Самсоне! А он пробудивши се од сна рече: Изаћи ћу као и пре и отећу се; јер не знаше да је Господ одступио од њега.
To pacoengah, Samson, Philistin kaminawk angzoh o boeh, tiah a naa. A iihhaih hoiah angthawk, hmaloe ah sak ih baktih toengah, kang thawk moe, ka sawt han vop, tiah a poek; Angraeng mah caehtaak boeh, tiah anih mah panoek ai.
21 Тада га ухватише Филистеји, и ископаше му очи, и одведоше га у Газу и оковаше га у двоје вериге бронзане; и мељаше у тамници.
To naah anih to Philsitin kaminawk mah naeh o moe, a mik hnetto taprok pae o; Gaza ah caeh o haih tathuk; anih to sumkamling sumqui hoiah taoengh o moe, thongim thungah cang kaeh o sak.
22 А коса на глави његовој поче расти као што је била кад га обријаше.
Toe a aah pae o ih lu sam to tacawt pae let.
23 И кнезови филистејски скупише се да принесу велику жртву Дагону богу свом, и да се провеселе, па рекоше: Предаде нам бог наш у руке наше Самсона непријатеља нашег.
Philistin ukkungnawk loe angmacae sithaw Dagon khaeah kalen parai angbawnhaih to sak o moe, anghoehaih poisak hanah amkhueng o; aicae sithaw mah aicae ih misa Samson hae aicae ban ah paek boeh, tiah a thuih o.
24 Такође и народ видевши га хваљаше бога свог говорећи: Предаде нам бог наш у руке наше непријатеља нашег и затирача земље наше и који поби толике између нас.
Kaminawk mah hnuk o naah, angmacae ih sithaw to pakoeh o; aicae prae parokung, paroeai aicae kaminawk humkung, aicae ih misa loe sithaw mah aicae ban ah paek boeh, tiah a thuih o.
25 И кад се развесели срце њихово рекоше: Зовите Самсона да нам игра. И дозваше Самсона из тамнице да им игра, и наместише га међу два стуба.
Nihcae loe anghoe o moe, aicae nawmhaih saksak hanah Samson to kawk oh, tiah hangh o. To pongah Samson to thongim thung hoiah tacawt o haih, nihcae poeknawm hanah Samson mah sak pae; anih to tung hnetto salakah a suek o.
26 Тада Самсон рече момку који га држаше за руку: Пусти ме, да опипам стубове на којима стоји кућа, да се наслоним на њих.
Samson mah anih hoikung thendoeng khaeah, Hae tempul ataehhaih tung nuiah kam ha thai hanah, tung to ka ban hoi na suisak ah, tiah a naa.
27 А кућа беше пуна људи и жена и сви кнезови филистејски беху онде; и на крову беше око три хиљаде људи и жена, који гледаху како Самсон игра.
Tempul loe nongpa nongpata hoi koi o mong; Philistin ukkungnawk boih to ahmuen ah oh o; kami sang thumto kaom nongpa hoi nongpatanawk loe Samson mah sak ih nawmhaih khet hanah imphu ah oh o.
28 Тада Самсон завапи ка Господу и рече: Господе, Господе! Опомени ме се, молим те, и укрепи ме, молим те, само сада, о Боже! Да се осветим једанпут Филистејима за оба ока своја.
To naah Samson mah Angraeng khaeah, Aw Angraeng Sithaw, na pahnet hmah; Aw Sithaw, kamik hnetto taprok Philsitinnawk nuiah vaito lu ka lak thai hanah, vaito khue mah thacakhaih na paek raeh, tiah lawk a thuih.
29 И загрли Самсон два стуба средња, на којима стајаше кућа, и наслони се на њих, на један десном а на други левом руком својом.
To naah Samson mah tempul ataehhaih aum ih tung hnetto to banqoi ban hoiah maeto, bantang ban hoiah maeto patawnh.
30 Па онда рече Самсон: Нека умрем с Филистејима. И належе јако, и паде кућа на кнезове и на сав народ који беше у њој; и би мртвих које поби умирући више него оних које поби за живота свог.
Samson mah, Philistin kaminawk hoi nawnto na duehsak ah, tiah a naa. Anih mah a thacakhaih boih pathok naah, tempul loe ukkungnawk hoi to ah kaom kaminawk boih nuiah amtim rup. Samson hing nathuem ah hum ih kami pongah, a duek naah hum ih kami to pop kue.
31 После дођоше браћа његова и сав дом оца његовог, и узеше га, и вративши се погребоше га између Сараје и Естола у гробу Маноја оца његовог. А он би судија Израиљу двадесет година.
To naah angmah ih nawkamyanawk hoi ampa imthung takoh boih anih ih qok lak hanah caeh o tathuk; a qok to aput o moe, Zorah hoi Eshtaol vangpui salakah kaom ampa Manoah aphumhaih tangqom thungah aphum o. Anih mah Israel kaminawk to saning pumphaeto thung uk.
