Књига пророка Јоне 1
1 Дође реч Господња Јони, сину Аматијевом говорећи:
BOEIPA ol tah Amittai capa Jonah taengah om tih,
2 Устани, иди у Ниневију град велики, и проповедај против њега, јер изађе злоћа њихова преда ме.
“Thoo, khopuei len Nineveh la cet lamtah a taengah hoe pah. Amih kah boethae he ka mikhmuh ah pai coeng,” a ti nah.
3 А Јона уста да бежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу нађе лађу која иђаше у Тарсис и платив возарину уђе у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа.
Tedae Jonah tah BOEIPA mikhmuh lamloh Tarshish la yong hamla thoo tih Joppa la suntla. Te vaengah Tarshish aka pha sangpho te a hmuh. Te dongah a thapang te a paek tih BOEIPA mikhmuh lamloh amih neh Tarshish la caeh ham a khuila kun.
4 Али Господ подиже велик ветар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа.
Te dongah BOEIPA loh khohli len te tuitunli ah a hut sak. Te vaengah hlipuei khaw tuitunli soah hli khungdaeng tih sangpho khaw ka rhek eh a ti coeng.
5 И лађари уплашивши се призиваху сваки свог бога, и бацаху шта беше у лађи у море да би била лакша; а Јона беше сишао на дно лађи, и легав спаваше тврдо.
Sangphobibi rhoek loh a rhih dongah hlang loh amah kah pathen te ni a. khue uh coeng. A soah yanghoep hamla sangpho dongkah hnopai te tuitunli khuila a dong uh. Tedae Jonah tah sangpho hlaep la suntla tih a yalh neh muelh ip.
6 А управитељ од лађе приступи к њему и рече му: Шта ти спаваш! Устани, призивај Бога свог, не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо.
Te dongah sangphoboei kung loh anih te a paan. Te vaengah anih te, “Nang te balae tih na ih?, Thoo, na Pathen te khue laeh, Pathen loh mamih ham a poek atah m'milh uh pawt khaming,” a ti nah.
7 Потом рекоше један другом: Ходите, да бацимо жреб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише жреб, и паде жреб на Јону.
Te dongah hlang loh a hui taengah, “Halo lamtah hmulung naan sih. Te vaengah mamih taengkah yoethaenah he u kong ah ti khaw ming uh sih,” a ti nah. Tedae hmulung a naan uh hatah tah hmulung loh Jonah a tlak thil.
8 Тада му рекоше: Кажи нам зашто дође ово зло на нас; које си радње? И одакле идеш? Из које си земље? И од кога си народа?
Te phoeiah anih te, “Kaimih taengah thui laeh, mamih taengkah yoethaenah he u kongah nim? Na bitat tah balae? Me lamlong nim na pawk? Melae na khohmuen? Te lamkah te menim na pilnam?” a ti na uh.
9 А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небеског, који је створио море и суву земљу.
Te dongah amih te, “Kai tah Hebrew ni. Vaan kah Pathen Yahweh te ka rhih. Amah loh tuitunli neh laiphuei te khaw a saii,” a ti nah.
10 Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: Шта си учинио? Јер дознаше људи да бежи од Господа, јер им он каза.
Te dongah hlang rhoek tah rhihnah puei neh a rhih uh anih te, “Balae tih he tla na saii,” a ti na uh. Amah te amih taengah a puen coeng dongah BOEIPA mikhmuh lamloh a yong te khaw hlang rhoek loh a ming uh coeng.
11 И рекоше му: Шта ћемо чинити с тобом, да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа.
Te phoeiah anih te, “Nang te metlam kan saii uh eh? Te daengah ni tuitunli khaw mamih taeng lamloh a paa eh. Tuitunli he cet tih thikthuek coeng dongah,” a ti na uh.
12 А он им рече: Узмите ме и баците ме у море, и море ће вам утолити, јер видим да је с мене дошла на вас ова велика бура.
Te dongah amih te, “Kamah he m'pom uh lamtah kai he tuitunli khuila n'dong uh laeh. Te vaengah tuitunli khaw nangmih taeng lamloh paa bitni. Kai kong ah hlipuei len he nangmih soah a tloh tila ka ming,” a ti nah.
13 А људи стадоше веслати да би дошли ка крају; али не могаху, јер им бура на мору биваше све већа.
Te vaengah laiphuei dongla mael ham hlang rhoek loh a kaih uh. Tedae tuitunli khaw cet tih amih taengah a thikthuek pah dongah noeng uh pawh.
14 Тада призваше Господа и рекоше: Молимо Ти се, Господе, да не погинемо ради душе овог човека, и немој метнути на нас крв праву, јер Ти, Господе, чиниш како хоћеш.
Te daengah BOEIPA te a khue uh tih, “Aw, Yahweh, he hlang kah hinglu dongah m'milh sak uh mai boeh. Ommongsitoe kah thii he kaimih soah khueh boeh. BOEIPA namah ham tah na ngaih bangla saii nawn,” a ti uh.
15 Потом узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору.
Jonah te a pom uh tih amah ah tuitunli la a dong uh daengah ni tuitunli kah a hmai a tal khaw a duem pueng.
16 Тада се побојаше они људи Господа врло, и принесоше жртву Господу и учинише завете.
Te dongah hlang loh BOEIPA a rhih uh he a rhihnah khaw len. BOEIPA taengah hmueih a nawn uh tih olcaeng khaw a caeng uh.
17 Али Господ заповеди, те велика риба прогута Јону; и Јона би у трбуху рибљем три дана и три ноћи.
Tedae Jonah aka dolh hamla nga len te BOEIPA loh a khueh coeng. Te dongah Jonah tah nga bung khuiah khothaih hnin thum neh khoyin hnin thum om.
