Јован 1
1 У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.
In het begin was het Woord; En het Woord was bij God, En het Woord was God;
2 Она беше у почетку у Бога.
Het was bij God in het begin.
3 Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.
Alles is door Hem ontstaan; En zonder Hem is niets ontstaan.
4 У Њој беше живот, и живот беше видело људима.
In wat bestond, was Hij het leven, En het Leven was het licht der mensen;
5 И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе.
Het Licht schijnt in de duisternis, Maar de duisternis nam het niet aan.
6 Посла Бог човека по имену Јована.
Er kwam een mens, van God gezonden; Johannes was zijn naam.
7 Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ.
Hij kwam tot getuigenis, om van het Licht te getuigen, Opdat allen door hem zouden geloven.
8 Он не беше Видело, него да сведочи за Видело.
Hijzelf was niet het Licht, Maar hij moest getuigen van het Licht.
9 Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.
Het waarachtige Licht, Dat alle mensen verlicht, Kwam in de wereld.
10 На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.
Hij was in de wereld, En ofschoon de wereld door Hem was ontstaan, Erkende de wereld Hem niet.
11 К својима дође, и своји Га не примише.
Hij kwam in zijn eigen bezit; Ook de zijnen ontvingen Hem niet.
12 А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,
Maar aan allen, die Hem ontvingen, Gaf Hij de macht, Gods kinderen te worden: Aan allen, die in zijn Naam geloven,
13 Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.
Die niet uit bloed, Noch uit de wil van vlees of man, Maar die uit God zijn geboren.
14 И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.
Het Woord is vlees geworden, En heeft onder ons gewoond! En wij hebben zijn glorie aanschouwd: Een glorie als van den Eengeborene uit den Vader, Vol van genade en waarheid.
15 Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше.
Johannes getuigde van Hem en riep uit: Van Hem was het, dat ik sprak: Die na mij komt, is mij voorafgegaan; Want Hij bestond eerder dan ik.
16 И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.
Waarachtig, uit zijn volheid ontvingen wij allen De éne genade na de andere;
17 Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.
Zeker, de Wet is door Moses gegeven, Maar de genade en waarheid zijn door Jesus Christus gekomen.
18 Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави.
Niemand heeft ooit God gezien; God zelf, de eengeboren Zoon, Die in de schoot des Vaders is, Heeft Hem verkondigd.
19 И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?
En dit is de getuigenis van Johannes, toen de Joden uit Jerusalem priesters en levieten tot hem zonden, om hem te vragen: Wie zijt gij?
20 И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос.
Hij erkende het openlijk: Niet ik ben de Christus.
21 И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.
Ze vroegen hem: Wat dan? Zijt gij Elias? Hij zeide: Ik ben het niet. Zijt gij de profeet? Hij antwoordde: Neen.
22 А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе?
Ze zeiden hem dan: Wie zijt ge; opdat we antwoord brengen aan hen, die ons gezonden hebben; wat zegt ge van uzelf?
23 Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.
Hij sprak: Ik ben de "stem van een roepende in de woestijn: Maakt recht de weg des Heren", zoals de profeet Isaias heeft gezegd.
24 И беху посланици од фарисеја,
De afgevaardigden nu behoorden tot de farizeën;
25 И запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк?
ze ondervroegen hem, en zeiden: Waarom doopt ge dan, zo ge de Christus niet zijt, noch Elias, noch de profeet?
26 Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.
Johannes gaf hun ten antwoord: Ik doop met water; maar midden onder u staat Hij, dien gij niet kent.
27 Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој.
Hij is het, die na mij komt; ik ben niet waardig, zijn schoenriem los te maken.
28 Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше.
Dit gebeurde te Betánië, aan de overkant van de Jordaan, waar Johannes toen doopte.
29 А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.
Daags daarna zag hij Jesus tot zich komen; en hij zeide: Zie het Lam Gods, dat de zonde der wereld wegneemt.
30 Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше.
Deze is het, van wien ik sprak: Na mij komt een Man, die mij is voorafgegaan; want Hij bestond eerder dan ik.
31 И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.
Ook ik kende Hem niet; maar juist daarom kwam ik dopen met water, om Hem aan Israël bekend te maken.
32 И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему.
Nog getuigde Johannes: Ik heb den Geest als een duif uit de hemel zien dalen, en op Hem rusten.
33 И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим.
Ook ik kende Hem niet; maar Hij die mij zond, om met water te dopen, Hij sprak tot mij: Op wien ge den Geest ziet nederdalen en rusten, Hij is het, die doopt met den Heiligen Geest.
34 И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.
Ik heb het gezien, en ik heb getuigd: Hij is de Zoon van God.
35 А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових,
Daags daarna stond Johannes daar weer met twee zijner leerlingen.
36 И видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије.
En met de blik op Jesus, die voorbijging, zeide hij: Zie het Lam Gods.
37 И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
De twee leerlingen hoorden hem dit zeggen, en gingen Jesus achterna.
38 А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш?
Jesus keerde Zich om, zag dat ze Hem volgden, en sprak tot hen: Wat zoekt gij? Ze zeiden Hem: Rabbi (dat betekent: Meester), waar houdt Gij verblijf?
39 И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата.
Hij zei hun: Komt het zien. Ze kwamen dan zien, waar Hij verblijf hield, en bleven die dag bij Hem. Het was omtrent het tiende uur.
40 А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра;
Andreas, de broer van Simon Petrus, was één van de twee, die dit van Johannes hadden gehoord, en Hem waren gevolgd.
41 Он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.
Hij ontmoette zijn broer Simon het eerst, en zeide tot hem: We hebben den Messias (dat betekent: Christus) gevonden.
42 И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.
En hij leidde hem tot Jesus. Jesus zag hem aan, en sprak: Gij zijt Simon, de zoon van Jona; gij zult Kefas heten (dat betekent: Petrus).
43 А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.
Daags daarna wilde Hij naar Galilea vertrekken; toen ontmoette Hij Filippus. En Jesus zeide tot hem: Volg Mij.
44 А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог.
Filippus was van Betsáida, de stad van Andreas en Petrus.
45 Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета.
Filippus ontmoette Natánaël, en sprak tot hem: Van wien Moses in de Wet en ook de profeten hebben geschreven, dien hebben we gevonden: Jesus, den zoon van Josef, uit Názaret.
46 И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види.
Natánaël zei hem: Kan er iets goeds komen uit Názaret? Filippus zei hem: Kom het zien.
47 А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.
Jesus zag Natánaël naar Zich toe komen, en zeide van hem: Ziedaar een waar Israëliet, in wien geen bedrog is.
48 Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом.
Natánaël zeide Hem: Hoe kent Gij mij? Jesus gaf hem ten antwoord: Voordat Filippus u riep, zag Ik u onder de vijgeboom.
49 Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.
Natánaël antwoordde Hem: Rabbi, Gij zijt de Zoon van God; Gij zijt de Koning van Israël.
50 Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог.
Jesus antwoordde hem: Gelooft ge, omdat Ik u zeide: Ik zag u onder de vijgeboom? Grotere dingen zult ge zien.
51 И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.
En Hij sprak tot hem: Voorwaar, voorwaar, Ik zeg u: Gij zult de hemel geopend zien, en de engelen Gods zien opstijgen en nederdalen over den Mensenzoon.
