Јован 5
1 А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
DESPUÉS de estas cosas, era un día de fiesta de los Judíos, y subió Jesús á Jerusalem.
2 У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
Y hay en Jerusalem á [la puerta] del ganado un estanque, que en hebraico es llamado Bethesda, el cual tiene cinco portales.
3 У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
En éstos yacía multitud de enfermos, ciegos, cojos, secos, que estaban esperando el movimiento del agua.
4 Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
Porque un ángel descendía á cierto tiempo al estanque, y revolvía el agua; y el que primero descendía en el estanque después del movimiento del agua, era sano de cualquier enfermedad que tuviese.
5 А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
Y estaba allí un hombre que había treinta y ocho años que estaba enfermo.
6 Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
Como Jesús vió á éste echado, y entendió que ya había mucho tiempo, dícele: ¿Quieres ser sano?
7 Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
Señor, le respondió el enfermo, no tengo hombre que me meta en el estanque cuando el agua fuere revuelta; porque entre tanto que yo vengo, otro antes de mí ha descendido.
8 Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
Dícele Jesús: Levántate, toma tu lecho, y anda.
9 И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
Y luego aquel hombre fué sano, y tomó su lecho, é íbase. Y era sábado aquel día.
10 Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
Entonces los Judíos decían á aquel que había sido sanado: Sábado es: no te es lícito llevar tu lecho.
11 А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
Respondióles: El que me sanó, él mismo me dijo: Toma tu lecho y anda.
12 А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
Preguntáronle entonces: ¿Quién es el que te dijo: Toma tu lecho y anda?
13 А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
Y el que había sido sanado, no sabía quién fuese; porque Jesús se había apartado de la gente que estaba en aquel lugar.
14 А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
Después le halló Jesús en el templo, y díjole: He aquí, has sido sanado; no peques más, porque no te venga alguna cosa peor.
15 А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
El se fué, y dió aviso á los Judíos, que Jesús era el que le había sanado.
16 И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
Y por esta causa los Judíos perseguían á Jesús, y procuraban matarle, porque hacía estas cosas en sábado.
17 А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
Y Jesús les respondió: Mi Padre hasta ahora obra, y yo obro.
18 И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
Entonces, por tanto, más procuraban los Judíos matarle, porque no sólo quebrantaba el sábado, sino que también á su Padre llamaba Dios, haciéndose igual á Dios.
19 А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
Respondió entonces Jesús, y díjoles: De cierto, de cierto os digo: No puede el Hijo hacer nada de sí mismo, sino lo que viere hacer al Padre: porque todo lo que él hace, esto también hace el Hijo juntamente.
20 Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
Porque el Padre ama al Hijo, y le muestra todas las cosas que él hace; y mayores obras que éstas le mostrará, de suerte que vosotros os maravilléis.
21 Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
Porque como el Padre levanta los muertos, y les da vida, así también el Hijo á los que quiere da vida.
22 Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
Porque el Padre á nadie juzga, mas todo el juicio dió al Hijo;
23 Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
Para que todos honren al Hijo como honran al Padre. El que no honra al Hijo, no honra al Padre que le envió.
24 Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. (aiōnios g166)
De cierto, de cierto os digo: El que oye mi palabra, y cree al que me ha enviado, tiene vida eterna; y no vendrá á condenación, mas pasó de muerte á vida. (aiōnios g166)
25 Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
De cierto, de cierto os digo: Vendrá hora, y ahora es, cuando los muertos oirán la voz del Hijo de Dios: y los que oyeren vivirán.
26 Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
Porque como el Padre tiene vida en sí mismo, así dió también al Hijo que tuviese vida en sí mismo:
27 И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
Y también le dió poder de hacer juicio, en cuanto es el Hijo del hombre.
28 Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
No os maravilléis de esto; porque vendrá hora, cuando todos los que están en los sepulcros oirán su voz;
29 И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
Y los que hicieron bien, saldrán á resurrección de vida; mas los que hicieron mal, á resurrección de condenación.
30 Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
No puedo yo de mí mismo hacer nada: como oigo, juzgo: y mi juicio es justo; porque no busco mi voluntad, mas la voluntad del que me envió, del Padre.
31 Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
Si yo doy testimonio de mí mismo, mi testimonio no es verdadero.
32 Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
Otro es el que da testimonio de mí; y sé que el testimonio que da de mí, es verdadero.
33 Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
Vosotros enviasteis á Juan, y [él] dió testimonio á la verdad.
34 А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
Empero yo no tomo el testimonio de hombre; mas digo esto, para que vosotros seáis salvos.
35 Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
El era antorcha que ardía y alumbraba: y vosotros quisisteis recrearos por un poco á su luz.
36 Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
Mas yo tengo mayor testimonio que [el] de Juan: porque las obras que el Padre me dió que cumpliese, las mismas obras que yo hago, dan testimonio de mí, que el Padre me haya enviado.
37 И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
Y el que me envió, el Padre, él ha dado testimonio de mí. Ni nunca habéis oído su voz, ni habéis visto su parecer.
38 И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
Ni tenéis su palabra permanente en vosotros; porque al que él envió, á éste vosotros no creéis.
39 Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене. (aiōnios g166)
Escudriñad las Escrituras, porque á vosotros os parece que en ellas tenéis la vida eterna; y ellas son las que dan testimonio de mí. (aiōnios g166)
40 И нећете да дођете к мени да имате живот.
Y no queréis venir á mí, para que tengáis vida.
41 Ја не примам славе од људи.
Gloria de los hombres no recibo.
42 Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
Mas yo os conozco, que no tenéis amor de Dios en vosotros.
43 Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
Yo he venido en nombre de mi Padre, y no me recibís: si otro viniere en su propio nombre, á aquél recibiréis.
44 Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
¿Cómo podéis vosotros creer, pues tomáis la gloria los unos de los otros, y no buscáis la gloria que de sólo Dios viene?
45 Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
No penséis que yo os tengo de acusar delante del Padre; hay quien os acusa, Moisés, en quien vosotros esperáis.
46 Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
Porque si vosotros creyeseis á Moisés, creeríais á mí; porque de mí escribió él.
47 А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
Y si á sus escritos no creéis, ¿cómo creeréis á mis palabras?
