Књига пророка Јоне 4
1 А Јони би врло недраго, и расрди се.
Hagi Jona'a musena osuno tusi asi vazigeno,
2 И помоли се Господу и рече: Господе! Не рекох ли то кад још бејах у својој земљи? Зато хтедох пре побећи у Тарсис; јер знах да си Ти Бог милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и кајеш се ода зла.
Ra Anumzamofontega anage huno nunamuna hu'ne, Ra Anumzamoka muse (plis) hugantoe. Ese agafareti nagra ko antahi'noe, Ninivea eri haviza osugahane hu'na kumani'are mani'nena antahi'noe. Antahite'na mopani'a atre'na, Tasisia nagra fre'na vu'noe! Na'ankure, Kagra kasunku nehunka knare kavukva vahera huzmante Anumza mani'nane, agazone hunezmantenka kasunku'zamo avite Anumzankinka, zamazeri haviza hugahue hana vahera anara nosane.
3 Сада Господе, узми душу моју од мене, јер ми је боље умрети него живети.
E'izanku nona'a, Ra Anumzamoka nagri menina nahege'na fri'neno. Nagrama omani'na, frisugeno'a knare hugahie.
4 А Господ рече: Је ли добро што се срдиш?
Ra Anumzamo'a anage hu'ne, knare kegafa me'negenka krimpa nehano?
5 И Јона изиђе из града, и седе с истока граду и начини онде колибу, и сеђаше под њом у хладу да види шта ће бити од града.
Anage higeno, Jona'a ra kumara atreno zage hanati kaziga via'zamo, zage tonare huno osi no ome kino anampinka mani'neno, inankna'za Ninivea fore hugahie nehuno avu anteno mani'ne.
6 А Господ Бог заповеди, те узрасте тиква над Јоном да му буде сен над главом да му помогне у муци његовој; и Јона се обрадова тикви веома.
Hagi Ra Anumzamo'a aza huno Jonana anumofo tona huntenogu, nofi traza huntegeno hageno mareri'ne, ana nofi'ma hage'nea zankura Jona'a, tusi'za huno musena hu'ne.
7 Потом заповеди Бог, те дође црв у зору сутрадан, и подгризе тикву, те усахну.
Hianagi maseno ko'atigeno nanterampi, Anumzamo'a havigafa huntegeno ana nofira eme ani traga hutregeno, ana nofi'mo'a hagege hu'ne.
8 И кад ограну сунце, посла Бог сув источни ветар; и сунце стаде жећи Јону по глави тако да обамираше и пожеле да умре говорећи: Боље ми је умрети него живети.
Zagema hanatigeno'a, Anumzamo'a amuho nentake zaho, zage hanati kazigati huntegeno, zagemo'a Jona anuntera tentegeno, avu evu evu higeno Jona'a fri'za nehuno, anage huno kezati'ne, nagrama nagesa antahuana frisugeno'a knare hugahie, kasefa hu'na mani'zankura nave'osie.
9 А Бог рече Јони: Је ли добро што се срдиш тикве ради? А он рече: Добро је што се срдим до смрти.
Anante Anumzamo'a Jonana amanage huno asmi'ne, Knare ke agafare nofikura kasia nevazio? Huno antahigegeno Jona'a knare ke agafare nagrira nasivazige'na friku nehue hu'ne.
10 А Господ му рече: Теби је жао тикве, око које се ниси трудио, и које ниси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде.
Higeno Ra Anumzamo'a amanage hu'ne, Eri'za erinka, krinka kegava hu'nana nofiku kagra krimpagna nehano, nofimo'a mago kenage hageteno mago zage knafi fri'ne.
11 А мени да не буде жао Ниневије, великог града, у коме има више од сто и двадесет хиљада људи који још не знају шта је десно шта ли лево, и много стоке?
Ninive rankumapina 120 tauseni'a agatere'nea vahe mani'nazankiza e'izana tamazanki, havizanki hu'za osugahaz. Afu' kevuzaga rama'a mani'naze. Hianagi, kagrama antahi'nana, Nagra e'i ana rankumakura nagesa nontahuo? Huno asmi'ne.
