Јован 6
1 Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
Anyimo anime yeso makafa u teku ugalili, a gusan uni uteki utibariya.
2 И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
Ni gura gbardang ni tarsime barki wa iri katuma ka biyyau sa mazi unu wuza ana tikoni.
3 А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
Yeso ma nyane anipo macukuno abirko nan na hana a katuma kameme.
4 А беше близу пасха, празник јеврејски.
(U idi wa yahudawa wa mu aye mamamu.)
5 Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
Sa yeso mavanki nicce ma iri ni gura ni gbardang ni haza ahira ameme, magun in filibus, “Abani tidi kem immu'are be sa anu age me wadi ree.”
6 А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
Mabuki anime bati madari me ma iri, barki meme nicce ni meme marusa imumbe sa madi wuu.
7 Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
Filibus ma kabirka magu, immare dinari a ino ana akure ida barime kode vi makem ma re cingiln ba ma.
8 Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
Abini me andarawas uhenu u bitrus debe sa mazi vana u katuma me, magun me ana.
9 Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
Ira kure ku kpana kuinta immare ma mara u cibi musha'ir, nan ni cere ini-re idi wuzi ane ni ibari anabu gbardang ana me.
10 А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
Yeso magu bukan anabu wacukono ahira me azin ukpe. A hana ruma wa cukuno ahiranawwe wazi we udabu cibi.
11 А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
Yeso mazeki ugurasa me, sa bezi a puru aram a meme ahira Asere ma hari andebe sa cicaki ani mani makuri mawun in nicere me, ubinani imumbe sa wa bari we.
12 И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
Sa ware watii magun na hana aatuma kameme, orsoni ukasume sawade kati iremum ihun neme.
13 И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
Wanno wa orso ukasu ugurasa ugino unu cibi usha'ir uge sawa din sa koda vi mari matii, ukasume wa minca mugira kirau in mure.
14 А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
Sa anabu wa iri ubari sa ma wuzi, wa gu ani mani, unu ugeme memani una kadura kasere ugino sa ma eze unee.
15 А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
Sa yeso marusa wa nyarsa uzika ume inni kafa nan nu binani urusa abanga aweme wa tirzi me tigomo, madusa makuri anipo me in sissi ume.
16 А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
Unu wonjoro a hana akatuma kameme wattu uhana uteku.
17 И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
Wa ribe uzirgi me wa dusa ukafa uhana ukafarna hum, uganiya me mareu mamu wuna Yeso mada sarku u aye.
18 А море се подизаше од великог ветра.
Ine ini uteku utubi ranza barki upebu wa hiiri ini nikara.
19 Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
Sa wazin in tanu wa biki gusi ma mei ma taru ahana manzi, wa dusa iri Yeso ma haka azezzere agmei me, ma aye mamamu nan nu zirgi me wanno wadiri urusa ahira me sa warani.
20 А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
Yeso manno magun we kati i kunna biyyau.
21 Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
Abini me ani wa hem me maribe uzirgi me, uzirgi me uba dusa ubiki ukiri me sa wa hazan.
22 Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
Sa ahira asana ukasu uni ori me sa wadii uhuru uteku me warusi uguna ure uzirgi usoni ahira me, kure ku ciniln kuni karani, iri daki Yeso maribe une nan na hana akatuma kameme, ahana a katuma kameme kani wa dusa cas.
23 А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
Mure muzirgi mu nan na ahira sa a na ori ware immaren sa ugomo asere ma wu iriba irom men.
24 Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
Sa niori na ira yeso mazoni, ahana akatuma wa zoni ahirame, wa dusa waribise a mu cinici mugino cangi, uhana ukafarna hum unyara u yeso.
25 И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
Sa wa kem me uhuru utekum me, wagume hu unudang, “Wa aye abanname unu mayya uni?”
26 Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
Yeso makabirka we magu, rep animami, in booshi izi na nyara um azo barki imum ibiyyau, barki immare ini sa yare ya tonii.
27 Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог. (aiōnios g166)
Kati iziti unu nyara immare ige be sa idi corno me, inki immare ido-dongino uhana uvenke uka biki uvenke uzatu umara, uge sa vana unubo mani madi nya shiBarki me mani unu be sa acco, mamani Asere, ma nya me likara ni wuna ugino.” (aiōnios g166)
28 А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
Wanno imum be sa asere ma nyara?
29 Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
Yeso makabirka we magu, katuma ka gino kane kani Asere nyara, ine ini ihem in de sa ma matuma me.”
30 А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
Wanno wagumme nyanini udi wu i biyyau sa tidi iri ti hem in huu? uyanini udi wu?
31 Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
acokoro aka cokoro aru ware inama anijaa, sa anyetike unuguna, ma nyawe immare usuro azesere warii.”
32 Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
Ine ini yeso magun we, inzinnu buka ushi, izome musa mani manya shi immare me sa asuso ini azesere me ba, acco am mani manyin shi immare me.
33 Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
Ya ira immare igomo Asere ine ini i suso azesere, unu nya unee uvenke.
34 Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
Wanno wagumme ugomo Asere uyan duru immare igino-koya uwui.
35 А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
Yeso magum we, mimani immare nyinza uvenke me, desa ma aye ahire am, madi kunna ikomo ba desa manya kadura madi kunna niwe ni gmei ba.
