< Књига о судијама 12 >
1 А људи од племена Јефремовог скупише се, и прешавши на север рекоше Јефтају: Зашто си ишао у бој на синове Амонове а нас ниси позвао да идемо с тобом? Спалићемо огњем дом твој и тебе.
Les hommes d'Éphraïm se rassemblèrent et passèrent au nord. Ils dirent à Jephté: « Pourquoi es-tu passé pour combattre les enfants d'Ammon, et ne nous as-tu pas appelés pour t'accompagner? Nous allons brûler par le feu ta maison autour de toi! ».
2 А Јефтај им рече: Имах велику распру са синовима Амоновим ја и мој народ, и позвах вас, али ме не избависте из руку његових.
Jephté leur dit: « Moi et mon peuple, nous étions en grande querelle avec les fils d'Ammon; et quand je vous ai appelés, vous ne m'avez pas sauvé de leur main.
3 Па видећи да ме не избависте, ставих душу своју у руку своју и отидох на синове Амонове, и Господ ми их даде у руке; па што сте сада дошли к мени да се бијете са мном?
Quand j'ai vu que vous ne me sauviez pas, j'ai pris ma vie en main, j'ai passé contre les fils d'Ammon, et Yahvé les a livrés entre mes mains. Pourquoi donc êtes-vous venus aujourd'hui jusqu'à moi, pour me combattre? »
4 Тада Јефтај скупи све људе од Галада, и удари на Јефрема; и људи од Галада побише Јефрема; јер говораху: Бегунци сте Јефремови ви, људи од Галада, који се бавите међу Јефремом и међу Манасијом.
Alors Jephté rassembla tous les hommes de Galaad, et il combattit Éphraïm. Les hommes de Galaad frappèrent Éphraïm, car ils disaient: « Vous êtes des fugitifs d'Éphraïm, Galaadites, au milieu d'Éphraïm et au milieu de Manassé. »
5 И Галад узе Јефрему бродове јорданске. И кад који од Јефрема добеже и рече: Пусти ме да пређем, рекоше му они од Галада: Јеси ли од Јефрема? И кад он рече: Нисам,
Les Galaadites prirent les gués du Jourdain contre les Ephraïmites. Chaque fois qu'un fugitif d'Ephraïm disait: « Laisse-moi passer », les hommes de Galaad lui disaient: « Es-tu Ephraïmite? » S'il répondait: « Non »;
6 Онда му рекоше: Реци: Шиболет. А он рече: Сиболет, не могући добро изговорити. Тада га ухватише и заклаше на броду јорданском. И погибе у оно време из племена Јефремовог четрдесет и две хиљаде.
alors ils lui disaient: « Maintenant, dis « Shibboleth »; » et il répondait « Sibboleth », car il ne parvenait pas à le prononcer correctement, alors ils le saisissaient et le tuaient aux gués du Jourdain. A ce moment-là, quarante-deux mille Ephraïm tombèrent.
7 И Јефтај би судија Израиљу шест година; и умре, и би погребен у граду галадском.
Jephthé fut juge en Israël pendant six ans. Puis Jephté, le Galaadite, mourut et fut enterré dans les villes de Galaad.
8 А после њега би судија Израиљу Авесан из Витлејема.
Après lui, Ibzan, de Bethléem, fut juge en Israël.
9 И имаше тридесет синова и тридесет кћери, које разуда из куће, а тридесет девојака доведе синовима својим из других кућа; и би судија Израиљу седам година.
Il avait trente fils. Il envoya ses trente filles hors de son clan et il fit venir trente filles hors de son clan pour ses fils. Il fut juge en Israël pendant sept ans.
10 И потом умре Авесан, и би погребен у Витлејему.
Ibzan mourut et fut enterré à Bethléem.
11 А после њега би судија Израиљу Елон о д Завулона; он би судија Израиљу десет година.
Après lui, Elon, le Zabulonite, fut juge en Israël; il fut juge en Israël pendant dix ans.
12 Потом умре Елон од Завулона и би погребен у Ајалону у земљи Завулоновој.
Elon, le Zabulonite, mourut et fut enterré à Ajalon, dans le pays de Zabulon.
13 После њега би судија у Израиљу Авдон син Елилов Фаратоњанин.
Après lui, Abdon, fils de Hillel, le Pirathonien, fut juge en Israël.
14 Он имаше четрдесет синова и тридесет унука, који јахаху седамдесеторо магаради. И би судија Израиљу осам година.
Il avait quarante fils et trente fils de fils qui montaient sur soixante-dix ânes. Il fut juge en Israël pendant huit ans.
15 Потом умре Авдон син Елилов Фаратоњанин, и би погребен у Фаратону у земљи Јефремовој на гори амаличкој.
Abdon, fils de Hillel, le Pirathonien, mourut et fut enterré à Pirathon, au pays d'Ephraïm, dans la montagne des Amalécites.