Књига пророка Јоне 2
1 И замоли се Јона Господу Богу свом из трбуха рибљег,
Et oravit Ionas ad Dominum Deum suum de ventre piscis.
2 И рече: Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и Ти чу глас мој. (Sheol h7585)
Et dixit: Clamavi de tribulatione mea ad Dominum, et exaudivit me: de ventre inferi clamavi, et exaudisti vocem meam. (Sheol h7585)
3 Јер си ме бацио у дубине, у срце мору, и вода ме оптече; све поплаве Твоје и вали Твоји прелазише преко мене.
Et proiecisti me in profundum in corde maris, et flumen circumdedit me: omnes gurgites tui, et fluctus tui super me transierunt.
4 И рекох: Одбачен сам испред очију Твојих; али ћу још гледати свету цркву Твоју.
Et ego dixi: Abiectus sum a conspectu oculorum tuorum: verumtamen rursus videbo templum sanctum tuum.
5 Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе.
Circumdederunt me aquæ usque ad animam: abyssus vallavit me, pelagus operuit caput meum.
6 Сиђох до крајева горских, преворнице земаљске нада мном су довека; али Ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој.
Ad extrema montium descendi: terræ vectes concluserunt me in æternum: et sublevabis de corruptione vitam meam, Domine Deus meus.
7 Кад нестајаше душа моја у мени, поменух Господа, и молитва моја дође к Теби, у свету цркву Твоју.
Cum angustiaretur in me anima mea, Domini recordatus sum: ut veniat ad te oratio mea ad templum sanctum tuum.
8 Који држе лажне таштине, остављају своју милост.
Qui custodiunt vanitates frustra, misericordiam suam derelinquunt.
9 А ја ћу Ти гласом захвалним принети жртву, испунити што сам заветовао; спасење је у Господа.
Ego autem in voce laudis immolabo tibi: quæcumque vovi, reddam pro salute Domino.
10 И Господ заповеди риби, те избљува Јону на земљу.
Et dixit Dominus pisci: et evomuit Ionam in aridam.