36 Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
Ma mabuka shi ya ira vat ani ma daki yanya kadura me ba.
37 Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
Vat desa acco me manyan, madi eh ahira am, desa ma aye ahira am mi inda gido me ba.
38 Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
Barki matino azezsere azo gunna intarsi iriba ini cce num neneba, sai intarsi ireba idesa matumam.
39 А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
Iriba idesa matumam, ine ini in hem nan kodevi anyimo aninonzo nan desa manyam, indi hirza we rono aye umeme.
40 А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. (aiōnios g166)
Iriba yaco am, vat desa mahira vaname, manya kadura nanmi, madi kem uvenke udadankino, mi indi hirzame rono aye ugomo asere. (aiōnios g166)
41 Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
A Yahudawa wa meki ugbejere agi Yeso maguna memani immare iginome saya suro azezsere.
42 И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
Wanno wagu, “Ingusa Yeso mani, vana u Yusufu, desa ainome nan ka come. Ingusa tirusa we? Nyanini yawuna me maguna, masuro azizsere ani?”
43 Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
Yeso makabirka magun we, “Kati ihummoro acce ashimi ba.
44 Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
Unu rusa uhana ahira am mara niba, aco memani cas desa matumum, memani ma hungu kom madi hirza anaboo rono umara unee.
45 У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
Anyentike anyimo atize ta sere, nanu bezi tize ta asere vat uwe asere ani adi beziwe, vat desa makaba mamanza ahira acome madi eh ahira am.
46 Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
Unu ira acco me mazoni abanna me desa marani ahira Asere memani maira a come.
Mabuka shi makuri mabuka shi, desa ma nyara kadura mazinnu venke udandang. (aiōnios g166)
48 Ја сам Хлеб живота.
Mimani immare uninza uvenke.
49 Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
Vat aka co ashi me wari umanna anijaa wanno wa wee.
50 Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
Immare inno izinno tuzo azezsere kode vi marii kati kadevi ma wee.
51 Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света. (aiōn g165)
Mimane uzatu umara sa in zin nu tuzo azezsere desa mare immare me madi wii ba immare me sa manya inama inipum nom nini barki unee ukem uvenke. (aiōn g165)
52 А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
A Yahudawa wa hiran initize acece aure me agi aneni unu ugene me madi nyam duru inama inipum nameme har tirii?”
53 А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
Ine Yeso magun we ine ni mabuka shi, inki daki yare inama inepum ni vana unububa, ikuri isii maye mameme, izo shi unu venke ahira a shi me.
54 Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан: (aiōnios g166)
Vat andesa wariza inama inipum num, wasii maye mam, maraa anyimo uvenke uzatu umarsa, mi indi hirzame rono umara unee. (aiōnios g166)
55 Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
Barki inama inipum immare ige be sa ahira ini, maye mam immare be sa ahirani ini.
56 Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
Vat andesa wariza inama inipum num, amasii maye mam maciki anyimo am, mima ayimo ameme.
57 Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
Gusi acco me sa ma ciki anyimo uvenke sa matumum, in raa anyimo ati cukum ta cco me tini, ani mani ahira unu ge be sa imani immare imeme madi venke barki mi.
58 Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек. (aiōn g165)
Ige me ine ini immare sa ya tuu usuro azezsere, azo ige sa acokoro anka cokoro ushi me sa warii, vat ani me wanno wa wii. Vat desa mare immare ige me madi madi venke ukabiki. (aiōn g165)
59 Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
Mabuki anime anyimo udenge wasere, ahira me sa ma zinu bezi uwe tize ukafarnahu.
60 Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
Innu kunnu anime anugbardang anyimo ahana akatuma kameme. Wanno wagu tize tiginome tikuna, aveni madi kunna tini?”
61 А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
Yeso sammu rusa irba imeme ahana akatuma kameme wazennu humoro, mano magunwe eginome ini yacukono imum upilko?
62 А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
Idi zi ani inkiya ira vana unubu mazinnu nyeze ahirame sama rani dati?
63 Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
Abanna bibe sere bini bi eze nu venke nipum ni zin katuma ka hura, asap me sa mabuka shi abibe bi rere bini wannu, wannu venke.
64 Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
Ayye ashi me sa warani wa nyarima kadura me, barki datti Yeso marusa ande sa nyara me unya acce in kadurame, nan de be sa madi vete wen.
65 И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
Manno makuri magu ine ini mabukashi, unu aye ahira am ma, omi, inki acco am maceki me abine ani madi eh.
66 Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
Barki tize gino me ahana akatuma ka meme gbardang wakuri madumo, daki wakuri wa haki nan me.
67 А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
Yeso magun nanu kirau in wa-re me, shi me cangi inyara udusa?
Bitrus makabirka magu, ugomo Asere ahira aveni tidihan? Hamani uzin tize tu venke uzatu marsa. (aiōnios g166)
69 И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
Harume tanya kadura takuri taira hamani unu lau ugi wa Asere.”
70 Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
Yeso makabirka magunwe ingusa mimane mazauka shi kirau nanawarem? Unu inde ushi uburu mani.
71 А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
Ma insi ani cce ni yahuza isicaroti usan usamanu barki memani nyam me, sa izi uye anyimo ashi me ukirau ina na ware.
