Књига о судијама 11
1 А Јефтај од Галада беше храбар јунак, али син једне курве, с којом Галад роди Јефтаја.
Now Jephthah the Gileadite was a mighty man of valor, and he was the son of a harlot, and Gilead begot Jephthah.
2 Али Галаду и жена његова роди синове, па кад дорастоше синови те жене, отераше Јефтаја рекавши му: Нећеш имати наследство у дому оца нашег, јер си син друге жене.
And Gilead's wife bore sons to him. And when his wife's sons grew up, they drove out Jephthah, and said to him, Thou shall not inherit in our father's house, for thou are the son of another woman.
3 Зато побеже Јефтај од браће своје, и настани се у земљи Тову; и стекоше се к њему људи празнови, и иђаху с њим.
Then Jephthah fled from his brothers, and dwelt in the land of Tob. And vain fellows were gathered to Jephthah, and they went out with him.
4 А после неког времена завојштише синови Амонови на Израиља;
And it came to pass after a while, that the sons of Ammon made war against Israel.
5 И кад завојштише синови Амонови на Израиља, отидоше старешине галадске да доведу Јефтаја из земље Това.
And it was so, that, when the sons of Ammon made war against Israel, the elders of Gilead went to fetch Jephthah out of the land of Tob.
6 И рекоше Јефтају: Ходи и буди нам војвода, да војујемо са синовима Амоновим.
And they said to Jephthah, Come and be our chief, that we may fight with the sons of Ammon.
7 А Јефтај рече старешинама галадским: Не мрзите ли ви на ме, и не истерасте ли ме из дома оца мог? Што сте дакле дошли к мени сада кад сте у невољи?
And Jephthah said to the elders of Gilead, Did ye not hate me, and drive me out of my father's house? And why have ye come to me now when ye are in distress?
8 А старешине галадске рекоше Јефтају: Зато смо сада дошли опет к теби да пођеш с нама и да војујеш са синовима Амоновим и да нам будеш поглавар свима који живимо у Галаду.
And the elders of Gilead said to Jephthah, For that reason we turned again to thee now, that thou may go with us, and fight with the sons of Ammon. And thou shall be our head over all the inhabitants of Gilead.
9 А Јефтај рече старешинама галадским: Кад хоћете да ме одведете натраг да војујем са синовима Амоновим, ако ми их да Господ, хоћу ли вам бити поглавар?
And Jephthah said to the elders of Gilead, If ye bring me home again to fight with the sons of Ammon, and Jehovah delivers them before me, shall I be your head?
10 А старешине галадске рекоше Јефтају: Господ нека буде сведок међу нама, ако не учинимо како си казао.
And the elders of Gilead said to Jephthah, Jehovah shall be witness between us. Surely according to thy word so will we do.
11 Тада отиде Јефтај са старешинама галадским, и народ га постави поглаварем и војводом над собом: и Јефтај изговори пред Господом у Миспи све речи које беше рекао.
Then Jephthah went with the elders of Gilead, and the people made him head and chief over them. And Jephthah spoke all his words before Jehovah in Mizpah.
12 Потом посла Јефтај посланике к цару синова Амонових, и поручи: Шта имаш ти са мном, те си допао к мени да ратујеш по мојој земљи?
And Jephthah sent messengers to the king of the sons of Ammon, saying, What have thou to do with me, that thou have come to me to fight against my land?
13 А цар синова Амонових рече посланицима Јефтајевим: Што је узео Израиљ моју земљу кад дође из Мисира, од Ариона до Јавока и до Јордана; сада дакле врати ми је с миром.
And the king of the sons of Ammon answered to the messengers of Jephthah, Because Israel took away my land when he came up out of Egypt, from the Arnon even to the Jabbok, and to the Jordan. Now therefore restore those lands again peaceably.
14 Али Јефтај посла опет посланике к цару синова Амонових.
And Jephthah sent messengers again to the king of the sons of Ammon.
