Јован 8
1 А Исус отиде на гору Маслинску.
And Iesus went vnto mounte Olivete
2 А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.
and erly in ye mornynge came agayne into ye temple and all the people came vnto him and he sate doune and taught them.
3 А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду
And the scribes and ye pharises brought vnto him a woman taken in advoutry and set hyr in the myddes
4 Рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;
and sayde vnto him: Master this woman was taken in advoutry even as the dede was a doyng.
5 А Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?
Moses in the lawe comaunded vs yt suche shuld be stoned. What sayest thou therfore?
6 Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).
And this they sayde to tempt him: that they myght have wherof to accuse him. Iesus stouped doune and with his fynger wrote on the grounde.
7 А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.
And whyll they continued axynge him he lyfte him selfe vp and sayde vnto them: let him yt is amoge you wt out synne cast the fyrst stone at her.
8 Па се опет саже доле и писаше по земљи.
And agayne he stouped doune and wrote on ye grounde.
9 А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.
And assone as they hearde that they went out one by one the eldest fyrst. And Iesus was lefte a lone and the woman stondynge in ye myddes.
10 А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?
When Iesus had lyfte vp him selfe agayne and sawe no man but the woman he sayde vnto hyr. Woman where are those thyne accusars? Hath no man condempned the?
11 А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.
She sayde: No man Lorde. And Iesus sayde: Nether do I condempne the. Goo and synne no moare.
12 Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.
Then spake Iesus agayne vnto them sayinge: I am the light of the worlde. He that foloweth me shall not walke in darcknes: but shall have the light of lyfe.
13 Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.
The pharises sayde vnto him: thou bearest recorde of thy sylfe thy recorde is not true.
14 Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.
Iesus answered and sayde vnto them: Though I beare recorde of my selfe yet my recorde is true: for I knowe whece I came and whyther I goo. But ye cannot tell whece I come and whyther I goo.
15 Ви судите по телу, ја не судим никоме.
Ye iudge after ye flesshe. I iudge no man
16 И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.
though I iudge yet is my iudgmet true. For I am not alone: but I and the father that sent me.
17 А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.
It is also written in youre lawe that the testimony of two men is true.
18 Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.
I am one yt beare witnes of my selfe and the father that sent me beareth witnes of me.
19 Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.
Then sayde they vnto him: where is thy father? Iesus answered: ye nether knowe me nor yet my father. Yf ye had knowen me ye shuld have knowen my father also.
20 Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.
These wordes spake Iesus in the tresury as he taught in the temple and no man layde hondes on him for his tyme was not yet come.
21 А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.
Then sayde Iesus agayne vnto them. I goo my waye and ye shall seke me and shall dye in youre synnes. Whyther I goo thyther can ye not come.
22 Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?
Then sayde the Iewes: will he kyll him selfe because he sayth: whyther I goo thyther can ye not come?
23 И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.
And he sayde vnto the: ye are fro beneth I am from above. Ye are of this worlde I am not of this worlde.
24 Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.
I sayde therfore vnto you that ye shall dye in youre synnes. For except ye beleve that I am he ye shall dye in youre synnes.
25 Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.
Then sayde they vnto him who arte thou? And Iesus sayde vnto them: Even ye very same thinge yt I saye vnto you.
26 Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.
I have many thinges to saye and to iudge of you. But he yt sent me is true. And I speake in ye worlde those thinges which I have hearde of him.
27 Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.
They understode not that he spake of his father.
28 А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.
Then sayde Iesus vnto them: when ye have lyft vp an hye the sonne of man then shall ye knowe that I am he and that I do nothinge of my selfe: but as my father hath taught me even so I speake:
29 И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.
and he that sent me is with me. The father hath not lefte me alone for I do alwayes those thinges that please him.
30 Кад ово говораше, многи Га вероваше.
As he spake these wordes many beleved on him.
31 Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,
Then sayde Iesus to those Iewes which beleved on him. If ye cotinue in my wordes then are ye my very disciples
32 И познаћете истину, и истина ће вас избавити.
and shall knowe the trueth: and the trueth shall make you free.
33 Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?
They answered him: We be Abrahams seede and were never bonde to eny man: why sayest thou then ye shalbe made fre.
34 Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.
Iesus answered them: verely verely I saye vnto you that whosoever committeth synne is the servaunt of synne.
And the servaunt abydeth not in the housse for ever: But ye sonne abydeth ever. (aiōn g165)
36 Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.
If the sonne therfore shall make you fre then are ye fre in dede.
37 Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.
I knowe that ye are Abrahams seed: But ye seke meanes to kyll me because my sayinges have no place in you.
38 Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.
I speake that I have sene with my father: and ye do that which ye have sene with youre father.
39 Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.
They answered and sayde vnto him: Abraham is oure father. Iesus sayde vnto them. If ye were Abrahams chyldren ye wolde do the dedes of Abraham.
40 А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.
But now ye goo about io kyll me a man that have tolde you the truthe which I have herde of god: this dyd not Abraham.
41 Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.
Ye do the dedes of youre father. Then sayde they vnto him: we were not borne of fornicacion. We have one father which is God.
42 А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.
Iesus sayde vnto them: yf God were youre father then wolde ye love me. For I proceaded forthe and come from God. Nether came I of my selfe but he sent me.
43 Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.
Why do ye not knowe my speache? Even because ye cannot abyde the hearynge of my wordes.
44 Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.
Ye are of youre father the devyll and the lustes of youre father ye will folowe. He was a murtherer from the beginnynge and aboode not in the trueth because ther is no trueth in him. When he speaketh a lye then speaketh he of his awne. For he is a lyar and the father therof.
45 А мени не верујете, јер ја истину говорим.
And because I tell you ye trueth therfore ye beleve me not.
46 Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?
Which of you can rebuke me of synne? If I saye ye trueth why do not ye beleve me?
47 Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.
He that is of God heareth goddes wordes Ye therfore heare them not because ye are not of God.
48 Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.
Then answered the Iewes and sayde vnto him: Saye we not well that thou arte a Samaritane and hast the devyll?
49 Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.
Iesus answered: I have not the devyll: but I honour my father and ye have dishonoured me.
50 А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.
I seke not myne awne prayse: but ther is one that seketh and iudgeth.
Verely verely I saye vnto you yf a man kepe my sayinges he shall never se deeth. (aiōn g165)
52 Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека. (aiōn g165)
Then sayde the Iewes to him: Now knowe we that thou hast the devyll. Abraha is deed and also the Prophetes: and yet thou sayest yf a man kepe my sayinge he shall never tast of deeth. (aiōn g165)
53 Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?
Arte thou greater then oure father Abraham which is deed? and the Prophetes are deed. Whome makest thou thy selfe?
54 Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.
Iesus answered: Yf I honoure my selfe myne honoure is nothinge worth. It is my father that honoureth me which ye saye is youre God
55 И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.
and ye have not knowen him: but I knowe him. And yf I shuld saye I knowe him not I shuld be a lyar lyke vnto you. But I knowe him and kepe his sayinge.
56 Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.
Youre father Abraham was glad to se my daye and he sawe it and reioysed.
57 Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?
Then sayde the Iewes vnto him: thou arte not yet. l. yere olde and hast thou sene Abraham?
58 А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.
Iesus sayd vnto them: Verely verely I saye vnto you: yer Abraham was I am.
59 Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.
Then toke they vp stones to caste at him. But Iesus hid him selfe and went out of ye temple.
