Књига Исуса Навина 9
1 А кад то чуше сви цареви који беху с ове стране Јордана по брдима и по долинама и по свом брегу великог мора дори до Ливана, Хетејин и Аморејин, Хананејин, Ферезејин, Јевејин и Јевусејин,
约旦河西，住山地、高原，并对着黎巴嫩山沿大海一带的诸王，就是赫人、亚摩利人、迦南人、比利洗人、希未人、耶布斯人的诸王，听见这事，
2 Скупише се сви да се сложно бију с Исусом и с Израиљем.
就都聚集，同心合意地要与约书亚和以色列人争战。
3 А који живљаху у Гаваону чувши шта учини Исус од Јерихона и од Гаја,
基遍的居民听见约书亚向耶利哥和艾城所行的事，
4 Учинише и они превару; јер одоше и начинише се посланици, и узеше старе торбе на своје магарце и старе мехове винске, подеране и искрпљене,
就设诡计，假充使者，拿旧口袋和破裂缝补的旧皮酒袋驮在驴上，
5 И обућу стару и искрпљену на ноге своје, и хаљине старе на се; и сав хлеб што понесоше на пут беше сув и плесњив.
将补过的旧鞋穿在脚上，把旧衣服穿在身上；他们所带的饼都是干的，长了霉了。
6 И одоше к Исусу у логор у Галгал, и рекоше њему и људима Израиљцима: Дођосмо из далеке земље; хајде ухватите веру с нама.
他们到吉甲营中见约书亚，对他和以色列人说：“我们是从远方来的，现在求你与我们立约。”
7 А људи Израиљци рекоше Јевејима: Може бити да седите усред нас, па како ћемо ухватити веру с вама?
以色列人对这些希未人说：“只怕你们是住在我们中间的；若是这样，怎能和你们立约呢？”
8 Али они рекоше Исусу: Ми смо слуге твоје. А Исус им рече: Ко сте и откуда идете?
他们对约书亚说：“我们是你的仆人。”约书亚问他们说：“你们是什么人？是从哪里来的？”
9 А они му рекоше: Из земље врло далеке дођоше слуге твоје у име Господа, Бога твог; јер чусмо славу Његову и све што је учинио у Мисиру,
他们回答说：“仆人从极远之地而来，是因听见耶和华—你 神的名声和他在埃及所行的一切事，
10 И све што је учинио двојици царева аморејских, који беху с оне стране Јордана, Сиону цару есевонском и Огу цару васанском који беше у Астароту.
并他向约旦河东的两个亚摩利王，就是希实本王西宏和在亚斯他录的巴珊王噩一切所行的事。
11 И рекоше нам старешине наше и сви становници наше земље говорећи: Узмите погаче на пут, и идите им на сусрет и реците им: Ми смо слуге ваше, хајде ухватите веру с нама.
我们的长老和我们那地的一切居民对我们说：‘你们手里要带着路上用的食物去迎接以色列人，对他们说：我们是你们的仆人；现在求你们与我们立约。’
12 Ово је хлеб наш: врућ смо понели на пут од кућа својих кад смо пошли пред вас, а сад ето осушио се и уплесњивио.
我们出来要往你们这里来的日子，从家里带出来的这饼还是热的；看哪，现在都干了，长了霉了。
13 А ово су мехови вински: налисмо нове, и ето су се већ подерали; и хаљине наше и обућа наша похаба се од далеког пута.
这皮酒袋，我们盛酒的时候还是新的；看哪，现在已经破裂。我们这衣服和鞋，因为道路甚远，也都穿旧了。”
14 И повероваше људи по погачи, а не упиташе Господа шта ће рећи.
以色列人受了他们些食物，并没有求问耶和华。
15 И Исус учини с њима мир, и зададе им веру да ће их оставити у животу; и заклеше им се кнезови од збора.
于是约书亚与他们讲和，与他们立约，容他们活着；会众的首领也向他们起誓。
16 Али после три дана кад ухватише веру с њима, чуше да су им суседи и да живе усред њих.
以色列人与他们立约之后，过了三天才听见他们是近邻，住在以色列人中间的。
17 Јер пођоше синови Израиљеви и дођоше у градове њихове трећи дан; а градови им беху: Гаваон и Кефира и Вирот и Киријат-Јарим.
以色列人起行，第三天到了他们的城邑，就是基遍、基非拉、比录、基列·耶琳。
18 И не побише их синови Израиљеви, јер им се кнезови од збора заклеше Господом Богом Израиљевим. Али сав збор викаше на кнезове.
因为会众的首领已经指着耶和华—以色列的 神向他们起誓，所以以色列人不击杀他们；全会众就向首领发怨言。
19 Тада сви кнезови рекоше свом збору: Ми смо им се заклели Господом Богом Израиљевим; зато сада не можемо дирати у њих.
众首领对全会众说：“我们已经指着耶和华—以色列的 神向他们起誓，现在我们不能害他们。
20 Учинимо им то, и оставимо их у животу, да не дође гнев на нас ради заклетве којом им се заклесмо.
我们要如此待他们，容他们活着，免得有忿怒因我们所起的誓临到我们身上。”
21 Још им рекоше кнезови: Нека остану у животу, па нека секу дрва и носе воду свом збору како им кнезови казаше.
首领又对会众说：“要容他们活着。”于是他们为全会众作了劈柴挑水的人，正如首领对他们所说的话。
22 Потом их дозва Исус и рече им говорећи: Зашто нас преваристе и рекосте: Врло смо далеко од вас, кад ето живите усред нас?
约书亚召了他们来，对他们说：“为什么欺哄我们说‘我们离你们甚远’呢？其实你们是住在我们中间。
23 Зато сада да сте проклети и да сте довека робови и да сечете дрва и носите воду за дом Господа Бога мог.
现在你们是被咒诅的！你们中间的人必断不了作奴仆，为我 神的殿作劈柴挑水的人。”
24 А они одговорише Исусу и рекоше: Доиста је било јављено слугама твојим како је заповедио Господ Бог твој Мојсију слузи свом да вам да сву ову земљу и да истреби све становнике ове земље испред вас; стога се врло побојасмо за живот свој од вас и учинисмо тако.
他们回答约书亚说：“因为有人实在告诉你的仆人，耶和华—你的 神曾吩咐他的仆人摩西，把这全地赐给你们，并在你们面前灭绝这地的一切居民，所以我们为你们的缘故甚怕丧命，就行了这事。
25 А сада ето смо ти у рукама; чини шта мислиш да је добро и право да с нама учиниш.
现在我们在你手中，你以怎样待我们为善为正，就怎样做吧！”
26 И учини им тако и сачува их од руку синова Израиљевих, те их не побише.
于是约书亚这样待他们，救他们脱离以色列人的手，以色列人就没有杀他们。
27 И одреди их Исус у тај дан да секу дрва и носе воду збору и за олтар Господњи до данашњег дана на месту које изабере.
当日约书亚使他们在耶和华所要选择的地方，为会众和耶和华的坛作劈柴挑水的人，直到今日。