15 И поручи му: Овако вели Јефтај: Није узео Израиљ земље моавске ни земље синова Амонових.
And he said to him, Thus says Jephthah: Israel did not take away the land of Moab, nor the land of the sons of Ammon,
16 Него изашавши из Мисира пређе Израиљ преко пустиње до Црвеног Мора и дође до Кадиса.
but when they came up from Egypt, and Israel went through the wilderness to the Red Sea, and came to Kadesh,
17 И посла Израиљ посланике к цару едомском и рече: Пусти да прођем кроз твоју земљу. Али не послуша цар едомски. Посла такође к цару моавском: , али ни он не хте. И тако стаја Израиљ у Кадису.
then Israel sent messengers to the king of Edom, saying, Let me, I pray thee, pass through thy land, but the king of Edom did not hearken. And in like manner he sent to the king of Moab, but he would not. And Israel abode in Kadesh.
18 Потом идући преко пустиње обиђе земљу едомску и земљу моавску, и дошавши с Истока земљи моавској стаде у логор с оне стране Ариона; али не пређоше преко међе моавске, јер Арион беше међа моавска.
Then they went through the wilderness, and went around the land of Edom, and the land of Moab, and came by the east side of the land of Moab. And they encamped on the other side of the Arnon, but they did not come within the border of Moab, for the Arnon was the border of Moab.
19 Него посла Израиљ посланике к Сиону цару аморејском, цару есевонском, и рече му Израиљ; допусти нам да прођемо кроз твоју земљу до свог места.
And Israel sent messengers to Sihon king of the Amorites, the king of Heshbon. And Israel said to him, Let us pass, we pray thee, through thy land to my place.
20 Али Сион не верова Израиљу да га пусти да пређе преко међе његове, него Сион скупи сав свој народ и стадоше у логор у Јаси, и поби се са Израиљем.
But Sihon did not trust Israel to pass through his border, but Sihon gathered all his people together, and encamped in Jahaz, and fought against Israel.
21 А Господ Бог Израиљев предаде Сиона и сав народ његов у руке синовима Израиљевим, те их побише; и зароби Израиљ сву земљу Амореја, који живљаху у оној земљи.
And Jehovah, the God of Israel, delivered Sihon and all his people into the hand of Israel, and they smote them. So Israel possessed all the land of the Amorites, the inhabitants of that country.
22 Задобише сву земљу аморејску од Ариона до Јавока, и од пустиње до Јордана.
And they possessed all the border of the Amorites, from the Arnon even to the Jabbok, and from the wilderness even to the Jordan.
23 Тако је дакле Господ Бог Израиљев отерао Амореје испред народа свог Израиља, па ти ли хоћеш да је земља њихова твоја?
So now Jehovah, the God of Israel, has dispossessed the Amorites from before his people Israel, and should thou possess them?
24 Није ли твоје оно што ти да да је твоје Хемос бог твој? Тако кога год Господ Бог наш отера испред нас, оног је земља наша.
Will thou not possess that which Chemosh thy god gives thee to possess? So whomever Jehovah our God has dispossessed from before us, them will we possess.
25 Или си ти по чем бољи од Валака сина Сефоровог цара моавског? Је ли се он кад свађао с Израиљем? Је ли кад војевао с нама?
And now are thou anything better than Balak the son of Zippor, king of Moab? Did he ever strive against Israel, or did he ever fight against them?
26 Израиљ живи у Есевону и у селима његовим и у Ароиру и селима његовим и по свим градовима дуж Арнона три стотине година; зашто не отесте за толико времена.
While Israel dwelt in Heshbon and its towns, and in Aroer and its towns, and in all the cities that are along by the side of the Arnon, three hundred years, why did ye not recover them within that time?
27 И тако нисам ја теби скривио, него ти мени чиниш зло ратујући на ме. Господ судија нек суди данас између синова Израиљевих и синова Амонових.
I therefore have not sinned against thee, but thou do me wrong to war against me. Jehovah, the Judge, be judge this day between the sons of Israel and the sons of Ammon.
