Књига пророка Јоне 2
1 И замоли се Јона Господу Богу свом из трбуха рибљег,
Et Jonas pria l’Éternel, son Dieu, des entrailles du poisson,
2 И рече: Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и Ти чу глас мој. (Sheol h7585)
et il dit: J’ai crié à l’Éternel du fond de ma détresse, et il m’a répondu. Du sein du shéol, j’ai crié; tu as entendu ma voix. (Sheol h7585)
3 Јер си ме бацио у дубине, у срце мору, и вода ме оптече; све поплаве Твоје и вали Твоји прелазише преко мене.
Tu m’as jeté dans l’abîme, dans le cœur des mers, et le courant m’a entouré; toutes tes vagues et tes flots ont passé sur moi.
4 И рекох: Одбачен сам испред очију Твојих; али ћу још гледати свету цркву Твоју.
Et moi je disais: Je suis rejeté de devant tes yeux: toutefois, je regarderai encore vers le temple de ta sainteté.
5 Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе.
Les eaux m’ont environné jusqu’à l’âme, l’abîme m’a entouré, les algues ont enveloppé ma tête.
6 Сиђох до крајева горских, преворнице земаљске нада мном су довека; али Ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој.
Je suis descendu jusqu’aux fondements des montagnes; les barres de la terre s’étaient fermées sur moi pour toujours; mais, ô Éternel, mon Dieu, tu as fait remonter ma vie de la fosse.
7 Кад нестајаше душа моја у мени, поменух Господа, и молитва моја дође к Теби, у свету цркву Твоју.
Quand mon âme défaillait en moi, je me suis souvenu de l’Éternel, et ma prière est venue jusqu’à toi, dans le temple de ta sainteté.
8 Који држе лажне таштине, остављају своју милост.
Ceux qui regardent aux vanités mensongères abandonnent la grâce qui est à eux.
9 А ја ћу Ти гласом захвалним принети жртву, испунити што сам заветовао; спасење је у Господа.
Mais moi, je te sacrifierai avec une voix de louange; je m’acquitterai de ce que j’ai voué. La délivrance est de l’Éternel.
10 И Господ заповеди риби, те избљува Јону на земљу.
Et l’Éternel commanda au poisson, et il vomit Jonas sur la terre.
