< Књига о судијама 10 >

1 А после Авимелеха уста да избави Израиља Тола син Фуве сина Додовог, човек племена Исахаровог, који сеђаше у Самиру у гори Јефремовој.
Ie añe t’i Abimeleke, le nitroatse handrombake Israele ka t’i Tolà, ana’ i Poà, ana’ i Dodò, nte-Isakare; mpimo­neñe e Samire am-bohi’ i Efraime.
2 И би судија Израиљу двадесет и три године, па умре и би погребен у Самиру.
Nizaka e Israele taoñe roapolo-telo’ amby re naho nihomake vaho nalenteke e Samire ao.
3 После њега уста Јаир од племена Галадовог, и би судија Израиљу двадесет и две године;
Ie añe, nitroatse ka t’Iaire nte Gilade le nizaka taoñe roapolo-ro’ amby.
4 И имаше тридесет синова, који јахаху на тридесеторо магаради, и имаху тридесет градова, који се зову села Јаирова до данас и јесу у земљи Галадовој.
Nanañ’ anadahy telo-polo re niningitse añ’ ana-borìke telo-polo, ie aman-drova telo-polo, o atao rova’ Iaire sikala henaneo; an-tane Gilade ao irezay.
5 И умре Јаир, и би погребен у Камону.
Nivilasy t’Iaire vaho nalenteke e Kamone ao.
6 А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и служише Валима и Астаротама, и боговима сирским, и боговима сидонским, и боговима моавским, и боговима синова Амонових и боговима филистејским; и оставише Господа и не служаху Му.
Nanao haloloañe am-pivazohoa’ Iehovà indraike o ana’ Israeleo ie nitoroñe o Baaleo naho o Hazomangao naho o’ndrahare’ i Ara­meo naho o’ndrahare’ i Tsidoneo naho o ‘ndrahare’ i Moabeo naho o ‘ndraharen’ ana’ i Amoneo naho o ‘ndraharen-te-Pilistio vaho naforintse’ iareo t’Iehovà, tsy nitoroñe aze.
7 Зато се разгневи Господ на Израиља, те их даде у руке Филистејима и у руке синовима Амоновим.
Aa le nisolebotse am’ Israele ty haviñera’ Iehovà le natolo’e am-pità’ o nte-Pilistio, vaho am-pità’ o ana’ i Amoneo.
8 А они газише и сатираше синове Израиљеве од оне године осамнаест година, све синове Израиљеве који беху с оне стране Јордана, у земљи аморејској, која је у Галаду.
Finorekekè’ iareo naho dinemo’ iareo taoñe folo-valo’ amby o ana’ Israeleo, toe o ana’ Israele alafe’ Iordaney an-tane’ o nte-Amoreo e Giladeo.
9 И пређоше синови Амонови преко Јордана да се бију и с Јудом и с Венијамином и с домом Јефремовим; и би Израиљ у великој невољи.
Nitsa­ha’ o ana’ i Amoneo ka Iordaney hialy am’ Iehoda, naho amy Beniamine, naho amy anjomba’ i Efraimey, vaho vata’e nalovilovy t’Israele.
10 Тада вапише синови Израиљеви ка Господу говорећи: Сагрешисмо Ти што остависмо Бога свог и служисмо Валима.
Nitoreo amy Iehovà amy zao o ana’ Israeleo, nanao ty hoe: Aman-kakeo ama’o zahay, fa niambohoa’ay t’i Andrianañahare’ay, vaho nitoroñe o Baaleo.
11 А Господ рече синовима Израиљевим: Од Мисираца и Амореја и од синова Амонових и од Филистеја,
Aa le hoe t’Iehovà amo ana’ Israeleo: Tsy nirombaheko amo nte-Mitsraimeo hao naho amo nte-Amoreo naho amo ana’ i Amoneo, naho amo nte-Pilistio?
12 И од Сидоњана и од Амалика и од Амонаца, који вас мучише, нисам ли вас избављао кад вапијасте к мени?
Niforekeke’ o nte-Tsidoneo ka, naho o nte-Amalekeo, naho o nte Amoneo le nitoreova’ areo vaho rinombako am-pità’ iareo.
13 Али ви остависте мене и служисте другим боговима; зато вас више нећу избављати.
Fe niambohoa’ areo, vaho nitoroñe ‘ndrahare ila’e; izay ty tsy andrombahako anahareo.
14 Идите и вичите оне богове које сте изабрали, нека вас они избаве у невољи вашој.
Akia koiho o ‘ndrahare jinobo’ areoo; angao handrombaha’ iareo amo hasotria’ areoo.
15 А синови Израиљеви рекоше Господу: Сагрешисмо; чини с нама шта Ти је драго, само нас сада избави.
Le hoe o ana’ Israeleo amy Iehovà: Toe nanao hakeo zahay, ano ama’ay ze hatao’o soa; fa ehe hahao te anito.
16 И побацаше између себе богове туђе, и стадоше служити Господу; и сажали Му се ради муке синова Израиљевих.
Aa le nadò’ iareo añe o ‘ndrahare ankafankafa añivo’ iareo ao, naho nitoroñe Iehovà; vaho niferenaiña’ ty arofo’e o nte’ Israeleo amo falovilovia’eo.
17 А синови Амонови скупише се и стадоше у логор у Галаду; скупише се и синови Израиљеви и стадоше у логор у Миспи.
Kinoik’ amy zao o nte-Amoneo naho nitobe e Gilade ao. Nifanontoñe ka o ana’ Israeleo le nitobe e Mitspà ao.
18 А народ и кнезови галадски рекоше један другом: Ко ће почети бој са синовима Амоновим? Он нека буде поглавар свима који живе у Галаду.
Le hoe ty nifanaontsia’ ondatio naho o roandria’ i Giladeo: Ia mb’ arè ty hiorots’ aly amo ana’ i Amoneo? Ie ty hatao lohà’ o hene’ mpimone’ i Giladeo.

< Књига о судијама 10 >