28 Али цар синова Амонових не послуша речи које му поручи Јефтај.
However the king of the sons of Ammon did not hearken to the words of Jephthah which he sent him.
29 И сиђе на Јефтаја дух Господњи, те прође кроз Галад и кроз Манасију, прође и Миспу галадску, и од Миспе галадске дође о синова Амонових.
Then the Spirit of Jehovah came upon Jephthah, and he passed over Gilead and Manasseh, and passed over Mizpeh of Gilead, and from Mizpeh of Gilead he passed over to the sons of Ammon.
30 И заветова Јефтај завет Господу и рече: Ако ми даш синове Амонове у руке,
And Jephthah vowed a vow to Jehovah, and said, If thou will indeed deliver the sons of Ammon into my hand,
31 Шта год изиђе на врата из куће моје на сусрет мени, кад се вратим здрав од синова Амонових, биће Господње, и принећу на жртву паљеницу.
then it shall be, that whatever comes forth from the doors of my house to meet me, when I return in peace from the sons of Ammon, it shall be Jehovah's, and I will offer it up for a burnt offering.
32 И тако дође Јефтај до синова Амонових да се бије с њима; и Господ му их даде у руке.
So Jephthah passed over to the sons of Ammon to fight against them, and Jehovah delivered them into his hand.
33 И поби их од Ароира па до Минита у двадесет градова и до равнице виноградске у боју врло великом; и синови Амонови бише покорени пред синовима Израиљевим.
And he smote them from Aroer until thou come to Minnith, even twenty cities, and to Abelcheramim, with a very great slaughter. So the sons of Ammon were subdued before the sons of Israel.
34 А кад се враћаше Јефтај кући својој у Миспу, гле, кћи његова изиђе му на сусрет с бубњевима и свиралама; она му беше јединица, и осим ње не имаше ни сина ни кћери.
And Jephthah came to Mizpah to his house, and, behold, his daughter came out to meet him with timbrels and with dances. And she was his only child. Besides her he had neither son nor daughter.
35 Па кад је угледа, раздре хаљине своје и рече: Ах кћери моја! Веле ли ме обори! Ти си од оних што ме цвеле; јер сам отворио уста своја ка Господу и не могу порећи.
And it came to pass, when he saw her, that he tore his clothes, and said, Alas, my daughter! Thou have brought me very low, and thou are one of those who trouble me, for I have opened my mouth to Jehovah, and I cannot go back.
36 А она му рече: Оче мој, кад си отворио уста своја ка Господу, учини ми, како је изашло из уста твојих, кад те је Господ осветио од непријатеља твојих, синова Амонових.
And she said to him, My father, thou have opened thy mouth to Jehovah. Do to me according to that which has proceeded out of thy mouth, inasmuch as Jehovah has taken vengeance for thee on thine enemies, even on the sons of Ammon.
37 Још рече оцу свом: Учини ми ово: остави ме до два месеца да отидем да се попнем на горе да оплачем своје девојаштво с другама својим.
And she said to her father, Let this thing be done for me: Let me alone two months, that I may depart and go down upon the mountains, and bewail my virginity, I and my companions.
38 А он јој рече: Иди. И пусти је на два месеца, и она отиде с другама својим и оплакива девојаштво своје по горама.
And he said, Go. And he sent her away for two months. And she departed, she and her companions, and bewailed her virginity upon the mountains.
39 А кад прођоше два месеца, врати се к оцу свом; и он сврши на њој завет свој који беше заветовао. А она не позна човека. И поста обичај у Израиљу
And it came to pass at the end of two months, that she returned to her father, who did with her according to his vow which he had vowed, and she knew no man. And it was a custom in Israel,
40 Да од године до године иду кћери Израиљеве да плачу за кћерју Јефтаја од Галада, четири дана у години.
that the daughters of Israel went yearly to celebrate the daughter of Jephthah the Gileadite four days in a year.
