Књига пророка Јоне 2
1 И замоли се Јона Господу Богу свом из трбуха рибљег,
Og Jona bad til Herren, sin Gud, frå buken åt fisken;
2 И рече: Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и Ти чу глас мој. (Sheol h7585)
han sagde: «Eg ropa til Herren i mi naud, og han svara meg. Frå helheims buk ropa eg, og du høyrde mi røyst. (Sheol h7585)
3 Јер си ме бацио у дубине, у срце мору, и вода ме оптече; све поплаве Твоје и вали Твоји прелазише преко мене.
Du kasta meg i djupet, midt i havet, og straumar kringsette meg, alle dine bylgjor og brot gjekk yver meg.
4 И рекох: Одбачен сам испред очију Твојих; али ћу још гледати свету цркву Твоју.
Eg tenkte då: «Burt frå dine augo er eg støytt. Like vel, ditt heilage tempel skal eg atter få sjå.»
5 Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе.
Vatni kringa seg um meg like til sjæli. Djupet kringsette meg; tang sveipte seg um hovudet mitt.
6 Сиђох до крајева горских, преворнице земаљске нада мном су довека; али Ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој.
Like til bergbotnarne sokk eg ned. Slåerne til jordi stengdest bak meg for alltid. Men du førde mitt liv upp or gravi, Herre, min Gud!
7 Кад нестајаше душа моја у мени, поменух Господа, и молитва моја дође к Теби, у свету цркву Твоју.
Då mi sjæl ormegtast i meg, kom eg Herren i hug, og mi bøn kom til deg i ditt heilage tempel.
8 Који држе лажне таштине, остављају своју милост.
Dei som tek vare på tome avgudar, gjeng frå si miskunn.
9 А ја ћу Ти гласом захвалним принети жртву, испунити што сам заветовао; спасење је у Господа.
Men med lovsongs tonar vil eg ofra til deg, det eg lova, vil eg halda. Hjå Herren er frelsa!»
10 И Господ заповеди риби, те избљува Јону на земљу.
Då baud Herren fisken, og han spydde Jona upp på land.
