Јован 6
1 Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
After these things Jesus went over the sea of Galilee, which is the sea of Tiberias.
2 И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
And a great multitude followed him, because they saw his miracles which he performed on them that were diseased.
3 А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
And Jesus went up on a mountain, and there he sat with his disciples.
4 А беше близу пасха, празник јеврејски.
And the passover, a feast of the Jews, was near.
5 Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
When Jesus then lifted up his eyes, and saw a great company come to him, he saith to Philip, Where shall we buy bread, that these may eat?
6 А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
And this he said to test him: for he himself knew what he would do.
7 Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
Philip answered him, Two hundred pennyworth of bread is not sufficient for them, that every one of them may take a little.
8 Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
One of his disciples, Andrew, Simon Peter’s brother, saith to him,
9 Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
There is a lad here, who hath five barley loaves, and two small fishes: but what are they among so many?
10 А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
And Jesus said, Make the men sit down. Now there was much grass in the place. So the men sat down, in number about five thousand.
11 А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
And Jesus took the loaves; and when he had given thanks, he distributed to the disciples, and the disciples to them that were sitting down; and likewise of the fishes as much as they would.
12 И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
When they were filled, he said to his disciples, Gather the fragments that remain, that nothing may be lost.
13 И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
Therefore they gathered them up, and filled twelve baskets with the fragments of the five barley loaves, which remained over and above to them that had eaten.
14 А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
Then those men, when they had seen the miracle that Jesus performed, said, This is truly that prophet that should come into the world.
15 А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
When Jesus therefore perceived that they would come and take him by force, to make him a king, he departed again to a mountain himself alone.
16 А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
And when evening had now come, his disciples went down to the sea,
17 И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
And entered into a boat, and went over the sea toward Capernaum. And it was now dark, and Jesus had not come to them.
18 А море се подизаше од великог ветра.
And the sea arose by reason of a great wind that blew.
19 Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
So when they had rowed about five and twenty or thirty furlongs, they see Jesus walking on the sea, and drawing near to the boat: and they were afraid.
20 А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
But he saith to them, It is I; be not afraid.
21 Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
Then they willingly received him into the boat: and immediately the boat was at the land where they were going.
22 Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
The day following, when the people who stood on the other side of the sea saw that there was no other boat there, except that one into which his disciples had entered, and that Jesus went not with his disciples into the boat, but that his disciples had gone away alone;
23 А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
( However there came other boats from Tiberias near to the place where they ate bread, after the Lord had given thanks: )
24 Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
When the people therefore saw that Jesus was not there, neither his disciples, they also took boats, and came to Capernaum, seeking for Jesus.
25 И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
And when they had found him on the other side of the sea, they said to him, Rabbi, when camest thou here?
26 Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
Jesus answered them and said, Verily, verily, I say to you, Ye seek me, not because ye saw the miracles, but because ye ate of the loaves, and were filled.
27 Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог. (aiōnios g166)
Labour not for the food which perisheth, but for that food which endureth to everlasting life, which the Son of man shall give to you: for him hath God the Father sealed. (aiōnios g166)
28 А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
Then said they to him, What shall we do, that we may work the works of God?
29 Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
Jesus answered and said to them, This is the work of God, that ye believe on him whom he hath sent.
30 А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
They said therefore to him, What sign showest thou then, that we may see, and believe thee? what dost thou work?
31 Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
Our fathers ate manna in the desert; as it is written, He gave them bread from heaven to eat.
32 Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
Then Jesus said to them, Verily, verily, I say to you, Moses gave you not that bread from heaven; but my Father giveth you the true bread from heaven.
33 Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
For the bread of God is he who cometh down from heaven, and giveth life to the world.
34 Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
Then said they to him, Lord, evermore give us this bread.
35 А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
And Jesus said to them, I am the bread of life: he that cometh to me shall never hunger; and he that believeth on me shall never thirst.
36 Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
But I said to you, That ye also have seen me, and believe not.
37 Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
All that the Father giveth me shall come to me; and him that cometh to me I will by no means cast out.
38 Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
For I came down from heaven, not to do my own will, but the will of him that sent me.
39 А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
And this is the Father’s will who hath sent me, that of all which he hath given me I should lose nothing, but should raise them up again at the last day.
40 А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. (aiōnios g166)
And this is the will of him that sent me, that every one who seeth the Son, and believeth on him, may have everlasting life: and I will raise him up at the last day. (aiōnios g166)
41 Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
The Jews then murmured at him, because he said, I am the bread which came down from heaven.
42 И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
And they said, Is not this Jesus, the son of Joseph, whose father and mother we know? how is it then that he saith, I came down from heaven?
43 Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
Jesus therefore answered and said to them, Murmur not among yourselves.
44 Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
No man can come to me, except the Father who hath sent me draw him: and I will raise him up at the last day.
45 У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
It is written in the prophets, And they shall be all taught from God. Every man therefore that hath heard, and hath learned from the Father, cometh to me.
46 Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
Not that any man hath seen the Father, except he who is from God, he hath seen the Father.
Verily, verily, I say to you, He that believeth on me hath everlasting life. (aiōnios g166)
48 Ја сам Хлеб живота.
I am that bread of life.
49 Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
Your fathers ate manna in the wilderness, and are dead.
50 Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
This is the bread which cometh down from heaven, that a man may eat of it, and not die.
51 Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света. (aiōn g165)
I am the living bread which came down from heaven: if any man shall eat of this bread, he shall live for ever: and the bread that I will give is my flesh, which I will give for the life of the world. (aiōn g165)
52 А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
The Jews therefore began to dispute among themselves, saying, How can this man give us his flesh to eat?
53 А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
Then Jesus said to them, Verily, verily, I say to you, Except ye eat the flesh of the Son of man, and drink his blood, ye have no life in you.
54 Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан: (aiōnios g166)
Whoever eateth my flesh, and drinketh my blood, hath eternal life; and I will raise him up at the last day. (aiōnios g166)
55 Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
For my flesh is food indeed, and my blood is drink indeed.
56 Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
He that eateth my flesh, and drinketh my blood, dwelleth in me, and I in him.
57 Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
As the living Father hath sent me, and I live by the Father: so he that eateth me, even he shall live by me.
58 Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек. (aiōn g165)
This is that bread which came down from heaven: not as your fathers ate manna, and are dead: he that eateth of this bread shall live for ever. (aiōn g165)
59 Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
These things he said in the synagogue, as he taught in Capernaum.
60 Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
Many therefore of his disciples, when they had heard this, said, This is an hard saying; who can hear it?
61 А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
When Jesus knew in himself that his disciples murmured at it, he said to them, Doth this offend you?
62 А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
What if ye shall see the Son of man ascend up where he was before?
63 Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
It is the spirit that giveth life; the flesh profiteth nothing: the words that I speak to you, they are spirit, and they are life.
64 Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
But there are some of you that believe not. For Jesus knew from the beginning who they were that believed not, and who he was that would betray him.
65 И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
And he said, Therefore I said to you, that no man can come to me, except it were given to him by my Father.
66 Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
From that time many of his disciples went back, and walked no more with him.
67 А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
Then said Jesus to the twelve, Will ye also go away?
Then Simon Peter answered him, Lord, to whom shall we go? thou hast the words of eternal life. (aiōnios g166)
69 И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
And we believe and are sure that thou art that Christ, the Son of the living God.
70 Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
Jesus answered them, Have not I chosen you twelve, and one of you is a devil?
71 А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
He spoke of Judas Iscariot the son of Simon: for it was he that was to betray him, being one of the twelve.
