< Књига пророка Јоне 2 >
1 И замоли се Јона Господу Богу свом из трбуха рибљег,
Then Jonah prayed unto the LORD his God out of the fish’s belly.
2 И рече: Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и Ти чу глас мој. (Sheol )
And he said, I called by reason of mine affliction unto the LORD, and he answered me; out of the belly of hell cried I, [and] thou heardest my voice. (Sheol )
3 Јер си ме бацио у дубине, у срце мору, и вода ме оптече; све поплаве Твоје и вали Твоји прелазише преко мене.
For thou didst cast me into the depth, in the heart of the seas, and the flood was round about me; all thy waves and thy billows passed over me.
4 И рекох: Одбачен сам испред очију Твојих; али ћу још гледати свету цркву Твоју.
And I said, am cast out from before thine eyes; yet I will look again toward thy holy temple.
5 Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе.
The waters compassed me about, even to the soul; the deep was round about me; the weeds were wrapped about my head.
6 Сиђох до крајева горских, преворнице земаљске нада мном су довека; али Ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој.
I went down to the bottoms of the mountains; the earth with her bars [closed] upon me for ever: yet hast thou brought up my life from the pit, O LORD my God.
7 Кад нестајаше душа моја у мени, поменух Господа, и молитва моја дође к Теби, у свету цркву Твоју.
When my soul fainted within me, I remembered the LORD: and my prayer came in unto thee, into thine holy temple.
8 Који држе лажне таштине, остављају своју милост.
They that regard lying vanities forsake their own mercy.
9 А ја ћу Ти гласом захвалним принети жртву, испунити што сам заветовао; спасење је у Господа.
But I will sacrifice unto thee with the voice of thanksgiving; I will pay that which I have vowed. Salvation is of the LORD.
10 И Господ заповеди риби, те избљува Јону на земљу.
And the LORD spake unto the fish, and it vomited out Jonah upon the dry land.